---

Ibarska, četvrti put >

Presuda državnom terorizmu

"Presuda je istorijska u tom smislu što prvi put od 1945. godine šef tajne policije biva osuđen za zločine, i to mu se izriče maksimalna zatvorska kazna", kazao je Drašković

Veće petorice Vrhovnog suda Srbije, kojim je predsedavao sudija Dragomir Milojević, izrekao je u četvrtak 19. juna 2008, posle sedam godina sudovanja, presudu i maksimalne kazne zatvora optuženima od ukupno 257 godina i deset meseci zatvora za ubistvo četvorice pripadnika SPO-a i pokušaj ubistva Vuka Draškovića na Ibarskoj magistrali 3. oktobra 1999. godine u ataru sela Petka, nadomak Lazarevca, kada su u insceniranom sudaru, usmrćeni pripadnici SPO-a Veselin Bošković, Zvonko Osmajlić, Vušur Rakočević i Dragan Vušurević, a lider te stranke Vuk Drašković je lakše povređen.

Kazne po 40 godina zatvora izrečene su: bivšem načelniku RDB-a Radomiru Markoviću, za stvaranje plana ubistva Vuka Draškovića; nekadašnjem komandantu JSO-a Miloradu Ulemeku Legiji, za organizovanje izvršenja plana; kao i bivšim pripadnicima te jedinice Nenadu Iliću Glavonji, kao vozaču kamiona-ubice, i Branku Berčeku, okrivljenom da mu je signalizirao o nailasku kolone vozila SPO-a.

Robija od 35 godina izrečena je Nenadu Bujoševiću Rambu, a po 30 godina Dušku Maričiću Gumaru i Leonidu Milivojeviću, za pružanje logistike Iliću na Ibarskoj magistrali.

Bivši načelnici beogradskog SUP-a i DB-a Branko Đurić i Milan Radonjić oslobođeni su optužbe da su pomogli optuženima.

Za pomaganje počiniocu nakon izvršenog krivičnog dela, oglašen je krivim bivši direktor Carina Mihalj Kertes, kome je izrečena kazna godinu i po zatvora. Za isto delo proglašeni su krivima i bivši načelnici saobraćajne policije Srbije i Beograda Dragiša Dinić i Vidan Mijailović i osuđeni na deset meseci, odnosno pola godine zatvora.

I sada kada je presuđeno, svi imaju pravo žalbe, pa će, kako su advokati najavili, sud ponovo odlučivati.

Ovo je drugi slučaj u istoriji Vrhovnog suda Srbije, ustanovljenog pre 161 godinu, da otvara glavni pretres u nekom predmetu, izvodi dokaze i saslušava svedoke. Još u XIX veku Veliki sud Kneževine Srbije dva puta je ukidao presude Okružnog suda u Smederevu kojima su bili osuđeni navodni zaverenici zbog nedostatka dokaza i nepravilnosti. Pošto sud u Smederevu i u trećem postupku nije otklonio nedostatke, to je Veliki sud presudom od 3. juna 1846. godine preinačio presudu Okružnog suda i sve optužene oslobodio optužbe. Drugi ovakav slučaj bio je početkom sedamdesetih godina prošlog veka, kada se sudilo za ratni zločin iz Drugog svetskog rata. Posle 35 godina Vrhovni sud Srbije odlučio je da preuzme stvar u svoje ruke i donese presudu za suđenje koje se već godinama razvlači pred Okružnim sudom.

Naime, suđenje optuženima za zločin na Ibarskoj magistrali održano je već tri puta pred Okružnim sudom u Beogradu. Vrhovni sud je dva puta ukidao presudu i vraćao je prvostepenom sudu na ponovno suđenje, a treći put presuda nije ukinuta već je doneta odluka da se novi glavni pretres otvori pred najvišim sudom. "Bilo bi necelishodno da prvostepeni sud ponovo otvara pretres. To bi dovelo do ponovnog odugovlačenja postupka i nepotrebnih troškova. Postojala je sumnja u tačnost utvrđenog činjeničnog stanja u pogledu nekih odlučujućih činjenica. Zato je Vrhovni sud odlučio da se pred njegovim većem ponovo izvode dokazi na osnovu kojih bismo utvrdili činjenično stanje. Neće biti spektakularnih novih dokaza, ali stranke mogu predlagati nove dokaze koji bi bili izvedeni pred ovim većem", objasnio je uoči suđenja predsednik sudskog veća Dragomir Milojević.

Izricanje presude u beogradskoj Palati pravde proteklo je uz velike mere obezbeđenja, policajci iz Interventne brigade stajali su čak i u Ulici kneza Miloša.

Odmah po izricanju presude prvooptuženi Ulemek, koji je došao u majici s natpisom "Kosovo je Srbija", zatražio je da ga izvedu iz sudnice i vrate u Centralni zatvor, a isto su učinili i petorica bivših pripadnika JSO-a i Radomir Marković.

Predsednik veća VSS-a sudija Dragomir Milojević u obrazloženju presude izjavio je da je Marković napravio plan za ubistvo lidera SPO-a, a Ulemek za realizaciju organizovao grupu "crvenih beretki". Obrazlažući presudu, sudija je naveo da iz iskaza koje su istrazi u februaru 2001. dali optuženi Nenad Ilić i Nenad Bujošević, a u aprilu 2003. Duško Maričić, proizlazi da su sva šestorica optuženih iz nekadašnjeg JSO-a "bili na licu mesta po određenim ulogama i zadacima, a da u vezi s međusobnom suprotnošću iskaza treba imati u vidu vreme kad su davani".

"Što se tiče ponašanja Radomira Markovića, imajući u vidu da je bio načelnik RDB-a i da je trebalo da radi na otkrivanju izvšilaca, radnje koje je preduzeo – cepanje šest stranica s podacima o tablici, te traženje da se nabavi drugi kamion sličnih karakteristika koji je kasnije prefarban da bi bio pokazivan kao jedini koji RDB poseduje – upravo su karika koja dokazuje da je on i stvorio plan", naglasio je sudija Milojević.

Na presudu Vrhovnog suda Srbije nezadovoljne stranke imaju pravo žalbe, a pravosnažna je u odnosu na dvojicu oslobođenih optužbe, Branka Đurića i Milana Radonjića, jer je u tom delu VSS potvrdio prvostepenu presudu.

Inače, prvooptuženom Miloradu Ulemeku Legiji, koji je do sada već osuđen na maksimalne kazne prvostepenim presudama u procesima za ubistvo premijera Đinđića i zemunski klan, te pravosnažno u predmetu ubistvo Stambolića i atentat na Draškovića u Budvi, ovo je četvrta izrečena kazna od 40 godina zatvora.

Najnovija presuda Vrhovnog suda Srbije četvrta je izrečena u poslednjih sedam godina.

Prvom presudom, koju je Okružni sud u Beogradu doneo 30. januara 2003. godine, za tada ukupno četvoricu optuženih, Ilić i Bujošević bili su osuđeni na po 15 godina zatvora, Marković na sedam, a Radonjić je oslobođen optužbe. Marković je tada oslobođen optužbe da je organizovao zločin, ali je osuđen za pomaganje izvršiocima nakon počinjenog krivičnog dela. Vrhovni sud Srbije je ukinuo tu presudu i vratio na ponovno suđenje.

Pre početka ponovljenog procesa, Okružno tužilaštvo je proširilo optužnicu i na Ulemeka, Maričića, Berčeka, Milivojevića, Đurića, Dinića, Mijailovića i Kertesa. Sudsko veće Okružnog suda 29. juna 2005. godine okončalo je drugi proces, presudom kojom su Ulemek, Bujošević, Ilić, Berček, Maričić i Milivojević osuđeni na po 15 godina zatvora, Marković na deset, Kertes na tri, Dinić i Mijailović na dve, odnosno godinu dana zatvora, dok su zbog nedostatka dokaza Đurić i Radonjić oslobođeni.

Tu presudu je VSS takođe ukinuo, a presudom u trećem ponovljenom postupku od 16. februara 2007. godine, optuženi Ulemek i Ilić osuđeni su na po 15 godina zatvora, Maričić, Berček i Milivojević na po 14, Marković na osam, Kertes na dve i po, Dinić na godinu i po, a Mijailović na deset meseci zatvora, dok su Đurić i Radonjić oslobođeni optužbe.

Vuk Drašković izrazio je zadovoljstvo presudama koje čeka sedam godina. "Presuda je istorijska u tom smislu što prvi put od 1945. godine šef tajne policije biva osuđen za zločine, i to mu se izriče maksimalna zatvorska kazna", kazao je Drašković i dodao da je "to prva presuda i protiv Službe državne bezbednosti, i nadam se da će ona pomoći radikalnoj i korenitoj transformaciji te službe koja se čeka, od 5. oktobra 2000. godine".

Danica Drašković, čiji je brat Veselin Bošković poginuo na Ibarskoj magistrali, kaže: "Naravno da sam zadovoljna ovim kaznama, jer veće od njih ne postoje. Tako je trebalo da bude i ranije." Po njenim rečima, do sada je suđeno po nalozima DB-a i nijedan koji radi u službi nije dobio nikakvu kaznu zatvora od Milana Radonjića pa dalje. "Oni koji su osuđeni, sem Markovića koji je prežaljen kao deo sistema Slobodana Miloševića, radili su po ugovoru o delu. A stalni i dugogodišnji radnici DB-a koji su učestvovali u pripremi ovog zločina, njih 36, ostali su nekažnjeni. Lično ću preuzeti gonjenje ostalih, dok ne budu u zatvoru. Mislim da DB štiti Radonjića jer bi otvorio priču o ratovima, Srebrenici, Kosovu i o tome šta su radili tamo. On ih je ucenio, zato nije osuđen." Na pitanje da li se plaši da Legija može da pobegne iz zatvora, Danica Drašković kategorički odgovara: "Ne da se plašim, ja znam da će da pobegne. Deo eksploziva iz Paraćina je ukraden i nalazi se kod njegovih ljudi i oni će sve učiniti da spasu svog komandanta."

Advokati Radomira Markovića i Milorada Ulemeka ocenili su da je presuda "politička i nezakonita, a proces fingiran". Advokat Dušan Mašić, branilac Radomira Markovića, ocenio je da je presuda licemerna i politička, i da predstavlja "sumrak srpskog pravosuđa i sramotu za sudstvo koje radi po diktatu države". Ulemekov branilac Slobodan Milivojević rekao je novinarima da mu izricanje presude i "objašnjenje liči na fabulu neke krimi-priče i ne odgovara dokazima ni činjenicama. Kao da je Agata Kristi pisala", i dodao da "stanje u političkom i pravosudnom sistemu direktno utiče na sve što se događa u pravosuđu".

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---