Meridijani

priredila b. v.

San Francisko: Mreža za samoubice

Most Golden gejt u San Francisku čuven je, između ostalog, i po broju samoubica koje su skočile sa njegove ograde – lokalni pogrebnici kažu da je od njegove izgradnje, davne 1937. godine, sa mosta skočilo najmanje 1250 ljudi. Stoga su lokalne vlasti odlučile da postave sigurnosnu mrežu duž celog mosta, saopštila je Uprava za transport Golden gejta. Članovi te uprave su skoro jednoglasno (14:1 za) izglasali da se postavi šest metara visoka čelična mreža pokrivena plastikom sa obe strane mosta, što je bio rezultat jedne šire studije koju je izradio tim sastavljen od psihijatara, eksperta za sprečavanje samoubistava i članova porodica onih koji su skočili sa Golden gejta oduzeli sebi život.

Postavljanje mreže koštaće oko 40-50 miliona dolara, što znači da će proći nekoliko godina dok se ne stane na put samoubicama. Ovako veliki broj samoubistava može se objasniti, pre svega, konstantnim prilivom turista (više od deset miliona godišnje), kao i činjenicom da je most Golden gejt najčuvenija svetska destinacija za skok u smrt – rekord je postignut 1970. godine kada je četrdesetoro poletelo s mosta. Jedan od mogućih razloga za skok sa Golden gejta jeste i predivan prizor, slika koju samoubice rado prenose na onaj svet. Ovim fenomenom bavi se dokumentarni film Most (The Bridge), snimljen 2006. godine, koji pokušava da rasvetli priče velikog broja samoubistava iz 2004. godine.

Teheran: Kraj zapadne dominacije

Iranski vrhovni vođa ajatolah Ali Hamenei izjavio je da je okončana dominacija Zapada svetskom ekonomijom, navodeći kao dokaz povike i zabrinutost iz tog tabora, prenela je iranska državna televizija sa sastanka verskih lidera. Prema njegovim rečima, okončano je doba apsolutne dominacije Amerike nad ostatkom sveta. Ajatolah Hamenei razmatrao je povezanost i uticaj propasti marksističke misli i trenutnog statusa liberalne demokratije na Zapadu, nagoveštavajući pad zapadnog kapitalizma zbog nedostatka novca. Rekao je da je "lažna finansijska dominacija Zapada skršena", čemu u prilog ide činjenica da je teheranska berza ostala stabilna uprkos globalnim berzanskim potresima, zahvaljujući prevashodno izolaciji iranskog finansijskog tržišta. Pored toga, ajatolah Hamenei je izneo stavove o svim unutrašnjim državnim pitanjima Irana, islamskom pokretu za koji kaže da se širi iz dana u dan, islamskoj revoluciji kao pokretačkoj snazi velikog ideološkog pokreta, pokojnom imamu Homeiniju i drugim temama. Prema njegovim rečima, tajna islamske revolucije krije se u duhu otpora navodeći da je islamska revolucija postala pobednička u vreme kada su svetom vladale dve škole – marksizam i liberalizam. "Iran je odlučno ustao protiv zavere moćnika i arogancije na svetskom nivou, oslanjajući se na Svemogućeg u savladavanju teškoća. Danas marksizam ne postoji, a liberalizam je na izmaku", smatra ajatolah iranski. Govorio je još o promociji unipolarnog sveta, zatvoru u zalivu Gvantanamo, Abu Graibovom zatvoru, invaziji na Irak i Avganistan i bombardovanju različitih delova sveta. Sve bilo je lažno – i liberalna demokratija i ljudska prava – i ekonomski se analitičari sa Zapada sada se suočavaju sa neefikasnošću svojih teorija, smatra ajatolah, čiji se govor može oceniti kao likovanje nad finansijskom propašću jednog dela sveta.

Hanoj: Novinari i korupcija

Vijetnamsko tužilaštvo je izvelo pred sud dvojicu novinara koji su učestvovali u razotkrivanju korupcije u državnim organima, a tok i ishod ovog procesa ocenjuje se kao svojevrstan test medijskih sloboda u ovoj zemlji. Posle dvodnevnog ročišta u Narodnom sudu u Hanoju, novinari se suočavaju sa mogućnošću da provedu svaki po sedam godina u zatvoru zbog "zloupotrebe demokratskih sloboda protiv interesa države". Njihov zločin je razotkrivanje velikog skandala u Odeljenju za transport Ministarstva, poznatog kao slučaj PMU 18, gde su zvaničnici potkradali razvojne fondove za puteve i mostove, a taj novac koristili za klađenje na evropske fudbalere. To se dogodilo 2006. godine i dovelo je do ostavke ministra za transport Dao Dina Bina i hapšenja njegovog zamenika Ngujena Vijet Tjena, dok je ostalih 18 službenika vlade prošle godine osuđeno zbog nelegalnog klađenja i korupcije. Međutim, do neočekivanog obrta je došlo prošlog oktobra kada je zamenik Tjen pušten iz zatvora i oslobođen svih optužbi, a u maju ove godine uhapšena su dvojica novinara iz dnevnih novina koje se obraćaju mlađim čitaocima. Iako je proces u toku, sve ukazuje na to da će dvojica novinara izvući deblji kraj.

Bukurešt: Ilijesku nije kriv

Bivši predsednik Rumunije Jon Ilijesku oslobođen je optužbi za ubistvo tokom sukoba rudara s demonstrantima u protestima 13. i 14. juna 1990. godine, saopštilo je tužilaštvo, a prenosi nacionalna televizija TV Realitatea. Iz kancelarije državnog tužilaštva u Bukureštu saopšteno je da ne postoje dokazi koji bi teretili Ilijeskua za ubistvo četvoro ljudi prilikom sukoba rudara sa demonstrantima tokom antivladinih protesta na početku rumunske tranzicije. Tužilaštvo je saopštilo da se nisu stekli zakonski osnovi da bi se aktivnost bivšeg predsednika okarakterisala kao kriminalno delo, odnosno da ne postoje elementi koji bi potvrdili osnovanost optužbe. Slučaj protiv bivšeg predsednika najpre je pokrenulo vojno tužilaštvo koje je ispitivalo umešanost Ilijeskua za ubijanje demonstranata, sve do 2007. godine kada je Ustavni sud te zemlje slučaj prebacio u nadležnost civilnih sudskih organa. Istraga je ponovo pokrenuta da bi se ovaj put utvrdilo da Ilijeskua ne treba krivično goniti, jer nije on kriv za tragičan ishod, već su za to odgovorni pojedinci iz redova onih koji su se pobunili protiv državnih institucija i pojedini vojnici koje su vlasti dovele da bi sprečili nasilje na ulicama Bukurešta. Ilijesku je izjavio da je sud doneo pravednu odluku, podsećajući na činjenicu da je u to vreme imao podršku 85 odsto birača, čije je nacionalne interese predstavljao i štitio. Dodao je i da je nečuveno to da predsednik odgovara za takve pobune! Oko 20.000 rudara uletelo u rumunsku prestonicu u junu 1990. godine i sukobilo se sa demonstrantima koji su protestovali protiv tadašnje vladajuće garniture. Ilijesku je sredinom jula najavio da se neće kandidovati za parlament na jesenjim izborima, ali da njegova odluka ne znači da napušta politiku ili Socijaldemokratsku partiju, na čijem čelu će ostati kao počasni predsednik.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST