---

Pandemija gripa >

Prirodni neprijatelj u gostima

Meksički ubica, isprva nazvan svinjskim, potom severnoameričkim gripom, nastaje od klasičnog virusa tipa A, podtipa H1N1, koji se inače lako prenosi među ljudima

Ljudskoj vrsti trenutno preti pandemija od jednog novog, smrtonosnog virusa koji se iz Meksika, pre pet dana, najednom počeo razlivati po celom svetu. "Prema opštem mišljenju, njemu tu nije mesto jer donekle izlazi iz okvira običnih događaja", kaže Alber Kami u uvodu romana Kuga, dela koje više nego plastično prikazuje šta sve može da se dogodi kad se kakva opaka zaraza uvuče među ljude.

U poslednjih pet dana, Svetska zdravstvena organizacija (WHO), državne službe za zaštitu javnog zdravlja i hiljade pojedinih lekara širom planete iz sata u sat preduzimaju raznovrsne mere upravo zato da se ne bi probudila sva ta zla koja iz ljudskog karaktera pojedini vrlo zarazni bacili i virusi mogu isterati na površinu.

No, pandemija, što je naziv za epidemiju koja je dostigla globalne razmere, definitivno kamijevski izlazi iz okvira običnih događaja, pa ne čudi što mnogo ljudi misli ili oseća kako za nju nema mesta u svetu u kome se za svaku zamislivu nevolju može pronaći (i eventualno linčovati) odgovorni činovnik, kao da prirodne katastrofe više ne postoje same po sebi.

Tokom prethodnog, dvadesetog veka, dogodile su se tri prave pandemije gripa: španska groznica (1918–1920), azijski grip (1957–1958) i hongkonški grip (1968–1969), bolesti koje su zajedno usmrtile oko 43 miliona ljudi. Ove pandemije, kao što inače čine, širile su se u talasima – zaraze su tri do četiri puta obišle planetu, svaki put odnoseći sve više žrtava, pri čemu je smrtnost uvek bila najjača na početku talasa. Epidemiolozi se slažu da su u određenim intervalima takve globalne zaraze prirodne, čak i neizbežne, kad se posmatra dugoročno.

Priroda virusa gripa je takva da je on možda jedan od poslednjih pravih prirodnih neprijatelja čoveka. Inače, grip, ili influenca, infektivan je, odnosno to je zarazna bolest koja se javlja i kod drugih sisara i ptica. Svaki grip izazivaju virusi iz poznate zločinačke familije Orthomyxoviridae, kojoj pripada pet klanova, sve gori od goreg: tri tipa influence A, B i C, koje sezonski obilaze svet, kao i manje poznati Isavirus, koji napada losose i Thogotovirus, koji se prenosi krpeljima. Sve dosadašnje pandemije izazvali su virusi tipa A, koji ima mnogo podtipova: španski H1N1, azijski H2N2, hongkonški H3N2, kao i ptičji H5N1, ali i razne druge.

Svi ovi virusi, mada opaki za životinje i čoveka, toliko su bizarni da se jedva mogu nazvati živim bićima – to su kuglice od svega 50 do 150 nanometara u prečniku, koje su u omotaču sačinjene samo od dva proteina – jedan je hemagglutinin (koji je ono što se u imenu virusa označava sa H), a drugi neuraminidase (označen sa N). Unutar njih se nalazi umotan genetički materijal virusa, RNK, i sve što virusi u svom jadnom životu čine jeste da pokušavaju da se u nekom živom biću domognu neke pristojne DNK i dok se ona rutinski raspliće uvale joj svoj RNK. No, to je upravo ono što, pojednostavljeno gledano, kod vlasnika DNK dovodi do bolesti.

Neki virusi gripa žive endemski, samo u jednoj životinji, pa se stoga razlikuju ljudski, ptičji, svinjski, konjski i pseći. Međutim, glavna nevolja sa njima je što neprekidno mutiraju, menjajući sekvence u svom genetičkom materijalu, pa tako stalno nastaju nove forme koje imuni sistem domaćina ne može da prepozna i zaustavi pre nego što mu upropaste zdravu DNK u ćelijama.

Kad virus dospe u čoveka, period inkubacije traje do sedam dana, što je idealno da se zarazi što više ljudi. Najčešće se prenosi aerosolno – vazduhom – kapljicama nastalim kijanjem ili izdisanjem, ali može i kontaktom sa bilo kojom telesnom tečnošću. Širenje virusa se može donekle obuzdati vakcinama protiv gripa koje sadrže sva tri tipa influence, no, teorijski, od njih nema mnogo pomoći kad se pojavi novi mutirani virus. Kao u ovom, poslednjem slučaju, potrebno je više meseci da se napravi odgovarajuća vakcina.

Kakav se virus pojavio u Meksiku? To je zapravo klasični virus tipa A, podtipa H1N1. No, njegov genetički sadržaj je prilično izmiksovan, potekao od mešavine ljudskog, svinjskog i ptičjeg gripa. Njegovo poreklo nije poznato, mada je najverovatnije prvo zarazio ljude koji su bili u kontaktu sa svinjama. Isprva je u medijima nazvan svinjskim gripom, mada je kasnije WHO preporučila da je umesniji naziv "severnoamerički grip", naročito jer širenje zaraze nema veze sa konzumiranjem svinjskog mesa.

Nevolja je što se H1N1 lako, aerosolno, prenosi među ljudima. Svojevremeno je ubio milione ljudi tokom španske groznice, da bi, tokom prošle nedelje, odmah pošto se pojavio, usmrtio gotovo 200 ljudi u Meksiku. Virus se izuzetno brzo proširio svetom, uz nešto panike, problema na berzi i podizanja uzbune od strane WHO-a na četvrti nivo.

Na sreću, do zaključenja ovog broja "Vremena" nije bilo smrtnih slučajeva van Meksika, što bi, kako kažu neki epidemiolozi, moglo da znači da nije u toj meri smrtonosan kako bi se moglo činiti. Da li ima potencijal da izazove pandemiju? Nadajmo se da nema, ali uz ozbiljne epidemiološke mere koje su preduzete i znanje koje čovek danas poseduje, civilizacija nikad nije bila spremnija za ovog svog neprijatelja.

Niko, uostalom, ne broji kakve pandemije čovek izaziva u svetu virusa.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---