Intervju – Jasna Matić, ministarka za telekomunikacije i informaciono društvo >

Dan za Digitalnu agendu

Imaćemo zakon koji je potpuno isti u svim evropskim zemljama, što je zapravo uslov za privlačenje investicija. Operatori znaju šta to znači, kakav je to okvir, šta mogu da očekuju i znaju kako se sprovodi jer postoji obimna praksa Evropske unije

Pre nekoliko meseci Telenoru je dodeljena licenca za obavljanje usluga fiksne telefonije, a pre nekoliko nedelja proradio je još jedan fiksni operator Orion telekom. Paralelno sa uvođenjem prve konkurencije u ovu oblast, ušli smo u proces digitalizacije TV signala, a Srbija bi trebalo da dobije i novi zakon o elektronskim komunikacijama koji će da zameni postojeći Zakon o telekomunikacijama. Razgovor sa ministarkom Matić obavili smo tek pošto je predlog tog novog zakona stigao u Skupštinu po hitnom postupku zbog čega je bilo malo vremena da se javnost s njim bliže upozna. Upitana o najznačajnijim novinama u Predlogu zakona o elektronskim komunikacijama, ministarka Matić kaže: "Zakon donosi harmonizaciju sa novim evropskim okvirom. Najviše je unapređena oblast zaštite prava korisnika, što kod nas ni u jednom sektoru nije jača strana. Obratili smo pažnju na to u oblasti telekomunikacija, da korisnik ima svoja prava, da ugovor bude jasno definisan, da se ne može jednostrano primeniti. Novina je i ono što samo ime zakona kaže – on oslikava fenomen konvergencije koji se dešava u elektronskim komunikacijama. Dakle, nećemo više imati Zakon o telekomunikacijama gde je fokus bio na telefoniji, jer je u međuvremenu došlo do spajanja mobilne i fiksne telefonije, kao i interneta i televizije. Sve to do korisnika sada stiže kao jedinstven sadržaj. Za tako nešto je potrebna drugačija regulativa."

"VREME": Kada govorite o zaštiti prava korisnika, da li se tu podrazumeva i onaj deo kojim se posebno bavi Zakon o zaštiti podataka o ličnosti?

JASNA MATIĆ: Naš zakon je u toj oblasti doneo jedan umeren pomak. Novim zakonom je propisano da se vodi evidencija o zadržavanju podataka o ovlašćenom nadzoru. To do sada nije bio slučaj i vršilo se bez ikakve evidencije. Istina je da postoji prostor za dodatno unapređenje, mada mi to u konsultacijama nismo uspeli da postignemo. Pozdravljamo napore gospodina Rodoljuba Šabića, čija je to specijalnost, da utiče na unapređenje zakona u tom smislu, i to jeste nešto ka čemu treba da težimo.

Jedan deo Zakona posvećen je radu operatora sa značajnom tržišnom snagom, što je trenutno, na primer u fiksnoj telefoniji, Telekom Srbija. Hoće li zakon osigurati da tržište postane privlačno za nove investicije?

Zakon je u potpunosti harmonizovan sa evropskom praksom. Evropski okvir iz 2002. godine je u potpunosti usvojen, a najnoviji okvir iz 2009. najvećim delom. Nije usvojen samo deo koji se odnosi na obaveze izveštavanja organa Evropske unije pošto nismo njen član i nećemo biti još neko vreme. Ostali elementi su tu. Dakle, imaćemo zakon koji je potpuno isti u svim evropskim zemljama, što je zapravo uslov za privlačenje investicija. Operatori znaju šta to znači, kakav je to okvir, šta mogu da očekuju i znaju kako se sprovodi jer postoji obimna praksa Evropske unije.

Telenor je dobio licencu za fiksnu telefoniju i Orion telekom je počeo sa radom. Stručnjaci poslednjih nedelja raspravljaju o tome da li je tržište fiksne telefonije sada stvarno ili formalno liberalizovano. Šta je vaš odgovor?

Tržište je definitivno liberalizovano. To je naravno proces. Licenca za drugog fiksnog operatora dodeljena je u februaru i potrebno je neko vreme da to stvarno zaživi, ali je tržište i de fakto i de jure sada liberalizovano, pogotovo što je dobitnik druge licence velika globalna firma koja sigurno ima snagu da to iznese.

Tražili ste da Zakon o elektronskim komunikacijama bude usvojen po hitnom postupku kako njegovo donošenje ne bi kočilo proces digitalizacije TV signala. Rok za digitalizaciju u zemljama oko nas je 2014. godina. Da li će nama dve godine biti dovoljno?

Budući da je još važeći Zakon o telekomunikacijama, donet 2003. godine, on uopšte nije predviđao potrebu digitalizacije i ne postoji zakonski osnov da mi tako nešto uradimo. Zbog toga je bilo neophodno da ovaj zakon predvidi tu potrebu i omogući nam da donesemo pravilnike o prelasku sa analognog na digitalno emitovanje TV programa jer se bez toga proces ne može urediti. Imamo strategiju, akcioni plan i najveći deo tih stavki predviđenih akcionim planom do sada je izvršen u roku. Imamo neka mala kašnjenja, ali ta situacija sada postaje mnogo ozbiljnija. Dve godine deluje kao dug period, ali kada znate da je potrebno da se podigne nova mreža predajnika – a to znači da mora da se isprojektuje nova mreža, treba da se urede imovinsko-pravni odnosi, da se tenderuje, tj. da se naruče radovi, da se ta mreža postavi, da se na nju stave predajnici i da se onda proba kako to emituje – jasno je da je dve godine – knap.

Jedno vreme dosta se govorilo o tome da će u proleće 2014. godine, kada ističe rok za digitalizaciju u EU, našu teritoriju i analogne signale naših televizija prekriti digitalni signali susednih država, pa da zbog toga praktično nećemo moći da gledamo TV ako imamo običnu antenu. Koliko je to realno?

Prilično je realno. Mi smo mala zemlja i imamo mnogo suseda. U pograničnim oblastima apsolutno ćemo imati jake smetnje ako oni pređu na digitalno emitovanje, a mi ne pređemo. A do 2015. na svaki način moramo preći jer tada prestaje da važi konvencija o zaštiti, odnosno o podeli frekvencija, koja je bila na snazi za analogno emitovanje. EU je dala svojim članicama rok do 2012. godine. Naši susedi, Mađarska, Rumunija, Bugarska, članice su EU, a i Hrvatska će do 2012. sigurno preći na digitalni. Ali nisu problem samo smetnje. Ljudi koji žive blizu granice gledaće strane programe, a ne naše. To će biti problem za emitere koji će izgubiti prihod od reklama, tako da iz mnogo razloga ne bi bilo dobro da kasnimo.

Jedan od dobrih razloga za intenzivnije korišćenje interneta u Srbiji mogla bi da bude e-uprava. Koliko je ona razvijena? Ima li dovoljno servisa za građane, privredu, javni sektor?

E-uprava nije bila naročito razvijena. U toj oblasti smo na začelju Evrope. Ovih dana pravimo jedan veliki iskorak koji predstavlja temelj za napredak u toj oblasti. Napravljen je prvi portal elektronske uprave euprava.gov.rs, koji za sada ima oko 50 različitih usluga organa centralne vlasti i lokalnih samouprava, odnosno opština. Naš cilj je da u narednih godinu i po dana postavimo najveći deo usluga na taj portal. To je platforma na kojoj ćemo moći da gradimo elektronsku upravu.

Da li je internet u Srbiji postao jeftin?

Ne bih rekla da je jeftin.

A priuštiv?

Cena je pala, a brzina protoka je skočila u poslednjih godinu i po dana jer smo tada liberalizovali velikoprodaju interneta – omogućeno je međunarodno povezivanje mreža koje već postoje u Srbiji, i to se i vidi na tržištu. Dve stvari treba da se dese: kod nas građani puno koriste mobilni telefon i on jeste jedna od platformi za pristup internetu, ali je to dosta skupo. Naš cilj je da imamo što više optičke infrastrukture kako bi građani i preduzeća imali širokopojasni pristup internetu koji je danas neophodan jer internet postaje sve više medij za prenos video-sadržaja. Danas 60 odsto sadržaja na internetu čini video. Očekuje se da će za pet godina to biti 90 odsto. To znači da je potreban izuzetno velik protok da biste mogli da gledate kvalitetan video. Fenomen koji takođe postoji na internetu i koji je dosta zanimljiv jeste da je za razliku od situacije od pre pet godina, kada smo imali manje-više jednosmeran protok na internetu i većina nas je nešto skidala sa sajtova, danas došlo do demokratizacije i ljudi u najvećem procentu uploaduju isto koliko i downloaduju. To je sada jedan zaista policentrični svet gde je svako i emiter i primalac sadržaja. Zbog toga je neophodno da internet bude kvalitetan, da možete i brzo da skidate i brzo da šaljete. Za to je apsolutno neophodno da postoji optička infrastruktura, pa će naš plan za naredni period biti da podstaknemo njeno uvođenje.

Za tako nešto potrebne su velike investicije i možda novi igrači. Čini se da je tržište internet provajdera malo haotično, ali da li mislite da je ono dovoljno pripremljeno da neko može slobodno na njega da uđe i da posluje?

To je dosta teško pitanje. Mi smo se trudili da stvorimo takve uslove i mislim da sa novim zakonom koji donosi liberalizaciju u elektronskim komunikacijama i Zakonom o planiranju i izgradnji, koji je donet pre manje od godinu dana, postoje ti uslovi. Naravno, ono što je u Srbiji uvek problem jeste sprovođenje zakona onako kako je to zamišljeno i bez nekih izmišljenih birokratskih procedura. To će za nas biti glavni zadatak. Mi smo kao Ministarstvo manje-više zaokružili naš zakonodavni posao – doneli smo i Zakon o elektronskom dokumentu, uskoro i o elektronskim komunikacijama, a pre par meseci usvojen je i Zakon o poštanskim uslugama. Sada treba da radimo na primeni tih zakona – stvaranju podzakonskih akata, utvrđivanju prakse i slično.

Da li je sektor informaciono-komunikacionih tehnologija sada u najdubljoj krizi, da li je izašao iz nje ili treba još vremena?

Mislim da u našem sektoru svaka godina, a naročito kada je krizna, počne jako loše, jer to malo para što firme i administracija imaju ne troši se na IT opremu. Onda se pred kraj godine, kada vide da je nešto para preostalo, a u administraciji dok prođu komplikovane tenderske procedure, ta situacija malo unapredi. Zato sad sigurno situacija nije dobra, a slično je bilo i prošle godine – prva tri kvartala su bila vrlo loša, a u poslednjem je došlo do nekog oporavka – mislim da će biti isto tako i ove. Sada imamo novu uredbu za kupovinu domaćih računara koja će malo pomoći građanima da kupe odgovarajuću IT opremu. To je pre svega bitno za decu ali i za sve druge jer je danas ona zaista element koji daje kvalitet životu. Bez toga nemate ni pristup informacijama, nemate komunikaciju sa onima koji žive daleko, pa čak ni sa onima koji su ovde, a naravno i svaki poslodavac očekuje da znate da se služite kompjuterom.

Petak 11. jun proglašen je u Srbiji za Dan digitalne agende. Možete li da objasnite šta je to?

Digitalna agenda je termin koji je sada uveden u Evropskoj uniji, i u novom sastavu Evropske komisije jedan od komesarijata i jedan od komesara nadležan je za Digitalnu agendu. U prošloj komisiji to je bio Komesarijat za medije i telekomunikacije, a sada se to zove Digitalna agenda. Mi smo po ugledu na to počeli da formulišemo našu digitalnu agendu, pogotovo što je digitalna agenda jedan od sedam prioriteta strategije EU do 2020. godine. To je ceo jedan nov segment digitalne ekonomije i svega onoga što sad postoji u virtuelnom svetu. U Evropi Digitalna agenda ima zaista visok prioritet i smatra se da to jeste način da Evropa zadrži svoje mesto na globalnom tržištu, da zadrži svoj primat u pojedinim oblastima i da unapredi svoju konkurentnost. Tehnologija ima ogroman rast i utiče na sve druge sektore koji zahvaljujući njoj podižu svoju produktivnost i efikasnost. Zbog toga smo rešili da naše dve strategije koje su sada u finalnim fazama izrade, odnosno u javnim raspravama – Strategija informacionog društva i Strategija elektronskih komunikacija – čine Digitalnu agendu Srbije i predstavljaju putokaz – šta mi treba da radimo, šta je bitno i kakav treba da nam bude plan za naredni period.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---