Meridijani

priredila biljana vasić

Kairo: Smrt na bazaru

Jedna 17-godišnja Francuskinja je ubijena, a najviše je nastradalih državljana ove zemlje među 22 povređene osobe u terorističkom napadu na bazaru u Kairu. U kvartu Han el Halii, obaveznom stajalištu na turističkoj turi Kairom, gradom sa 24 miliona stanovnika, nalazi se čuvena džamija Husein i bazar star 15 vekova. Poslednja vest je da egipatska policija ispituje trojicu osumnjičenih za eksploziju bombe bačene sa balkona na kafe-bar i postavljanje druge bombe koja se nije aktivirala. Očevici događaja i policijski zvaničnici otkrili su reporterima AFP-a da su dve bombe bačene sa balkona koji se nalazi preko puta kafića. Međutim, državna agencija MENA citira obaveštajne izvore koji navode da je eksplozivna naprava ostavljena ispod klupe u plastičnoj kesi. Tinejdžerka iz predgrađa Pariza, koja je putovala sa grupom mladih ljudi, prebačena je u bolnicu brzo posle nesreće, ali je podlegla povredama. Za život drugog francuskog tinejdžera lekari se još bore, a ostali su završili sa povredama od šrapnela.

Šeik Muhamed Sajed al Tantavi, poglavar kairskog Univerziteta Al azhar, institucije najvišeg sunitsko-islamskog poštovanja, osudio je bombaški napad rekavši da su oni koji su izvršili ovo kriminalno delo "izdajice svoje religije i naroda", da ruše ugled islama koji "odbacuje terorizam i zabranjuje ubijanje nevinih". Istorija napada na turiste u Egiptu počinje 1992, kada su ekstremisti napali turistički autobus i usmrtili dve Britanke. Već sledeće godine broj stradalih turista u Kairu se popeo na devet, 1994. je nastradalo sedmoro turista, dok je 1996. ubijeno 18 Grka za koje su ekstremisti mislili da su Izraelci. Ispred Egipatskog muzeja 1997. ubijeno je devetoro nemačkih turista i njihov vozač, a iste godine u novembru u Luksoru je pobijeno 58 turista, četvoro Egipćana, a stradala su i tri policajca. Malo zatišje vladalo je do 2004. godine kada su u hotelu na granici sa Izraelom ubijene 34 osobe, dok su se sledeće godine pojavili bombaši samoubice koji su usmrtili 18 osoba u Kairu u dva navrata, a potom i automobil samoubica u letovalištu Šarm el Šeiku gde je poginulo 64 a ranjeno više od 200 ljudi. Godine 2006. ubijeno je dvadeset troje, mahom stranaca, u Dahabu, turističkom mestu na obali Crvenog mora na poluostrvu Sinaj, dok je 11 turista kidnapovanih 2008. godine na safariju nekim čudom ostalo živo.

Moskva: Čiji su pingvini

Priča o militarizaciji Arktika počela je prošlog meseca kada je generalni sekretar NATO-a Jap de Hop Shefer izjavio da se vojna aktivnost u ovom području ubrzano pojačava, a potom pozvao na transparentnost, poverenje i saradnju svih zemalja koje "dele" Arktičko more: Rusiju, Dansku, Norvešku, Kanadu i SAD. Ovih pet zemalja, od kojih su četiri članice NATO-a, imaju različite planove za nekih 200 nautičkih milja Ekskluzivne ekonomske zone, kao i za proširenje kontinentalnih delova. Generalni sekretar NATO-a je nagovestio da bi Alijansa i Rusija mogle organizovati zajedničku istraživačku vežbu u arktičkom regionu, bogatom naftom i gasom. Rusija će odgovoriti na pokušaje militarizacije Arktika, poručio je načelnik Generalštaba ruske vojske Nikolaj Makarov na međunarodnom sajmu oružja koji se održava u Abu Dabiju. "Pre svega, pratimo kako i koliko će region Arktika biti militarizovan, od čega zavisi kako ćemo mi reagovati", izjavio je glavnokomandujući. General Makarov je objasnio da Rusija još nije dobila zvaničnu ponudu od SAD za smanjenje strateškog nuklearnog naoružanja, kao i da će Rusija o tome razmišljati kad predlog stigne. Prema ranijim izveštajima u medijima, nova američka administracija planira pregovore sa Moskvom o smanjenju nuklearnog oružja sa obe strane za 80 odsto.

U pozadini ovih događaja je pitanje pripadnosti Severnog pola, a ispostaviće se da je reč o ekonomskim interesima. Rusija smatra da Severni pol njoj pripada, pa je tako 2007. godine poslala podmornicu koja je postavila rusku zastavu na morsko dno. Tom prilikom, Artur Čilingarov je u ime posade podmornice rekao da je ledena kota ruska i da će to dokazati Amerikancima. "Severni pol pripada nama. Polarni medvedi žive tamo, ruski polarni medvedi. I pingvini tamo žive, ruski pingvini", rekao je tom prilikom.

Mađarska: Rasno ubistvo

Petogodišnji dečak i njegov otac romske nacionalnosti ubijeni su u selu udaljenom 65 kilometara južno od Budimpešte, saopštila je mađarska policija. Na njih je pucano iz pištolja u kući, dok je još dvoje dece povređeno u požaru koji je izbio tom prilikom. Kuća u selu Tatarsentđorđi zapaljena je, po svemu sudeći, petrolejskom bombom, a portparol policije kaže da su u dvorištu kuće pronađene čaure metaka. Ovo je poslednji u seriji napada na romska naselja u kojima je nastradalo sedam osoba. Peter Pap, direktor policije, potvrdio je preliminaran izveštaj sa autopsije u kojem je konstatovano da su otac i sin ubijeni, a Viktorija Mohači, predstavnica mađarskih Roma u Evropskom parlamentu, kaže da su žrtve ubijene dok su pokušavale da pobegnu iz kuće. Mohačijeva smatra da je napad veoma sličan drugim napadima na Rome koji su se dešavali prethodnih godina. "Moja pretpostavka je da je ovaj napad rasno motivisan", kaže ona. Mohačijeva, takođe članica liberalne Slobodne demokratske stranke, navodi da članovi porodice ubijenih osećaju da ovaj slučaj policija nerado tretira kao ubistvo. Mađarska policija je ponudila deset miliona forinti (oko 33.000 evra) donosiocu informacije o ubicama oca i sina.

Ombudsman za ljudska prava Erno Kalaj kaže da su napadi na Rome "alarmantni" i o tome bi trebalo da se raspravlja u parlamentu. "Unazad nekoliko godina imali smo najmanje 10, a možda i mnogo više, nasilnih kriminalnih radnji usmerenih protiv Roma i njihovih kuća", kaže ombudsman. Naveo je da je prošle godine bilo desetine napada Molotovljevim koktelima na Rome, ali da počinioci nisu otkriveni. Mađarska ima najveću romsku populaciju u Istočnoj Evropi koja se kreće između pet i sedam procenata od deset miliona stanovnika, što je oko 800.000 ljudi. Antiromsko raspoloženje u Mađarskoj pojačano je nakon ubistva sportiste u mađarskom mestu Vesprom, gde je u noćnom klubu ubijen rumunski odbojkaš, a hrvatski i srpski igrač su ozbiljno povređeni. Iako istraga o tom slučaju nije završena, u medijima se pojavila informacija da je za taj napad, navodno, odgovorna banda Roma.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST