Oštro protiv Teherana

Barak Obama na samitu G20 u Pitsburgu prvi put nije isključio vojni udar protiv Irana

Tek što su simpatičnom i harizmatičnom Baraku Obami u Americi počeli ozbiljno da zameraju da ga na međunarodnoj sceni doduše svi vole, ali ga se niko ne plaši, te da to ozbiljno narušava autoritet lidera svetske sile broj 1, američki predsednik je učinio ono, što američka javnost od njega očekuje: lupio je prvi put šakom o sto.

Učinio je to u petak u svom govoru po završetku samita G 20 u Pitsburgu u prisustvu šefova vlada i država namoćnijih zemalja sveta. Jer baš za vreme trajanja samita obelodanjeno je, da Iran nema samo jedno sporno postrojenje za navodno obogaćivanje urana kog grada Natanc, već i drugo kod svetog grada Kom. Teheran nikada nije tajio da želi da proširi svoj nuklearni program i sam je obelodanio postojanje tog drugog postrojenja, tvrdivši da ono služi isključivo za buduće dobijanje atomske energije, a ne proizvodnji nukleranog oružja. Vest je svakako izazvala pravu pometnju na samitu, Velika Britanija i Francuska su izrazile svoje „zaprepašćenje", a Nemačka je ztražila „hitnu istragu". A Obama se uživeo u ulogu odlučnog lidera slobodnog sveta, naravno vodeći računa o tome da se ne zamera manje slobodnoj Kini i Rusiji, i po prvi put od kako je predsednik, zvecnuo je oružjem.

„Delovanje Irana izaziva ozbiljnu sumnju", rekao je Obama. „Veliko je pitanje, da li iranski atomski program služi samo u mirnodopsku svrhu". Ako bi se ispstavilo da diplomatija ne daje rezultate, ako Iran ne bude srađivao i ostane na kursu konfrontacije, onda bi se ozbiljno razmatrale gvozdene privredne sankcije, govorio je Obama. I onda je po prvi put izgovorio rečenicu u dubrom duhu tradicije američkih predsednika, koji su u novijoj istoriji svi imali neki svoj rat: „ Ne isključujemo ni jednu opciju, kada se radi o bezbenosti Sjedinjenih Američkih Država". Svi svetski mediji preneli su da Barak Obama ne isključuje ni vojnu intervenciju protiv Irana.

Lupanje šakom o sto svog predsednika potkrepio je i ministar odbrane SAD-a Robert Gejts spram CNN-u: Bilo bi pogrešno isključivati vojnu intervenciju protiv Irana, jer SAD polazi od toga, da bi Teheran za dve do tri godine mogao da napravi atomsku bombu. Gejts je intervjuu za ABC takođe rekao, da je otkrivanje „tajnih" nukleranih postrojenja „deo matrice koja se sastoji od laži i obmana, koje Iran od samog početka koristi u vezi sa svjim nuklarnim programom". Po njegovom mišljenju „Iranci nameravaju da poseduju nuklerano oružje".

Pozivajući se na izvore iz vlade SAD-a, New York Times u svom vikend izdanju piše da Obama planira da da Iranu rok od tri meseca, da svoja „mnogobrojna" nuklearna postrojenja otvori za međunarodne inspektore, te da im dostavi kopmpletnu dokumentaciju koja bi mogla da odgovori na pitanje, da li Iran u tajnosti pravi nuklerano oružje. Prema New York Times-u otkrivanje tajnog atomskog postrojenja na zemljištu koje pripada Revolucionarnoj gardi (Pasdaran) moglo bi da predstavlja prekretnicu u sukobu Zapada sa Iranom oko njegovog nuklearnog programa. Uticajni list piše da bi bilo neophodno da se što pre, možda već narednih dana, utvrdi, da li se u kompkesu tunela kod Koma radi o postrojenjima za obogaćivanje urana, što je potrebno za proizvodnju nuklearnog oružja.

Sve ove činjenice nameću pitanje o ulozi iranski vojske u iranskom nuklearnom programu, izjavio je ekspert za nuklearna pitanja Dejvid A. Kej, isti onaj, koje je rukovodio bezuspešnom potragom za oružjem za masovno uništenje u Iraku. I dramatičan nastup Baraka Obame i medijska podrška u SAD-u nekako potsećaju na nastupe Džordža Buša juniora koji su bili uvod u rat za „oslobođenje" Iraka, koji je navodno predstvljao „rizik po beZbednost SAD-a". Kao i Irak i Iran je bogat izvorima nafte, te bi ga bilo vredno oslobađati, govore skeptici. Pošto se rat u Avganistanu protiv Talibana u opšte ne odvija po planovima i želji SAD-a i Velike Britanije, te postaje sve veće unutrašnje političko breme, ozbiljno je pitanje da li se u Iranu nazire novi vojni udar pojedinih članica NATO-a, koji bi definitivno avganistansku avanturu bacio u drugi plan.

Dotle još uvek nije došlo. Za sada je Obama obezbedio podršku Rusije za eventualno stezanje kajša oko Irana. Moskva se do skoro zajedno sa Kinom oštro protivila pooštravanju sankcija protiv Irana. Na rubu samita G 20 predsednik Rusije Dmitri Medvedev izjavio je međutim, da bi u slučaju da diplomatija zakaže Rusija „mogla da podrži" pooštravanje sankcija protiv Irana. Promena ruskog stava direktno se dovodi u vezu sa odustajanjem Amerike da izgradi raketni štit u Poljskoj i Češkoj, čemu se Moskva najoštrije protivila. Medvedev je tu Obaminu doluku nazvao „mudrom". „To znači, da smo jedni druge počeli da slušamo, a to je veoma važno", rekao je Medvedev. A Vašngtonu je podrška Moskve pri zaoštravanju politike prema Iranu svakako od ključne važnosti. Obamina izjava da „međunardno zajednica nikada nije bila složnija u svađi oko iranskog nuklearnog programa" svakako ima daleko veću težinu sa podrškom Rusije.

Sve je ovo uvod u direktne pregovore sa Iranom koji bi trebalo da počnu 1. oktobra u Ženevi. „Nadam se da će Iran da popusti", rekao je Obama.

I dok zapadni vojni i raznorazni drugi eksperti smatraju da bi stezanje sankcija oko Irana moglo ozbiljno da uzdrma i onako već posle spornih parlamentranih izbora poljuljanu vlast predsednika Ahmadi Nedžada (i ako ova metoda u slučaju režima Slobodana Miloševića nije imala nikakvog efekta), Teheran reaguje posve hladnokrvno i demonstrira sopstvenu silu. Kako javlja državna televizija na arapskom jeziku Al Alam, iranska Revolucionarna garda u nedelju je izvršila baš kako je i najavila probu dve rakete kratkog dometa. Radi se o manevru pod imenom „Veliki prorok 4". Manevar bi trebalo da pokaže odbrambenu sposobnost Irana.

U julu 2008. Iran je testirao devet raketa, među kojima i najmoderniju verziju raketa Šahab 3 koje imaju domet do 2000 kilometara. SAD je hteo da postavi raketni štit u Evropi upravo zbog opasnosti koja preti od iranskih raketa.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---