Lokalni izbori na Voždovcu >

Naprednjaci napred, demokrate stoj

Da li je trijumf naprednjaka zaista trijumfalan, kakva računica predstoji demokratama i šta da radi Mlađan Dinkić

Odlukom nešto više od 23.000 punoletnih stanovnika Voždovca, Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić, iskusni političari na čelu mlade stranke, dobili su u nedelju uveče priliku da rezultate izbora jedne gradske opštine proslave pesmom: "Pada vlada!"

Likovanju Nikolića i Vučića doprineli su, doduše, i njihovi glavni politički konkurenti, koji su (kao i naprednjaci, uostalom) trećoj ovogodišnjoj predizbornoj kampanji na Voždovcu pristupili koristeći sva raspoloživa sredstva, kao da je reč o glasanju za republički nivo vlasti. Silna primamljiva obećanja prvih stranačkih liga, međutim, uspela su da na birališta izvedu samo nešto preko 40 odsto birača. Što bi mogao biti i glavni rezultat poslednjeg merenja raspoloženja Voždovčana.

Teoriju da je opština Voždovac, sa 149.360 građana upisanih u birački spisak, zapravo, "Srbija u malom", te da se iz voždovačkih izbornih rezultata mogu izvlačiti zaključci o raspoloženju cele Srbije i daljem razvoju političkog života u državi, nikada nisu podržali objektivni podaci. Za izborne gubitnike – a na tom spisku, s obzirom na početne pozicije, svakako se nalaze vladajuća Demokratska stranka i njen partner na republičkom nivou, G17 plus – to ne bi trebalo da predstavlja naročitu utehu i razlog za odustajanje od izvlačenja pouke nedeljnih izbora.

"Mi sada pozivamo one koji su na vlasti i direktno predsednika Demokratske stranke, koji vodi Srbiju u svim granama vlasti, da razmisli dobro dokle može da se održi ovako nelegitimna Skupština Srbije i da građane u parlamentu predstavljaju oni koji nemaju dva ili tri odsto uporišta u biračkom telu", samouvereno je poručio lider pobedničkog SNS-a nakon objavljivanja izbornih rezultata – pozivajući se upravo na teoriju o Voždovcu kao "Srbiji u malom". Te reči Nikolić je izgovorio samo dva-tri dana nakon što je Boris Tadić, predsednik Srbije i lider DS-a, nagovestio mogućnost rekonstrukcije vlade, a potom i najavio promene u stranci koju vodi (u pravcu centralizacije). A dok je to govorio, krajem prošle nedelje, Tadić je svakako imao uvid u podatke iz istraživanja javnog mnjenja, koji su najavili trijumf naprednjaka u opštini koja se prostire do centra Beograda. I kojom je u poslednjih 13 godina vladao upravo DS.

STRANAČKE RAČUNICE: Šta su, zaista, poručili građani Voždovca, osim što su dali priliku za formiranje opštinske vlasti koju će, prema najavama datim već u nedelju uveče, činiti Nikolićevi naprednjaci i narodnjaci Vojislava Koštunice? I osim što su, od ukupno 14 ponuđenih izbornih lista, propusnicu za ulazak u opštinski parlament udelili samo predstavnicima četiri liste? Osim demokrata i G17 plus, ta enigma, sudeći prema rezultatima izbora, posebno temeljno biće rešavana i u pritvorskoj jedinici Haškog tribunala u kojoj već godinama živi Vojislav Šešelj, lider (propadajuće) Srpske radikalne stranke.

Od nešto više od 62.000 građana Voždovca koji su izašli na birališta (41,95 odsto biračkog tela), najviše je bilo onih koji su podržali naprednjake: 37,05 odsto (tih nešto više od 23.000 glasova značajan je napredak u odnosu na junske izbore, kada je SNS podržalo nešto preko 14.000 birača). Koalicija "Za bolji Voždovac", koju su, u ovom slučaju, činili DS, nova stranka Rasima Ljajića i stari SPO Vuka Draškovića i DHSS Vladana Batić, dobila je 28,45 odsto glasova (odnosno nešto ispod 18.000, što je za oko 4.000 glasova više nego u junu, kada je Ljajić nastupio samostalno, a "društvo" DS-u pravila je stranka Mlađana Dinkića). Treće mesto pripalo je koaliciji DSS-NS, koja je osvojila 8,57 odsto glasova (nešto preko 5.000 glasova i svega nekoliko stotina glasova manje nego u junu, kada je na toj listi bila i Narodna partija Maje Gojković). U Skupštini Voždovca sedeće još samo odbornici koalicije SPS-JS-PUPS, za koje je glasalo 6,54 odsto izašlih birača (nešto više od četiri hiljade, što je za oko sedamsto glasova lošiji rezultat nego u junu – prema nekim tumačenjima, birači su odlučili da kazne socijaliste zbog toga što u junu nisu omogućili formiranje vlasti sa naprednjacima i narodnjacima).

Ispod crte ostali su Liberalno demokratska partija (4,73 odsto, odnosno nešto ispod 3000 glasova, što je za nekoliko stotina glasova bolji rezultat nego u junu), G17 plus (4,4 odsto glasova, odnosno oko 200 glasova manje nego LDP) i radikali (3,57 odsto, odnosno nešto više od 2000 glasova, što je pad u odnosu na jun, kada se ta stranka bila približila broju od 3000). Razumljivijim jezikom rečeno, zahvaljujući rezultatima izbora, SNS će moći da računa na 26 odborničkih mandata, DS na 20, narodnjaci na šest, a socijalisti na četiri. A da je u junu postignut međustranački dogovor o formiranju vlasti, u odborničkim klupama sedelo bi 18 predstavnika SNS-a, 17 kandidata DS-a i prijatelja, sedam narodnjaka, šest socijalista, po troje radikala i liberalnih demokrata i dvoje predstavnika Ljajićeve "Liste za toleranciju".

Stranački stratezi verovatno su već u nedelju uveče izvukli još neke računice: recimo, da su stranke vladajuće koalicije na republičkom nivou, koje su na Voždovcu nastupile u tri kolone, ukupno osvojile blizu 25.000 glasova... što je i dalje lošiji rezultat od, recimo, zbira glasova naprednjaka i narodnjaka (nešto preko 28.000) ili zbira glasova naprednjaka i radikala vernih Šešelju (nešto preko 25.000).

Negde među tim brojkama moglo bi biti skriveno i pitanje o daljoj političkoj sudbini Dinkićeve stranke, koja na Voždovcu nije uspela da pređe cenzus, ali jeste u Kostolcu, gde su istog dana održani izbori: tamo je za Dinkića i prijatelje glasalo čak 9,02 odsto izašlih birača. Na to teško pitanje odgovor će pre svih svakako tražiti Dinkić (čija je akcija formiranja regionalne partije zapala u probleme), ali će se istom temom morati pozabaviti i same demokrate.

UKRUPNJAVANJE SCENE: Pred ovim drugim, suočenim sa najavom o centralizaciji stranke, mogla bi se naći još jedna tema za razmišljanje: pre samo mesec i po dana, održani su i lokalni izbori u Vrbasu, dugogodišnjem radikalskom uporištu, a njihov ishod bio je drastično različit od nedeljnog voždovačkog rezultata. U Vrbasu je, naime, pobedila koalicija oko DS-a (bez Dinkića, što je naročito naglasio Bojan Pajtić, lider vojvođanskih demokrata) i to sa osvojenih čak 37 odsto glasova. Drugi su bili socijalisti (19,35), dok su naprednjaci morali da se zadovolje trećim mestom (14,15 odsto glasova). U kampanji za Vrbas, međutim, isticalo se pokrajinsko rukovodstvo, a ne centrala DS-a. Dinkićevci su u tom vojvođanskom gradu ostali ispod cenzusa.

Osim stranačkih matematičara, koji će svakako dobiti zadatak da ispitaju različite modele koalicionog udruživanja u budućnosti, kako bi što manje srodnih glasova bilo rasuto, domaći zadatak od stanovnika Voždovca u nedelju su svakako dobili i kreatori stranačkih politika. A njima neće biti baš lako, čak ni ako nose političke dresove SNS-a: voždovački pobednik nije se baš proslavio ni u Vrbasu (14,15 odsto) pre mesec i po dana, ni u Kostolcu u nedelju (12,47 odsto) što baca solidnu senku nad nedeljno likovanje zbog osam i po procentnih poena prednosti nad DS-om na Voždovcu. Daleko teže, ipak, biće demokratama, koji, zaokupljeni visokom politikom (Evropa, Kosovo) imaju sve manje reči bliskih uhu i srcu običnog, za svoj opstanak zabrinutog, građanina Srbije.

Ako voli izazove, najviše razloga za radovanje imaće Mlađan Dinkić, koji je dobio idealnu priliku da dokaže staru tezu da je "marketinški genije", sposoban da ispovrti najneverovatnije argumente za ubeđivanje birača da mu poklone poverenje (odnosno, da još jednom ispregovara svoje učešće u koaliciji koja bi mogla predstavljati dobitnu kombinaciju). A što se radikala tiče – oni su verovatno shvatili da ih izuvanje, kletve i ostali skandali nikuda ne vode, ali se ne nazire junak koji bi o tome mogao da obavesti centralu u Hagu. A imao bi, taj junak, i nekoliko dobrih primera koji govore o tome kakvi se sve benefiti mogu izvući iz naučenih lekcija: ako Šešelj baš i ne voli da mu se kao pozitivan primer pominje političko propiranje tandema Nikolić/Vučić, tu je uvek Ivica Dačić, koji je posle promena iz 2000. bio viđen za političku penziju, da bi danas bio ministar proevropske vlade i lider stranke sposobne da pređe cenzus čak i na Voždovcu. U zemlji u kojoj je, reklo bi se, u toku ukrupnjavanje političke scene, to nikako nije zanemarljiv podatak.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---