---

SRS, LDP, DSS-NS >

Izborna kampanja na terenu

Svaka priča ko svaka izborna priča, sa Eru i bez Ere, lepa i za potpisati, ali tek kad se pojavi ova državna i narodna DSS-NS koalicija, sa svi ti državni auti, i svi ti državni službenici, čovek vidi šta je sila

Kao što se zna, svi u kampanji za ovi izbori, i svuda takoreći isto, ali se mora naći neki i taj prostor da se vidi kako to izgleda i napreduje. Valjevo se kao taj prosek nametnulo iz razni razlozi, recimo tu je Tadić dobio predsedničke izbore, recimo tu na vlasti Ona Veljina Nova Srbija, tu na snazi i privremene mere, grad prop’o ko nikad, i recimo da tu ima i neobičnih koalicija za lokalne izbore, DSS i NS idu odvojeno, demokrate same, G17 plus i SPO, kao i LDP i Pokret za Valjevo zajedno...

TMURNI OBLACI: Prvo stigli ti radikali: gradski trg, kišica, robna kuća Beko, koja ihaha ne radi, sve to obavijeno nekom i velikom plavom mušemom, ispred mušeme instrumenti, puno instrumenata, ti’ muzičara, Branimir Đokić sa harmoniku, Era Ojdanić samo peva, Joj Rado, joj Radmila, samo zahvaljuje, Hvala svima, samo trakelja, Idemoooo. Ima i taj narod, vele stig’o i iz tu okolinu, gdekoja radikalska zastava, svi sa neke male Šešelj plus Toma sličice, bi još Ere, bi još ti pevača, bi i Vidovdan...

Stade kiša, eto ti Tome Nikolića, eto ti njegovog tima sa Šešelj bedžom, muzika stade u stranu, harmonikaš Đokić bratski dočeka Nikolića, sve stade na to stepenište robne kuće koja je bila zaklonjena tom velikom i plavom mušemom. Bi ono, Spremte se, spremte četnici, Ona što bi potpredsednica srpske skupštine, ko da i otpeva, reče se lokalni radikal, reče se okružni radikal, sa Šešelj bedžom se reče, vidi iznenađenja, Aleksa Jokić, za vreme, u vreme, Miloševića SPS potpredsednik Vlade, ministar saobraćaja, šta reče Aleksa, Tmurni oblaci su se nadvili nad Srbijom, jedini spas su promene koje jedino može da izvrši SRS, stranka čestitih i poštenih ljudi... Čestita mu lično Dragan Todorović, pročitaše šta pis’o Šešelj, i to 05. 04. 08, reče se Ona Nataša što ko da je pevala, reče se, rekoše general, Delić, bi toga još, javi se i Todorović, čestita mu Jokić, i sve tako teraše do Nikolića Tome.

Toma sve lepo izgovori, pokušavaju da ih uvuku u priču, da li su za Evropu ili Kosovo, njihov stav jasan, KiM je naše, ima nešto važnije od toga, tražio od Koštunice i Tadića da sa njim potpišu sporazum koji bi garantovao bezbednost stranih investicija, nisu hteli, Tadić odbio, i još poruči, niko više neće juri Ratka i Radovana, otkad je Haradinaj pušten iz Haga, u Srbiji više nema nijednog haškog begunca, to im garantuje, završno viknu, Napred Srbija, sve se završi, Nikolić uze se neposredno pita sa sav taj prisutni svet.

U danu kad stig’o Čeda Jovanović dan bi sunčan. Preko one prazne Beko robne kuće table Širi dalje, i preko zvučnika Širi dalje, naroda, ko i kod radikala, do ‘iljadu, ali nekako drugog, i drugačijeg, i mlađeg sveta. Stiže i autobus Širi dalje, izađe Čeda, za njim glanc nove LDP zastave, Čeda uze sve redom i lično pozdravlja. Kad sve redom i lično pozdravio uzeše predstave kandidate za odbornike, pola LDP, pola Pokret za Valjevo, što se doskora zvaše Liberali Srbije.

Sve to stade na to stepenište, predstavi se dr Ilija Tripković, Pokret za Valjevo, kandidat za predsednika opštine, sa mnogo lep i programski govor se predstavi i jedan što opštinski menadžer LDP-a, imaju sreću što stranku vodi čovek, čovek bez dlake na jeziku, čovek koji se suočava sa svim problemima, čovek koji ima odgovor na sva pitanja, a to je Čedomir Jovanović. Izađe Čedomir, nema ništa novo da kaže, treba završiti posao koji je započet pre osam godina. I nastavi, sve lepo i kako treba, sve da se potpiše na licu mesta, zašto je pogrešna Srbija ta koja ima pravo da zauzme i svoj i naš prostor za život, ono za šta se borimo je veće od naše stranke i od naše izborne liste... Pa nastavio sve tačno i za potpisati, ne treba stati iza Čede, Tome, Velje, treba stati iza vrednosti, cela Srbija u plakatima Kosovo je Srbija, gde su plakati Valjevo, Šabac je Srbija... Svi aplaudirali, najviše kandidati za te odbornike, Čeda nastavio, još nastavio, rek’o da su upućeni na DS, birači DS-a žele što i oni, ali imaju problem sa rukovodstvom DS-a koje odbija da prihvati istinu da se ne može pre podne biti sa Koštunicom i Nikolićem, a posle podne za Evropu, potrebna je totalna promena odmah, ukoliko Tadić ne promeni stav, da je integritet države ispred Evrope, i to momentalno, svaki glas za Tadića je glas za Koštunicu i Nikolića, za dalju trulež i propadanje... Onda i najzad bio i taj kraj i tačka sa slikavanjem.

BAŠ GLAVATA MISAO: Kad bila promocija DSS-NS, videlo se da stiže ta sila od države. Isti trg, ista ona propala robna kuća, ispred nje velika i montažna i od neki metal bina, na bini veliki pano Podrži Srbiju, na bini, nešto rukovodi, i Onaj šef protokola Vlade Srbije, ispred bine taj narod sa partijske zastave, većina u crvene, napred Kosovo je Srbija, pozadi Podrži Srbiju, majice, i jedan što, sa ta kolica, prodaje kokice, u tu zavet majicu, i drugi što nudi neke đinđuve obuk’o isto obeležje. Na programu neka instrumentalna i državno svesna muzika, pristiže još tog naroda, još te dece sa zastave, već pristig’o Onaj Veljin Šarančić što upravlja sa Srpske železnice, ali jok stig’o vozom, ima i ti’ radikala sa Kosovo je Srbija bedžom, sve u svemu, svih i svega do ‘iljadu.

Dok pred binu ide taj program, programa ima i pred opštinu koja do trga: veliki i na kamionu video-bim Podrži Srbiju, puno i mnogo ti’ audija Vlade Srbije, pred opštinu predsednik opštine iz NS-a, još ti’ iz DSS-a, NS-a, eto ti još ti, pod policijskom pratnjom, državni’ audija, eto ti Koštunice Voje, koji kako treba klimnu i izljubi odbor za doček, eto mu uz njega i Ilić Velje, koji bez klimanja odradi odreda, eto i Naumova koji ne zaostajaše, sve se to uslika i krenu ka bini. Napred Voja i Velja, odelo im isti model, ista boja, i košulje šofer plave boje iste, i bordo kravate sa žuti i sitni detalj pljunuto iste, za njima Naumov, ostali, uz pomoć taj Šef protokola nalaze svoje mesto. Pa stupiše na tu državnu binu, manu Voja s obe ruke, manu Velja s ruke, Voji u levu, srčanu, turiše Podrži Srbiju zastavicu, nastavi maše s desnu, voditelj reče ko nama doš’o, javi se lično Velja, Braćo i sestre, pomaže bog. Pa uze govori Velja, sve iz glavu, da izaberemo jednu dobru vladu na čelu sa dr Vojislavom Koštunicom, moramo ponavljati, Kosovo je Srbija, ko to ne ponavlja nije naš, Tadić nudi neki bućkuriš, ne damo našu Srbiju njima, besplatne akcije, šipak, nema besplatnih akcija, ko će pobeležiti sve tako glavate misli, evo jedne baš glavate, Imamo jedan veliki zadatak za buduću Vladu, borbu protiv narkomanije, Čeda nam je evidentir’o sve narkomane, sad znamo koliko ih je, ali moramo ih lečiti, da i oni ozdrave...

Pa Velja lično najavi sadašnjeg i budućeg premijera, levicom ga dovati za desnicu, pa digoše levicu i desnicu, Koštunica zbog posla odloži Podrži Srbiju zastavicu, stade za tu providnu govornicu, pa uze nastupa i sve zbori da Srbija pobediti mora, da Srbiji treba narodna vlada, narod već napis’o program samo ga ima sprovode, prvo, i u tri reči, Kosovo je Srbija, drugo, da se uđe u Evropu, ali sa Kosovom, treće, ekonomski oporavak, i jošte da se slome vrat i kičma mafiji i kriminalu. Sve narod izdiktir’o, državnički plus mitingaški viknu, Živeli, diže obe ruke, treći put diže obe ruke, dov’ati ga Velja sa svoje obe ruke, obojica digoše po obe ruke, zasvira Vidovdan, Kud god da krenem tebi se vraćam ponovo... bi slikanje sa decu u one crvene Podrži Srbiju majice, lideri udariše u odlaženje, prođoše svi oni državni audiji, druge državne auto-marke, gde će, udariše pravo, napred ona sa crvene zavet majice deca, a za njima Voja i Velja plus u Voje Šef kabineta, za njima ostali, i tako u litijskom redu i poretku otiđoše, a ‘de bi, do Valjevske crkve kod vladike Milutina, državnički izlože taj program, državnički prime taj blagoslov.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---