---

Kosovski spor >

Jedna zemlja, a dva gospodara

Već viđeno u prošlom interregnumu – kosovsko pismo Ban Ki Muna, Tadićev odgovor, Koštuničino osporavanje Tadićevog odgovora, blokada Koštuničine skupštinske inicijative

Za Srbiju nepostojeći ustav nepostojeće kosovske države u Beogradu nema ko da poništi. Kosovski zvaničnici objavili su da je njihov ustav stupio na snagu u nedelju 15. juna, ali je ostalo nejasno kako će evropska misija Eulex preuzeti superviziju njegovog sprovođenja. Pisma koja je generalni sekretar UN-a Ban Ki Mun uputio Beogradu i Prištini, specijalni izaslanik EU na Kosovu Piter Fejt ocenio je kao dokument koji ostavlja prostor za funkcionalnu podelu Kosova...

U pismu predsedniku Tadiću Ban Ki Mun kaže da će koristeći autoritet koji je stekao Rezolucijom 1244, da će u nedostatku daljih uputstava od Saveta bezbednosti Euleks formalno staviti pod kapu UNMIK-a. U područjima u kojima živi većinsko srpsko stanovništvo on predviđa izvesne specifičnosti. Na primer, lokalna policija tamo treba da odgovara međunarodnoj policiji pod vlašću specijalnog predstavnika UN-a. Srpska pravoslavna crkva na Kosovu treba da ima međunarodnu zaštitu, da ostane pod direktnom vlašću svog sedišta u Beogradu. (vidi okvir)

Predsednik Srbije Tadić preneo je u petak 13. juna generalnom sekretaru UN-a stav Srbije da o rekonfiguraciji međunarodnog prisustva na Kosovu i Metohiji treba da odluči Savet bezbednosti. Premijer Koštunica tvrdi da je Tadićev odgovor samovoljni čin protivan Ustavu. U izjavi ministra za Kosovo i Metohiju Samardžića kaže se da je Tadić izbegao jasan stav Srbije da Euleks misija ne može da se legalizuje. On tvrdi da je svaka saradnja na formulisanju odgovora bila jednostrano prekinuta od strane predsedničkog kabineta. Otuda odgovaraju da predsednik nijednim slovom ne odstupa od jedinstvene državne politike prema Kosovu. Predsednik Političkog saveta DS-a Dragoljub Mićunović u odgovoru na to podseća da je pismo upućeno Tadiću lično, te da je predsednik Srbije u odgovoru zatražio od generalnog sekretara UN-a da predlog o preustrojstvu UNMIK-a stavi pred Savet bezbednosti.

Bilo je tu još polemičkih varnica o pokidanim nitima srpske državne kosovske politike. S Koštuničine strane se poručuje da je reč o oblasti u kojoj samo Vlada ima ustavne nadležnosti, a da predsednik Republike svim sredstvima nastoji da je eliminiše u vođenju kosovske politike, te da jedino Narodna skupština može da stane na put ovoj neobuzdanoj političkoj samovolji... Tadićev kabinet odgovara da premijer po starom običaju nastavlja da obmanjuje građane...

UKAZ: Dok je trajala ta svađa u Beogradu, predsednik Kosova Fatmir Sejdiu je 15. juna proglasio da je stupio na snagu kosovski ustav, koji je privremena kosovska skupština usvojila 9. aprila i potpisao je ukaze za 41 zakon. Podržao ga je Specijalni izaslanik EU na Kosovu Piter Fejt. Od strane Amerikanaca napisan, Ustav Kosova proizlazi iz Ahtisarijevog Sveobuhvatnog plana, koji nije prihvaćen u SB-u, ali ga zapadni faktori realizuju.

Sejdiu je preuzeo i ovlašćenja šefa UNMIK-a. Joahim Riker priređuje završni prijem i izjavljuje da neće više biti na čelu misije Ujedinjenih nacija na Kosovu (zameniće ga italijanski diplomata Lamberto Zanijer, bivši direktor OEBS-ovog Centra za prevenciju konflikata u Beču), a da će UNMIK ostati na Kosovu, sa ograničenijim ovlašćenjima, sve dok je na snazi Rezolucija 1244.

Kosovo će tako možda biti pod dvostrukim protektoratom, kako se izrazio češki diplomata Jirži Dinsbir, nekadašnji specijalni izvestilac za ljudska prava za bivšu Jugoslaviju.

Rusko Ministarstvo inostranih poslova saopštava u utorak 17. juna da stupanje na snagu takozvanog Ustava Kosova predstavlja kršenje Rezolucije Saveta bezbednosti UN-a i nastavak lanca aktivnosti samovoljne formalizacije suvereniteta Pokrajine. U misiji SAD pri UN-u pak daju na znanje da se Vašington slaže sa predlogom o rekonfiguraciji UNMIK-a.

Šefovi diplomatija Evropske unije, dan ranije, veoma pozitivno ocenjuju Ban Ki Munov predlog o rekonfiguraciji UNMIK-a, uz konstataciju da taj predlog stvara mogućnost za razmeštanje Euleksa, što indirektno govori i o tome da prošle jeseni, kada je odluka o toj misiji bila doneta, pravna osnova i nije bila čista.

DVA MERILA: U polemici o srpskom odnosu prema SSP-u Evropljani su ponavljali "statusno neutralne" izjave o Kosovu. Da li je to nagoveštaj eventualnog nastavka pregovora ili zabašurivanje? Izgleda da je u pitanju ovo drugo. U zabašurivanje politike amputacije koja se vodi na terenu, verovatno spada i Rupelova izjava da Srbija ne mora priznati nezavisnost Kosova kako bi ušla u EU. U međuvremenu neke od evropskih institucija (Evropski parlament) donosile su odluke po duhu suprotne od onih u kosovskom slučaju (deklaracija o celovitosti Gruzije, a protiv secesije Abhazije). U raspravama o EU integraciji Turske ovih dana se ponovo pominje da će za nju uslov verovatno biti da se odrekne priznanja nezavisnosti secesionističkog Severnog Kipra.

Srpski odgovor je stari, s novim pukotinama. Predsednik Tadić izjavljuje da Srbija ne prihvata proglašenje kosovskog ustava kao pravnu činjenicu. Premijer Koštunica traži hitnu sednicu Narodne skupštine da bi se poništila protivpravna odluka o proglašenju kosovskog ustava. Koalicija DSS-Nova Srbija upućuje predsedavajućem Skupštine Srbije Jovanu Krkobabiću predlog za hitno sazivanje sednice. DSS i NS formulišu Predlog odluke o zaštiti suvereniteta, teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka Republike Srbije, koji potpisima podržavaju poslanici Srpske radikalne stranke. Predsednik SPS-a Dačić opominje da je neophodan konsenzus svih političkih stranaka o državnoj politici.

S terena dolaze vesti o rastu napetosti i prvim problemima za kosovske Srbe (skidanje automobilskih tablica sa srpskim oznakama, traženje zelene karte kao za vozila iz inostranstva, po do sada ignorisanim UNMIK-ovim pravilima, itd.).

Ministar Samardžić najavljuje da će na Vidovdan, 28. juna, u severnoj Kosovskoj Mitrovici biti konstituisana Skupština zajednice opština Autonomne Pokrajine Kosova i Metohije, kao rezultat volje građana iskazane na lokalnim izborima 11. maja.

To treba da bude zajedničko telo koje bi objedinilo rad lokalnih organa vlasti i predstavljalo bi građane koji Srbiju smatraju svojom državom. Riker nije priznao lokalne izbore koji su 11. maja održani u srpskim enklavama na KiM i produžio je mandat starim srpskim lokalnim predstavnicima. Predsednik Srbije Tadić je u tom kontekstu naglasio da postoji politički konsenzus o konstituisanju srpske skupštine na Kosovu, i dodao da Srbija ne želi nikakvu tenziju i političke sukobe na Kosovu.

AKTA NA AKTA: Skupština Srbije bi se, ako bi bila sazvana pozvala na svoju rezoluciju od 18. februara 2008. godine o potvrđivanju odluke Vlade Srbije o poništavanju protivpravnih akata privremenih organa samouprave na Kosovu i Metohiji o proglašenju jednostrane nezavisnosti.

U tekstu predloga odluke podseća se i na ranije usvojenu Rezoluciju o zaštiti suvereniteta, teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka Srbije 26. decembra 2007. godine kojom je zaključeno da bi uspostavljanje predložene misije EU za sprovođenje odbačenog Ahtisarijevog plana predstavljalo akt ugrožavanja suvereniteta, teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka Republike Srbije. Novom odlukom Skupština bi proglasila ništavnim i Ustav Republike Kosovo.

Predlaže se da Skupština potvrdi i da Srbija ne prihvata legalizaciju misije Euleks, jer ova misija ima za cilj primenu plana Martija Ahtisarija za sprovođenje protivpravne secesije dela teritorije Republike Srbije, koja je jedinstvena, nedeljiva i suverena država članica Ujedinjenih nacija. Veličina tog "ne" odražava najaktuelnije političke razlike u Srbiji.

Očito iz partijsko-taktičkih razloga traje nova formalistička polemika o tome da li se to pitanje može razmatrati na konstitutivnoj sednici skupštine, ili mora da se zakaže druga, vanredna, sednica, kako smatra dosadašnji predsednik Skupštine Dulić. Aligrudić iz DSS-a pak podseća da je prošle godine na konstitutivnoj skupštinskoj sednici usvojena rezolucija kojom je odbačen plan Martija Ahtisarija. Stručne službe Skupštine Srbije zaključile su da predsedavajući skupštinom, najstariji poslanik Jovan Krkobabić, nema ovlašćenja da zakaže vanrednu sednicu parlamenta. Krkobabić se oglašava izjavom da nema zakonskih osnova za sazivanje nove skupštinske sednice...

Posle četiri godine relativno usaglašene (kohabitacijske) politike o Kosovu u Beogradu je izbio spor u kome su se ukrštali sukobi nadležnosti predsednika da predstavlja zemlju i vlade da utvrđuje i vodi politiku, vakuum zbog smanjenih ovlašćenja i blokade vlade u prelaznom periodu, politički mentalitet i činjenica da Srbija ima na raspolaganju veoma ograničene mogućnosti za odgovor na politiku amputacije, pa i političku elitu nedoraslu izazovu vremena.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---