Bez umivanja

"Ljilja i zle čike"; VREME 912

Poštovani g. Pančiću, uvek se poradujem vašem spisateljskom daru, no ova tema opasno prevazilazi okvire pisanija, a malo-malo pa se njome pozabavite ... e onda hajmo jednom tu priču o "Politici" završiti za vjek i vjekov. OK, znamo šta je "Politika" činila onih veselih devedesetih. No, uistinu, znamo li šta je činila? Pisanu reč, zar ne ? Pa da, reći će neko, i tako indirektno uticala na sled događaja, te stoga snosi i određenu odgovornost ... E pa ne, dragi moji, svi vi; "Politika" je vrlo direktno uzrokovala potoke krvi diljem zemlje u kojoj beše "najbolji dnevnik". Da je imala (tj. zaposleni u njoj, pa bio to i slovoslagač) i trunku dostojanstva, dala bi se promptno samougasiti, odmah nakon katarzične petooktobarske samospoznaje (oh, kako sam zgrešila, šta mi bi, ju ... moram pod hitno da se umijem). Nema tu nikakvog umivanja, do večne sramote. Nemojte mi samo reći kako su svi ti vajni novinari u hodnicima velikoga zdanja zatvorili oči jer, Bože moj, pa morali su od nečega živeti.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST