---

Italija >

Jesenja gibanja

U Italiji postoji tradicija jesenjih protesta protiv vlade. Ovde se to zove "vruća jesen". Ove godine masovni protesti ukazuju na to da će jesen biti još toplija

Od dopisnika "Vremena" iz Rima

Nije 1994. ali sve više liči. Pre četrnaest godina prva vlada Silvija Berluskonija pala je nakon samo šest meseci vladavine pod pritiskom masovnih demonstracija uperenih protiv vladine reforme penzionog sistema. Tokom poslednjih četrnaest godina mnogo se toga promenilo. Italija je postala opčinjena šarmom i političkom veštinom medijskog tajkuna. Promenio se i sam Berluskoni. U svom trećem mandatu ostavlja utisak iskusnog i mudrog političara. Ipak, sećanja na 1994. izviru.

Tokom ovog miholjskog leta kiša je za protekle tri nedelje pala samo jednom, i to baš prošlog petka, kada je zakazan najveći protest koji je Italija videla još od invazije na Irak pre pet godina. Kiša, međutim, nije omela da na ulice izađe 300.000 demonstranata koji su se odazvali pozivu sindikata i ostalih organizacija koje podržavaju prava radnika, udruženi u federaciju poznatiju kao Cobas, a koji su tog dana objavili generalni štrajk upozorenja. Vođe Cobasa nisu mogli da poveruju svojim očima, jer su ovo verovatno bile najveće demonstracije ikada organizovane. Demonstranti su se na razonodu turista u zmijolikoj povorci prošetali ulicama Rima, iznoseći dugačku listu zamerki na račun vlade. U srcu povorke koja je nosila brojne zastave, transparente i plakate, šetali su studenti, a među njima i mnogo roditelja sa decom školskog uzrasta.

ŠKOLA U ŠTRAJKU: Dva dana pre toga, srednjoškolci su protestovali u preko 90 gradova u Italiji, od Milana do Rima, od Palerma do Venecije. Samo je u Rimu protestovalo 30.000 srednjoškolaca, izvikujući parole protiv Berluskonijeve ministarke za obrazovanje Mariastele Gelmini i njene kontroverzne reforme obrazovnog sistema koju pokušava da uvede dekretom. Đaci su tada obećali da je to samo početak, koristeći parole koje su bile popularne tokom studentskih protesta u Francuskoj 1968, jer su se istovremeno na mnogim televizijskim stanicama vrteli programi u znak sećanja na "revoluciju" 1968.

Pokazalo se da su đaci u pravu. Sve škole u Italiji stupiće u generalni štrajk 30. oktobra. Na štrajk su pozvale tri vodeće unije sindikata. Berluskoni je to mogao da očekuje od levičarsko nastrojene unije sindikata CGIL, ali su ga znatno umerenije unije CISL i UIL, sa jakom katoličkom komponentom, prilično iznenadile. Dan kasnije Senat je trebalo da razmatra da li da usvoji dekret ministarke Gelmini kao zakon koji je već prošao na glasanju u donjem domu parlamenta. Ustav Italije nalaže da vlada može da upravlja dekretima samo u izuzetnim slučajevima koji nalažu takvu hitnost. Iako je ova norma u prošlosti često bivala prenebregnuta, do sada još niko nije pokušao da reformu obrazovnog sistema uvede dekretom, zaobilazeći raspravu u javnosti i u parlamentu. No, protivljenje ministarkinoj reformi nije samo zbog forme u kojoj je ona nameravala da je sprovede. Sindikati su nezadovoljni sadržajem dekreta koji predviđa da se sredstva namenjena školstvu u roku od tri godine smanje za tri milijarde evra, dok bi prema nekim analizama uštede bile čak sedam ili osam milijardi. Procenjuje se da će preko 87.000 nastavnika izgubiti posao. Čak je i liberalni britanski "Ekonomist" objavio tekst koji se bavio reformom pod naslovom "Moderno kao mastilo". Pride, Liga za Sever, jedna od partija u vladajućoj koaliciji Silvija Berluskonija, zahteva da se deca neitalijanskog porekla razdvoje od svojih vršnjaka, jer, prema navodima Lige, usporavaju napredak italijanske dece. Razredi su danas puni dece imigranata, naročito u školama u velikim gradovima, što je posledica činjenice da je stopa nataliteta u Italiji među najnižim u Evropi.

PROMENA KLIME: Ideja o odvojenim razredima navela je mnoga udruženja imigranata da se pridruže protestima studenata, đaka, njihovih roditelja i nastavnika. U dugačkoj povorci demonstranata prošlog petka bili su i učenici srednje škole Di Donato, koja se nalazi na Trgu Vitorio, u srcu jednog od etnički najraznovrsnijih delova Rima. Više od polovine učenika te škole ima bar jednog roditelja koji nije rođen u Italiji. Unervozili su se i univerziteti jer kresanje budžeta neće ni njih mimoići. Štaviše, ministar ekonomije Đulio Tremonti je u svom dekretu ovog leta prinudio državne univerzitete, okosnicu visokog obrazovanja u Italiji, da se obrazuju u privatne fondacije. Studenti sa nekoliko katedri uveliko se već organizuju. Naučnici podržavaju studente, dok profesori još nisu odlučili da li da im se pridruže ili da pokušaju da se nagode sa vladom. Njihova odluka biće poznata polovinom novembra, kada je zakazan generalni protest studenata. Verovatno prvi put od kada je ušao u palatu Čigi, sedište vlade, Berluskoni je loše komunicirao sa javnošću. U protekle tri nedelje, u jeku finansijskog cunamija, izjave Berluskonija i njegovog ministra ekonomije Tremontija sudarala su se u etru, protivurečući jedna drugoj, ali su se na kraju svele na osnovnu poruku: nema para za obrazovanje, za penzije, ali je lako naći desetak milijardi evra za spasavanje banaka i finansijskog tržišta.

Vlada se u međuvremenu poziva na istraživanja javnog mnjenja po kojima ona uživa podršku i poverenje više od polovine građana, a sam Berluskoni čak preko 60 odsto ispitanika. Istina je, verovatno, negde između. Vlada precenjuje svoj rejting, sindikati svoju snagu. Opozicija u parlamentu, predvođena Demokratskom partijom, takođe namerava da odmeri snage na ulici, najavivši demonstracije pod parolom "za spas Italije" za subotu 25. oktobra. To znači da će se za manje od mesec dana, od polovine oktobra do polovine novembra, održati četiri masovna protesta. Rezultat je, međutim, neizvestan. Berluskonijeva koalicija je jaka u parlamentu i sprovodi "reforme" po svojoj zamisli, uključujući i izmene zakona o štrajku koji je sindikatima neprihvatljiv. Kruže glasine, za sada nepotvrđene, da sindikati razmatraju generalni štrajk kojim bi blokirali celu zemlju. Vlada sigurno oseća izvesnu nelagodu. Finansijska kriza izazvala je osećaj nesigurnosti i kod bankara i kod običnih građana. Berluskoni je tokom predizborne kampanje i prvih nedelja svog trećeg mandata dao brojna obećanja. Najavljivao je velike reforme, od sudstva do državne uprave koju je nameravao da federalizuje. Vlada je na finansijsku krizu odgovorila tako što je uputila pomoć automobilskoj industriji i proizvođačima aparata za domaćinstvo, što je trebalo da građanima ulije osećaj sigurnosti. S druge strane, vlada namerava da od Italije načini jedinu zemlju koja neće ograničiti emisiju štetnih gasova prema dogovorenom planu EU.

U Italiji postoji tradicija jesenjih protesta protiv vlade. Ovde se to zove "vruća jesen". Ove godine jesen je još toplija. To je donekle i zbog lepog vremena, ali se klimatske promene dešavaju ispod oblaka, na ulicama gradova. Kao lošu posledicu one nose i veći broj rasističkih nasilnih incidenata prema imigrantima. Kao dobru, veće učešće građana u političkom životu u neizvesnim vremenima.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---