Identitet i simboli

miloš baroš, elektronskom poštom

"Glavni i sporedni"; VREME 983

Baš sam pomislio da će Teofil Pančić, poznajući njegov opus, obraditi zanimljiviji deo rasprave oko statusa Vojvodine, kad on udario o Novome Sadu i o njegovom identitetu...

Htedoh reći, naime, da je u debati oko toga šta treba da ima Vojvodina a šta ne, možda bilo zanimljivije kako se neke partije odnose upravo prema "identitetskim stvarima".

Liga Nenada Čanka, tog aforističara u poslaničkoj klupi (on i Čotrić mogu poslanički klub da naprave) digla je glas protiv potencijalnog oduzimanja prava Vojvodini da ima glavni grad, VANU, striktnu teritoriju, javna preduzeća (bilo je još toga, ali i ovo je dovoljno za ilustraciju)...

Neko bi pomislio da tako duhovit čovek i roker, Nenad Čanak, ne može da koristi argumentaciju zadrtih nacionalista i da identitet bazira na simbolima za koje inače tvrdi da su glupi i nedostojni kada govori o Srbiji i zbog čega mu aplaudiramo.

Dakle, kada dođe trenutak da se "dele pare", setimo se i grada i zastave, i zemlje i grobova, svi pomalo postajemo konzervativni i "držimo se svoga".

To je čini se bilo nuspojavskije od ovoga što je Teofil napisao u svojoj kolumni.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

POVEZANI ČLANCI