---

Intervju – Ivica Dačić, ministar unutrašnjih poslova >

Političko nezadovoljstvo i kamenice

"Što se tiče smrti Ranka Panića, o čemu ćemo sva saznanja predati tužilaštvu i istražnom sudiji, važno je shvatiti da niko od policajaca nije imao nameru da ugrozi njegov život. Treba utvrditi i način na koji je lečen. Po obdukcionom nalazu, neposredni uzrok smrti je sepsa prouzrokovana udarcem – za koji će svakako odgovarati onaj ko je prekoračio ovlašćenja – ali treba da vidimo ima li još nekih detalja o načinu lečenja u Urgentnom centru, da li je i tu bilo određenih propusta. Urgentni centar uopšte nije obavestio MUP da je Panić primljen i da je primljen zbog posledica udarca policajca"

Prvi potpredsednik Vlade Srbije, ministar policije i predsednik Socijalističke partije Srbije Ivica Dačić kao da se dobro snalazi u novoj vladajućoj većini. Već je rekao da nikakvog "prethodnog dogovora" o koaliciji s narodnjacima i radikalima nije bilo – jer su to potencijalni partneri odbili, ostavljajući dogovor za posle parlamentarnih izbora. Već je rekao da njegova izjava kako MUP Srbije nije učestvovao u hapšenju Radovana Karadžića ne znači da je za to znao, već da su hapšenje obavile neke druge nadležne službe. Već je rekao da izveštaj posebne radne grupe o smrti učesnika sukoba na radikalskim demonstracijama nije dostavljen skupštinskom odboru za bezbednost zato što je lično tražio da se dopuni. Više je nego uzdržan u pogledu sukoba i, sada već skoro gotovog, rascepa Srpske radikalne stranke. Raspoložen je da, uz gotovo neprimetnu ogradu da funkciju ministra policije tek počinje, govori o bezbednosti građana i problemima s kojima se Ministarstvo unutrašnjih poslova s tim u vezi suočava.

Polje delatnosti Ministarstva unutrašnjih poslova je javni red i mir, naglašava na početku razgovora. "U to ulaze i politička dešavanja i turbulencije, izražavanje nezadovoljstva što dovodi do sukoba na ulicama gradova u Srbiji, pitanje organizovanog kriminala, bezbednosti saobraćaja i, naravno, ono što je u Srbiji još u drugom planu na svu sreću, pitanje terorizma." U tom kontekstu, smatra Ivica Dačić, "može se reći da je bezbednosno stanje u Srbiji relativno stabilno, da je u poslednje vreme došlo do pojačanog međusobnog obračuna između grupa koje se bave organizovanim kriminalom – što je pre svega posledica dobrih rezultata rada policije u sprečavanju šverca droge i da su i neka skorašnja ubistva u kriminalnim krugovima posledica njihove sumnje da su ‘provaljeni’. Moram da kažem i da je policija vrlo brzo rešila jedan strašan zločin, odsecanje ljudske glave, upravo i zbog toga što između ostalog već određeno vreme prati one koji su i okrivljeni za ubistvo."

"VREME": Može li se govoriti o "ostavinskoj raspravi" zemunskog klana na beogradskim ulicama?

IVICA DAČIĆ: Nas interesuje šta se dešava u kriminalnim krugovima, ali ono što sam rekao kada sam došao na mesto ministra policije jeste da ovde nisam došao da sprovodim politiku svoje stranke – mene ne interesuje čiji je ko, ne interesuje me da sprovodim "čistku" po političkim linijama. Mene interesuje ko, kako i da li ume da radi svoj posao. To znači da treba da razbijemo bilo kakvu spregu policije sa organizovanim kriminalom, a to znači da policija treba da se osposobi, naročito kriminalistička policija, za uspešnu borbu protiv organizovanog kriminala. I u tome će policija imati moju podršku i daću im sva ovlašćenja. Niko u toj borbi neće biti zaštićen. Naravno da posledica sukoba u kriminalnim krugovima može biti ugrožavanje opšte bezbednosti i bezbednosti građana i mi ćemo u narednom periodu posvetiti veliku pažnju tim teškim oblicima organizovanog kriminala.

Kakvu ste situaciju zatekli u Ministarstvu?

Video sam se s Draganom Jočićem, zahvalio sam mu za ono što je uradio u Ministarstvu i za Ministarstvo. Imali smo jedan veoma dobar i iscrpan razgovor u drugarskoj atmosferi i njegovi saveti i preporuke su mi od velike koristi. Nije moje da ocenjujem učinak ljudi koji su do sada radili. Moj je posao da ih ohrabrim da se ne plaše da će biti smenjeni zato što su postavljeni u vreme neke druge vlade, ali, s druge strane, jasno sam rekao da biti u policiji znači imati veliku moć i vlast – pod znacima navoda. A ništa ne kvari toliko koliko apsolutna moć kvari, i da svako treba da razume da je možda samo budući bivši. To znači da imaju potpuna ovlašćenja za rad, ali i odgovornost za obavljanje posla. Ministarstvo unutrašnjih poslova operativno ne rukovodi radom, to je posao direktora policije. MUP je prethodni ministar Dragan Jočić sistematizovao tako da ima državne sekretare i tri pomoćnika koji se bave finansijama, unutrašnjom kontrolom, zaštitom i spasavanjem, a postoji jedna cela vertikala kojom rukovodi direktor policije. Ja ću dati punu podršku da se rad potpuno profesionalizuje. Srbija zaslužuje da ima efikasnu policiju koja ima kulturu ophođenja s građanima i koja neće prekoračivati ovlašćenja, a ja ću se, s druge strane, boriti za zaštitu profesije od napada i povređivanja policajaca bez odgovornosti i boriću se, naravno, za poboljšanje materijalnog položaja policijaca. Plate policajaca su mnogo niže u odnosu na one protiv kojih se policija bori, naročito u borbi protiv organizovanog kriminala. To praktično znači da treba da se izborimo za povećanje plata, za pravedniju raspodelu finansija i, naravno, rešavanje stambenih pitanja radnika MUP-a koliko je to moguće. Policajci su veoma često u položaju da rizikuju svoje živote, a da posle njihovog povređivanja ili pogibije ostaje nezbrinuta porodica. Mi smo upravo formirali fond za brigu o porodicama povređenih i poginulih policajaca.

U žiži javne pažnje je smrt učesnika demonstracija u Beogradu. Dokle je stigla istraga o tom slučaju?

Istragu vode organi pravosuđa. MUP prikuplja određene činjenice i informacije – a za slučaj smrti učesnika demonstracija formirao sam posebnu radnu grupu kako bismo došli do što više informacija povezanih sa sumnjom o prekoračenju policijskih ovlašćenja. Na skupu povodom hapšenja Radovana Karadžića policiji je naređeno da ne koristi silu do trenutka kad bude ugrožen život i bezbednost samih policajca. To sam lično naredio. Imajući to u vidu, ovo su posle dugog niza godina prve demonstracije u kojima je povređeno više policajaca nego demonstranata. Četvorica od pedesetak policajaca su pretrpeli teške povrede. Što se tiče samog događaja, došlo je do sukoba jednog broja učesnika skupa koje ni sami organizatori nisu mogli da kontrolišu, sukoba sa policijom. Očito je da je u pojedinim slučajevima došlo do samoinicijativnog prekoračenja ovlašćenja od strane policije. Svi će biti sankcionisani. Veoma mi je žao što je uopšte došlo do takvih incidenata. I policija treba da izvuče pouke, a to znači da treba da postupa isključivo u skladu sa zakonom jer svaki postupak policije je pod budnim okom javnosti, što možda nije slučaj u obrnutom smeru. Ustanovljeni su slučajevi gde je došlo do prekoračenja ovlašćenja. Tamo gde neće moći da budu identifikovani policajci, biće kažnjene starešine koje su neposredno rukovodile. Što se tiče smrti Ranka Panića, o čemu ćemo sva saznanja predati tužilaštvu i istražnom sudiji, važno je shvatiti da niko od policajaca nije imao nameru da ugrozi njegov život. Treba utvrditi i način na koji je lečen. Po obdukcionom nalazu, neposredni uzrok smrti je sepsa prouzrokovana udarcem – za koji će svakako odgovarati onaj ko je prekoračio ovlašćenja – ali treba da vidimo ima li još nekih detalja o načinu lečenja u Urgentnom centru, da li je i tu bilo određenih propusta. Urgentni centar uopšte nije obavestio MUP da je Panić primljen i da je primljen zbog posledica udarca policajca. Takođe, treba ispitati da li su tačni navodi supruge Ranka Panića koja kaže da mu je dva puta bila u poseti, i da je on oba puta bio vezan za krevet. Sva saznanja kojima raspolažemo predaćemo nadležnim organima. Očigledno je da u svemu ovome ni organizatori skupa nisu mogli da spreče niti da utiču na sve učesnike skupa; jasno je i da je došlo do pojedinačnih prekoračenja ovlašćenja koja će biti sankcionisana. Ja nemam interesa da štitim nikog u MUP-u, ali, s druge strane, imam obavezu da sve policajce zaštitim od nepravednih napada. Cela Srbija mogla je da vidi kako je policija u ovom slučaju imala defanzivnu ulogu, sve dok nije ugrožena njena bezbednost.

Pre izvesnog vremena donet je Zakon o borbi protiv huliganstva. Grupa koja je izazvala nerede na ovom skupu kvalifikovana je kao "huligani" i "navijači", kao i u slučaju demonstracija posle proglašenja nezavisnosti Kosova. Po zakonu, policija je dužna da vodi evidenciju "navijačkih huligana" i preduzima preventivne mere. Da li se taj zakon primenjuje?

Ja mislim da je više na papiru no što se primenjuje. I to je jedna od oblasti koje treba da rešimo na drugačiji način. Nisam sklon da sve one koji izražavaju nezadovoljstvo nazivam huliganima, a naročito ne navijačima. Nisam čak ni siguran da su navijačke grupe organizovano učestvovale na ovim skupovima, već da se radi o pojedinačnim ekstremnim grupama; slažem se da treba jednostavno izvršiti identifikaciju svih tih ljudi. Ako već tražimo pojedinačnu odgovornost policajaca za prekoračenje ovlašćenja, onda svakako da treba da bude utvrđena i pojedinačna odgovornost svih onih koji su napadali policiju. Jer ovde nije reč o izražavanju političkog nezadovoljstva, ovde je reč o tome da se kamenicama, motkama, flašama gađaju policajci, i policija je reagovala tek kada je zamenik komandanta policijske brigade pogođen kamenom u glavu, kada mu je oteta motorola i kada su bili ugroženi. Još jednom ponavljam – svako treba da odgovara za svoje postupke. Nemam razloga da bilo koga štitim, jer nisam nikoga ni "doveo" u MUP da bih imao razloga da ga štitim.

Dosta gneva u javnosti izaziva ponašanje službe koja uklanja nepropisno parkirane automobile: policija ne dira skupe, luksuzne, blindirane i automobile sa zatamnjenim staklima...

Moram da kažem da se nisam time bavio, ali to je zanimljiva tema. Rekao sam već da policija treba da raščisti sama sa sobom – da li je policija pre podne a po podne radi ili u sprezi za neke ili u sprezi sa nekima od onih koji se bave kriminalnom delatnošću. Pojedinci narušavaju ugled policije i zbog toga je dat nalog da niko ne može imati bilo kakve veze s tim stvarima, na primer da u isto vreme radi i u policiji i bude u obezbeđenju ljudi koji slove kao pripadnici kriminalnih krugova.

Na planu opšteg kriminala da li delite utisak građana da je povećan broj pljački, naročito pljački banaka?

Osnovno pitanje za policiju je da li će brzo rešiti počinjena dela. Pljačku banke na Novom Beogradu rešili smo u roku od nekoliko sati. Takođe, uhapšena je jedna dobro organizovana kriminalna grupa koja je pripremila čak i minobacački napad na vozila Narodne banke Srbije. To je ona grupacija koja je opljačkala juvelirnicu u Kolarčevoj ulici, otevši više od 2.000.000 evra. A uhapšeni su u pripremama napada minobacačima na vozilo Narodne banke Srbije. Mogu da se pohvalim tim uspesima ali, nažalost, ne mogu mnogo i da nagradim policajce, najviše do 20 odsto povećanja plate za taj mesec.

Kako ocenjujete saradnju sa drugim srodnim službama, vojnim i civilnim bezbednosnim službama?

U proteklih desetak i više godina nije baš bilo velike ljubavi između svih ovih službi. Naprotiv, postojala je neka vrsta sujete i surevnjivosti. Mislim da je neophodan zajednički rad i, što se MUP-a tiče, mi smo spremni da zajednički radimo u okviru naših ovlašćenja. Po meni, neophodno je stvoriti jednu vrstu bezbednosne a ne samo obaveštajne zajednice.

Kako stojite s voznim parkom? Možete li da se jurite sa brzim automobilima?

Ljudi koji tom problemu prilaze moraju da shvate svu specifičnost problema sa kojima se bori i pojava sa kojima se bori ovo ministarstvo. Nemoguće je očekivati da naši radnici i policajci ne koriste službena vozila. Imali smo jedan slučaj ubice u bekstvu motorom: bilo ga je nemoguće stići zbog velike brzine, a s druge strane, bilo je nemoguće postaviti prepreke na putu zbog rizika da se ugrozi bezbednost građana. Sada pokušavamo i probaćemo da formiramo specijalizovane jedinice za, na primer, autoput od Horgoša pa dole do Preševa ili tamo do Dimitrovgrada. One bi imale nadležnosti ne samo saobraćajne policije, nego i potrage, pretrage, sprečavanja kriminalnih dela, helikoptere itd. Moramo se osposobiti za borbu protiv svih vrsta kriminala. Ako želite borbu protiv sajber-kriminala, morate imati policajce koji su za to osposobljeni. Ne možete se boriti s protivnikom koji je bolje opremljen. Kad se nešto dogodi, kasno je objašnjavati zašto nije sprečeno. Radimo na predlogu za formiranje Službe za zaštitu i spasavanje koja bi trebalo da preraste u sektor za vanredne situacije. Srbija ima, na primer, manji broj vatrogasaca nego što je potrebno, po stanovniku manje nego Albanija. A, nažalost, Srbija nema dovoljan broj helikoptera i aviona za gašenje požara: dok stignu iz drugih država, štete mogu da budu nenadoknadive. I, kad se napravi šteta od 20.000.000 evra, onda se ustanovi da je bilo mnogo bolje uložiti četiri puta manje u pripremu jedne jedinice nego nadoknaditi štetu.

O najnovijim zbivanjima u Skupštini u vezi sa ratifikacijom Sporazuma o stabilizaciji i približavanju sa EU, priča se da je Tomislav Nikolić dobio pretnje lično i za svoju porodicu. Da li se nešto preduzima u tom pogledu?

Nemamo takve informacije. Ja sam, inače, više puta ponudio predstavnicima stranaka da MUP brine o njihovoj i bezbednosti njihovih porodica.

U ovoj državi niko nikome ne sme da preti – ni političarima, ni novinarima, ni običnim građanima. Ovo nije policija vlasti. Ovo je policija cele države i celog naroda, svih građana.

Kakva je saradnja MUP-a Srbije sa odgovarajućim službama država nastalih iz bivše Jugoslavije?

Ona je mnogo uspešnija nego između političkih rukovodstava tih država. Obavešten sam da je svake godine praksa da se ministri policije država nastalih na prostoru bivše SFRJ susreću, neformalno i redovno. Prethodne godine bio je u Srbiji. Rano je za ocenu s kim najbolje sarađujemo, jedino što znam je da direktori policije redovno komuniciraju. To su ljudi koji svakodnevno treba da se bore protiv kriminala. Imamo veoma dobru međunarodnu komunikaciju: 18. septembra potpisujemo ugovor o saradnji s Europolom, a krajem meseca treba da potpišemo trilateralni ugovor o prekograničnoj saradnji Rumunije, Bugarske i Srbije u borbi protiv svih oblika organizovanog kriminala. Policijska saradnja ne treba da zna za granice i ne treba da zna za političke razlike. Mi veoma dobro sarađujemo i sarađivali smo i sa onim zemljama sa kojima smo imali najlošije političke odnose, upravo zato što policijska saradnja mora da ima neki svoj smer. Poslednje zaplene velikih količina droge su rezultat dobre saradnje, i na obaveštajnom planu, ali i saradnje između policija različitih država.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---