---

Treba biti realan i otvoren, i reći građanima da će proces oporavka nacionalne privrede biti težak, dug i postupan. Ali on je svakako moguć, ako se u društvu postigne jedinstvo u ideji da samo snažna domaća privreda može da obezbedi zapošljavanje i dugoročnu ekonomsku stabilnost za državu i njene građane

Srbija je, nažalost, jedna od retkih zemalja koja nema poseban program za borbu protiv najteže posledice krize, nezaposlenosti. Od početka krize do danas u Srbiji je bez posla ostalo 250.000 ljudi. Budžeti i njihove neuspele izmene koji su doneti u toku mandata sadašnje vlade obeleženi su rastom deficita, finansiranjem kroz zaduživanje u zemlji i inostranstvu, smanjenjem izdvajanja za privredu, poljoprivredu i infrastrukturne projekte, kao i rastom učešća socijalnih transfera i plata u državnoj potrošnji. Manjak u budžetu vlada nadoknađuje zaduživanjem, rastom poreskih stopa i novim porezima koji dodatno opterećuju građane i privredu. Rešenje za povećanje zaposlenosti i izlazak iz krize nalazi se u kapitalnim investicijama i razvoju domaće privrede. Za potrebe zapošljavanja građana i oporavka domaće privrede Srbija mora da privuče sredstva u visini od pet milijardi evra u naredne tri godine. Pri zaduživanju se treba rukovoditi principom da nijedan kredit nije skup ako je uložen u domaću proizvodnju i zapošljavanje, a nijedan nije povoljan ako je namenjen za državnu potrošnju.

Neophodno je povećati budžet Fonda za razvoj sa namenom finansiranja sanacionih programa u privredi. Sredstva za ove namene treba dodeljivati na osnovu javnog poziva, kako bi se obezbedili uslovi za ravnopravan položaj svih preduzeća zainteresovanih za ovu vrstu pomoći. Uslovi odobravanja kredita moraju biti fleksibilniji od onih koje zahtevaju poslovne banke. To podrazumeva odobravanje kredita bez hipoteke, sa periodom otplate od tri do pet godina i grejs periodom od najmanje godinu dana, jer su preduzeća preopterećena ranijim kreditima za likvidnost. Danas su garancije za kredite najvažniji i najekonomičniji vid podrške kompanijama, a najčešće su najveća prepreka za dobijanje kredita i zaključivanje velikih projekata. Iz tog razloga treba višestruko povećati finansijski potencijal državnog garantnog fonda.

Zastoj u privatizaciji, stranim privatnim investicijama i nedostatak budžetskih sredstava za kapitalne investicije traži promene u modelu finansiranja državnih projekata izgradnje infrastrukture. Javno privatno partnerstvo ima značajne prednosti nad finansiranjem na osnovu izdvajanja iz budžeta, a posebno zaduživanja u inostranstvu. Njegova primena u svetu je vrlo rasprostranjena, posebno kada su u pitanju projekti za razvoj putne, energetske i komunalne infrastrukture. To je koncept radova koji može direktno da uposli veliki broj preduzeća i radnika u Srbiji, i da lančano pokrene mnoštvo drugih privrednih delatnosti. Sprovođenjem ovog koncepta povećavaju se privredna aktivnost i potrošnja građana što je jedini siguran put ka izlasku iz krize.

Ekonomski potencijali poljoprivrede, imajući u vidu njen značaj za prerađivačku industriju, trgovinu i turizam, predstavljaju najveću razvojnu šansu Srbije u bližoj budućnosti. Ekonomski napredak poljoprivrede može da se očekuje ako se obezbede ubrzana obnova mehanizacije, ukrupnjavanje poseda, organizovani i konkurentni otkup uz garantovane cene. Subvencije za mleko i meso moraju da prate trendove njihovih kretanja u zemljama u okruženju. Ponovno podsticanje razvoja koncepta zadrugarstva omogućava objedinjavanje kapitala i proizvodnih potencijala bez čega danas nisu moguće ni efikasna nabavka ni konkurentna prodaja.

Broj inženjera koji će se školovati u budućnosti i stepen povezanosti njihovog znanja sa praktičnim potrebama proizvodne industrije biće od presudnog značaja za razvoj Srbije u savremeno ekonomsko društvo. Najrazvijenije zemlje su rast broja studenata tehnike i prirodnih nauka postavile kao razvojni prioritet. Visoke tehnologije, najviše informacione i telekomunikacione, presudne su za saradnju naše zemlje sa državama i investitorima čije poslovanje iskazuje najveći rast. Zato postojeća informaciona i telekomunikaciona infrastruktura mora biti unapređena, kao i dostupnost znanja o načinu njihovog korišćenja u svim granama realnog sektora, države i potreba građana.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---