---

Pop fenomeni – Rebelde u Beogradskoj areni >

Sve što vole mladi

I najzapuštenijim roditeljima postade jasno: decu im vaspitavaju ili Rebelde ili Grand parada. El Diablo odneo šalu. Karamba!

Jedva je prošlo tri meseca otkako su RBD postavili rekord koncertne posete (oko 15.000 ljudi) Beogradskoj areni, kad eto njih prošle nedelje ponovo i to na oproštajnoj turneji El Ultimo Adios. Opet kao svetske rok zvezde pod istim krovom okupljaju oko 10.000 obožavalaca (sa cenom ulaznice 2.400-3.800 dinara), a koncert u prestonici Srbije navodno je prethodio samo poslednjem, u Madridu. I najzapuštenijim roditeljima postade jasno, decu im vaspitavaju ili Rebelde ili Grand parada. El Diablo odneo šalu. Karamba!

Jeste li smatrali da je to samo nova vrsta tinejdžerskih idola, koje industrija zabave fabrikuje da traju maksimalno jednu petoljetku, a u međuvremenu ih potpuno iscedi u ulozi polivalentnih mamipara? I, niste primetili kako su npr. anglosaksonski ‘dečački bendovi’ dosadni, ozbiljni tj. pretenciozni? Sve latinoameričke telenovele još uvek zovete ‘španske serije’ iako se znatnim delom proizvode baš u Meksiku? Taman navikli na razliku između ‘sapunjare’ (slanina bez dezena – prim. prev.) i ‘sapunice’ (vrste TV-serije)... a pregršt izdanja RBD (CD i DVD, uglavnom uživo, EMI Mexico – Dallas Records) i u našim radnjama prodaje se u više originalnih primeraka nego mnoge izvikane ‘veličine’.

Generacijske stvari, čak i kad nema jaza. Belačka pop-mašinerija kao da je zaboravila na veoma komercijalne grupe napravljene radi/iz TV-serija (šezdesetih Monkees, sedamdesetih Partridge Family sa Dejvidom Kesidijem), pa su latinični (po cipeliranom Bušu) Amerikanos moderno i veštije iskoristili slične obrasce. Pošto su se s matičnih tržišta brže od SEKE (Svetske ekonomske krize) prvo televizijski, zatim diskografski i koncertno, izlili najpre na SAD a potom i na desetine zemalja širom sveta, i Rebelde su počeli da se trijumfalno iskrcavaju i tamo gde su u prethodnom naraštaju harale Kasandre, Lj. Ovisne i slične, a još generaciju ranije Sandokan sa/bez Marijane, a pre njega Ben Kvik i Klara mu. Otkud, dakle, RBD u zabiti gde su se davno – bolje nego bilo gde van domovine tekile, sombrera i marijača – primili (yugo)Mehikanci, mama Huanita i tri joj sina junačka po pesmi, Slavko Perović, Nikola Karović i PC Gojković? Unuci i naročito unuke onih koji su ridali uz Jedan dan života i meračili uz (Taj divni grad) Halisko, danas masovno uglas pevaju Ensename i A Rabiar (Big Brother)?

KO SU REBELDE?: Iako je 2007. prikazivana na TVB92 (a bogami i drugde u komšiluku) i dobila svoj srpski Net-forum, argentinska serija Rebelde Way ovde je prošla prilično nezapaženo, kao i njen bend Erreway. Sa svojih 318 epizoda u dve sezone (u zemlji porekla, premijerno emitovanje završeno 2004), plasirala se u preko 70 država, u Izraelu postavši popularnija nego kod kuće. Tvorevina Krisa Morena (Cris Moreno), efikasno je ukrstila matricu srednjoškolskih zapleta (u fensi-internatu) s onom o pop sastavu u nastajanju, a osim distribuiranja i emitovanja, serija je imala i nekoliko franšiza – u Portugalu, Indiji, gde se i serija i bend zovu Remix, i na Filipinima, no, daleko najuspešnija je bila u Meksiku. Iz Rebelde Way Moreno je za meksičko tržište izveo sličnu, donekle adaptiranu telenovelu Rebelde koja je oktobra 2004. krenula na stanici Televisa. Već sledećeg meseca grupa RBD (skraćeno od naziva serije) objavila je debi-album Rebelde, s prvim tiražom od samo 25.000. Ali naslovna pesma smesta postaje hit; RBD otada objavljuju albume i češće od jednom godišnje obaraju rekorde u brzini (i količini) prodaje, a ‘ruše’ i nominacije za Billboard Latin Music Awards. Već marta 2005. na severnoameričkoj turneji ulaznice prodaju sporije samo od Rolingstonsa, a sledeće godine izbacuju i svoj prvi album na engleskom (nekim čudom naslovljen Rebels). Kao što su četvrt veka ranije Sting i druge novotalasne zvezde krenuli na rastuća latinoamerička tržišta snimajući albume sa verzijama svojih hitova na španskom i portugalskom, tako su i RBD spremili CD za brazilsku publiku, što je opet ekspresno dovelo do tamošnjih nastupa i njihovog koncerta (prvog za nekog sa španskog govornog područja) na Marakani u Riju, pred 120.000 posetilaca.

Tim koji radi za RBD albume lako puni i neobaveznim prepevima i/ili obradama, s ponekom narudžbinom kao dvojezična Tu Amor hiperkomercijalne Dajen Voren (Dianne Warren), a na kraju su i članovi grupe sami počeli da pišu pesme. Ni bolje ni gore od ostalih, simulacija rokenrola i bledi latino-pop, autorski i izvođački goli prosek. No, TV-serija je za svoje 3 sezone (88 nedelja, 440 epizoda) nadmašila gotovo sve slične, i to u komercijalizaciji: Leni Kravic (Lenny Kravitz) i (spotom) Gorillaz pojavili su se kao gosti (što su ranije bili i u Rebelde Way), a više od 220 raznoraznih tinejdžerima namenjenih proizvoda imalo je product placement (engl. za ‘smeštanje proizvoda’ u sadržaj serije; finiji vid marketinga, kod nas uglavnom brutalno upražnjavan..." A voditeljku oblači..." "Evo ovde na stolu ispred mene vidite..."). Pošto je pri tako munjevitoj karijeri jasno da neće dugo trajati (i obrnuto), prodavci usluga i roba vezanih za Rebelde/RBD su nemilosrdni, pa se i najmanja ‘otkačenost’ naveliko predstavlja kao bunt, makar u suštini bila tek pomeranje razdeljka.

Četa đaka u jednom danu, njih 6 sa više nadimaka – Anahi, Dulse Maria, Maite, Kristofer, Kristian i Alfonso – privid su liberalnih mladih ljudi, zapravo dvojstvo bujajućeg neokonzervativizma i nesnosne političke korektnosti. Dok su tri koketice iz kariranih minića i školskih kravata dorasle (kao i, još očiglednije, ostale propupale glumčice iz serije) da poziraju magazinima koji više zanimaju tate no dečake, klipani se upinju da deluju ozbiljnije. Jedan od svojih mana priznaje da puši i ponekad pije (alkoholne prerađevine) al’ se trudi da batali; drugi je gej, al’ prvo je voleo (i) devojčice. Skroz gotivni, ceo život pre puberteta.

Naravno, ovaj, kao i slični pop-fenomeni od kraja XX veka naovamo, do naših klinaca uveliko su stizali internetom i pre no što je TV Happy počeo prikazivanje serije. I, taman zakuvali, a ono Gira de Adios! Zato su dva puta navratili ovde u istoj jeseni, radi mahom sub-teen publike koja u ručicama ima i više svetlucavih objekata nego mi koji za to plaćamo. Malo gimnastike iz video-spotova, dosta cičanja & vrištanja, nekoliko hitova masovno otpevanih na španskom – uopšte, kakva usluga hispanoameričkoj kulturi – puno izvikivanja ‘...Servia!’, dosta monologa i predstavljanja i pozdravljanja i zaklinjanja da prijateljstvo umirati neće, malo i suza (makar odglumljenih, jer RBD jesu profi glumci), dovoljno jednostavnih koreografija i promena kostima, itd. Balavci zbog RBD uče španski? Pa, ako i ne, ni njihove dede (siluetska generacija) nikad nisu naučili da pevaju/speluju G.L.O.R.I.A. Jedino zbunjivanje radosne situacije Rastanak se đački primakao izazvao bi poneko od pratećih svirača, kad istupi iz senke i zasvira solo. Mi mladi zabezeknuli bismo se tim nefunkcionalnim, nadasve čudnim događajem,

Vreme je dakle da odmakli 20-godišnjaci, ponosni Meksikanci iz RBD kontrolisano i naplativo odrastu na sledeći stepenik: već je u opticaju serija Rebelde – La Familia, ide film, tu su muzičke i filmske solo karijere, a i moraju da se raziđu e ne bi li se posle još skuplje obnovili. Adios, Amigos!

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---