Nebeske sablasti >

Šta su »zmajevi«?

Statistike govore da je oko pet odsto svetskog stanovništva bar jednom u životu videlo loptastu munju. Mada nema nedvosmislenih potvrda, ona navodno nastaje iznenada, obično uoči jake oluje i tokom grmljavine. Loptasta munja pliva kroz vazduh ili lebdi u mestu, ali traje tek nekoliko sekundi i potom naprasno nestaje, što se može odigrati na dva različita načina – tiho, neprimetno i bezazleno ili pak uz snažan prasak i jaku eksploziju. Prasak loptaste munje može da bude opasan, a ponekad nanosi i veliku materijalnu štetu, zbog plamena i topljenja koje može da izazove. Prema svedočanstvima očevidaca, loptaste munje su nevelike lopte vatre i svetlosti, a viđene su ne samo na otvorenom polju već i u zatvorenom prostoru – u najrazličitijim zdanjima, od kuća do koncertnih sala, čak su primećene i u avionima. Ovaj naročit oblik atmosferskog pražnjenja dugo je spadao među najzagonetnije prirodne fenomene na Zemlji i izazivao strah, pa su stvoreni mitovi o duhovima i "zmajevima" koji opsedaju ljude. Smatrane su "đavoljom rabotom" i pripisivane su im razne mračne osobine, kao i zli predznaci. Veću pažnju naučnika loptaste munje privukle su u XVIII veku nakon poznate tragedije u laboratoriji fizičara Džordža Fridriha Rihmana, koji je istraživao elektricitet i tokom 1752. godine pokušavao da ponovi slavne eksperimente Bendžamina Franklina sa zmajem. Znatno kasnije, ovom problemu se posvetio poznati sovjetski fizičar, dobitnik Nobelove nagrade, Pjotr Leonidovič Kapica (1894–1984). Gonjen sopstvenim moralnim dilemama, Kapica je 1946. godine odbio da se dalje bavi razvojem nuklearnog oružja, zbog toga je pao u Staljinovu nemilost i morao je da se sasvim povuče iz naučnih istraživanja. Zatočen u kućnom pritvoru, posvetio se izučavanju loptastih munja. Kao i brojni fizičari pre njega, Kapica je pokušavao da ustanovi teoretski model koji bi dovoljno dobro opisao ovu pojavu. Od ovakvog modela očekivao je da ponudi dobar proračun nastanka loptastih munja, kao i vrednost intenziteta njihovog svetlosnog zračenja, boje i mnogih drugih karakteristika. Međutim, Kapičina originalna istraživanja nisu dovela do prihvatljivog modela, a i mnogi drugi naučnici pokušali su da načine dovoljno dobar model loptastih munja. Najveći problem u tumačenju ovog fenomena jeste pitanje kako se nosioci naelektrisanja, elektroni i joni, koji u običnom atmosferskom pražnjenju teku od oblaka ka zemlji, kod loptaste munje održavaju na okupu punih desetak sekundi i formiraju loptu. Nedavno je Džon Gilman, sa Kalifornijskog univerziteta u Los Anđelesu, ponudio moguće objašnjenje ove osobine loptastih munja (koja se naziva kohezija). Prema Gilmanovom predlogu, loptasta munja mogla bi biti sačinjena od jonizovanog gasa pod niskim pritiskom.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---