---

Saobraćajni udes Dragana Jočića >

Pas u mraku, nasred autoputa

Zašto samo u ovim krajevima postoji problem sa ministrima i drugim visokim funkcionerima u javnom saobraćaju? Odakle veliki pas u mraku nasred autoputa Beograd–Niš? Zašto se ministar vozio u neodgovarajućem vozilu, brzinom neprilagođenom uslovima saobraćaja? Nesreća se desila, ali iz nje treba izvući pouke

U noći između petka i subote, oko ponoći, na autoputu Niš–Beograd u visini Velike Plane, terensko vozilo "mercedes benz", tip M 500 L (kako kaže direktor policije Milorad Veljović), registracije M 10-20, u vlasništvu Ministarstva unutrašnjih poslova, izmaklo je kontroli, sletelo s puta i prevrnulo se više puta. Unutra su bili ministar unutrašnjih poslova Dragan Jočić i njegov vozač; u neuobičajeno šturim zvaničnim izveštajima ne pominje se pratnja u drugom vozilu ili vozilima. Obojica su teško povređeni; vozač lakše, a ministar veoma teško. Zbrinuti su brzo i očito efikasno. Istražni sudija iz Velike Plane izjavio je da je – po svemu sudeći – uzrok nesreće poveliki pas koji se pojavio na putu i čije je raskomadano telo nađeno na licu mesta. Vozač se uspešno oporavlja u Urgentnom centru u Beogradu, dok je ministar u Institutu za ortopediju na Banjici; njegovo stanje opisano je kao veoma teško, mada "stabilno". Naime, osim preloma karlice, ključne kosti i rebara koja su povredila i pluća, Draganu Jočiću slomljen je i peti vratni kičmeni pršljen; po rečima jednog od lekara, delovi pršljena "zabili su se u kičmenu moždinu". To je dovelo do paralize obe noge i jedne ruke. Izveštaji lekara i konzilijuma ovoga puta bili su veoma oprezni i pažljivo stilizovani: za razliku od stanja vozača ("van životne opasnosti"), stanje ministra Jočića opisivano je kao "stabilno", ali su bar dvaput pomenute i "mere reanimacije" koje se preduzimaju, što ima donekle ozbiljniji prizvuk. Vlada je formirala konzilijum lekara, a iz Rusije je stiglo impresivno pojačanje od nekoliko neurohirurga, izrazivši zadovoljstvo nad dosadašnjim intervencijama domaćih lekara. Združeni konzilijum nastavlja sa lečenjem povređenog ministra i treba se nadati najboljem. Ljudi su se i ranije oporavljali od ovakvih povreda posle nekog vremena, a ministar Jočić je relativno mlad, a svakako snažan i zdrav čovek u dobroj kondiciji, što ohrabruje.

TEORIJA I PRAKSA: Treba se sada, dakle, upitati kako se taj udes dogodio. Kao prvo: odakle veliki pas u mraku, nasred autoputa? Cinik bi rekao da je još dobro što je bio pas; mogla je da bude krava, pitoma ili divlja krmača, jelen ili pijani biciklista; događalo se. Autoput mora da ima žičanu ogradu sa obe strane, postavljenu tako da onemogući pristup životinjama i ljudima, inače se ne kvalifikuje za autoput sa naplatom drumarine. Žičana ograda, međutim, jako je zgodna za kokošarnike, kućne ograde i ostale oblike kreativne primene u domaćinstvu, pa se zato stalno krade. Takav je narodni običaj; dobro te ne oru autoput. A pamti se i ne tako davno vreme kada su po tom istom autoputu zaustavljali i pljačkali "Turke i trgovce", kao u hajdučkim epskim pesmama.

Sve su to stvari opštepoznate svakome ko se tuda vozi, a naročito ministarskim službenim vozačima i pratiocima. Tu dolazimo na pitanje okolnosti samog udesa. Po istražnom sudiji, vozač je izgubio kontrolu nad vozilom, preleteo preko dve zaštitne ograde koje razdvajaju suprotne smerove autoputa i završio u jarku na svojoj levoj strani, prevrćući se usput. Takav tok događaja ukazuje na brzinu neprilagođenu uslovima saobraćaja i karakteristikama vozila. Ljudi koji imaju iskustva sa terenskim vozilima, običnim i oklopljenim, kažu da su na ravnom putu stabilna u velikim brzinama. Problem nastaje pri naglim skretanjima i kočenjima, pogotovo kod oklopljenih terenskih vozila. Pod pretpostavkom da se ministar Jočić vozio u takvom, blindiranom, terencu – a ta je pretpostavka verovatna – može se otprilike zamisliti šta se desilo. Naime, oklopljeno terensko vozilo obično je skoro dvaput teže od običnog. Osim toga, težište mu je podignuto naviše, a dinamika drugačija. Elementi vešanja i amortizeri ojačani su, a motor mora da bude snažniji od običnog. Dakle, pri naglom kočenju, naglom okretu volana (makar i malo) i u krivini, takvo vozilo hoće da izmakne kontroli. Jednom rečju, ta su vozila prevrtljiva i teška za kočenje sve i kad imaju najbolji kočioni sistem (ABS i sve). Sve to podrazumeva veću pažnju i opreznost vozača.

Dakle, ako je vozač ministra Jočića primetio psa i pokušao da ga izbegne pokretom volana, kočeći istovremeno (obe reakcije su nagonske), sva je prilika da mu je vozilo izmaklo kontroli. Činjenica da je vozilo preletelo obe zaštitne ograde i završilo na drugoj strani autoputa ukazuje na popriličnu brzinu. Kolega koji je godinama vozio terenska vozila, oklopljena i obična, po Iraku i Jordanu, kaže da mu je jedne noći, pri velikoj brzini pred "ševrolet suburban" izletela poveća divlja svinja. Nije ni pokušao da je izbegne, a oštećenja su bila minimalna. To je inače uobičajeni savet iskusnih vozača: drži volan čvrsto obema rukama, koči pažljivo do pred udarac, a onda dodaj gas da se prednji deo vozila podigne u trenutku udarca. To je, naravno, teorija, ali često uspeva. Mnogo je bolje da bilo šta što se našlo pred vozilom ode ispod njega, nego da udari u vetrobran.

PRŠLJEN I PROCEDURA: Priroda povreda ministra Jočića pokreće još jedno pitanje: da li je imao vezan sigurnosni pojas? Iz zvaničnih saopštenja nije jasno gde je ministar sedeo; da li je bio vezan; jesu li se vazdušni jastuci aktivirali? Vazdušni jastuci su veoma korisni, ali je pretpostavka da su putnici vezani sigurnosnim pojasevima.

Konačno, vreme je da se ozbiljno zamislimo nad tim fenomenom saobraćajnih nesreća kod nas u kojima ili stradaju ili učestvuju visoki funkcioneri vlasti. Počelo je pogibijom Slobodana Penezića Krcuna 1964, kada je veliko i teško američko vozilo pri velikoj brzini skrenulo s puta i udarilo u drvo na putu za Užice. Posle su se oko toga raspredale razne teorije zavere, ali – po svemu sudeći – bila je reč o neprilagođenoj brzini. Slobodan Milošević bio je lakše povređen kad je njegov vozač i pratilac Senta Milenković izgubio kontrolu nad nekom "tojotom" sa civilnim tablama usred noći na Bulevaru JNA i udario o rasvetni stub. Nikada se nije saznalo gde su predsednik Srbije i njegov vozač išli sami u to doba noći. Posle su se pojavili grafiti "Senta, majstore!" i "Slobo, ne menjaj vozača!" Steva Bakalov, vozač tadašnjeg ministra poljoprivrede Dragana Veselinova, izgubio je kontrolu nad terenskim vozilom u proleće 2003, kojom prilikom je jedna devojka izgubila život na raskrsnici Njegoševe i Beogradske. Imao je uključeno plavo rotaciono svetlo, ali to vozača ne oslobađa uobičajene pažnje i opreza; naprotiv. Zašto vozači policije, hitne pomoći i vatrogasnih kola ne prave saobraćajne nesreće? Zato što su obučeni da paze. Vozači naših visokih funkcionera, međutim, suviše često prelaze granicu potrebnog opreza.

Dragan Jočić nije samo ministar unutrašnjih poslova; on je i potpredsednik važne stranke na vlasti. Građani Srbije plaćaju porez i zato da bi njihovi ministri bili bezbedni, kuda god se vozili: u lov i iz lova, poslom ili privatno, sasvim svejedno. Mi ne znamo je li ministar te noći imao pratnju koju bi morao da ima – što nije svejedno. Po proceduri, čelno vozilo iz pratnje tada bi imalo problem sa velikim psom, a ne ministrovo vozilo.

Poslednja vest (utorak po podne) glasi da se ministar Jočić "postepeno oporavlja". Poželimo mu sreću.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---