>

Interval

 

Plodovi najavljene budućnosti

Oko 75 odsto srpskih naučnika navodno ne razmišlja o odlasku u inostranstvo. Ovaj ohrabrujući podatak obznanjen je prošle nedelje, nakon što je srpska naučna zajednica uplovila u mirnije vode posle serije velikih preokreta. Naime, srpska je nauka ovog proleća doživela čitav niz sistemskih i zakonskih reformi, nakon dobijanja kredita Svetske banke spremaju se velika ulaganja u naučnu infrastrukturu da bi, u skladu sa novom listom prioriteta, krajem maja bio otvoren i vrlo izdašan poziv za naučne projekte u periodu 2010–2014, što je učinjeno tokom skupa "Naučna zajednica za budućnost Srbije" koji je održan 23. maja u Sava centru u Beogradu.

foto: tanjugBožidar Đelić

Na ovom, od medija zapaženom skupu, Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj lukavo je sprovelo anketu među prisutnim srpskim naučnicima, kad ih je već okupilo u tolikom broju na jednom mestu – anketne listiće ispunilo je 756 učesnika. Naravno, sasvim je moguće da je ova atmosfera "nove nade" i "okretanja države nauci" nezanemarljivo uticala na rezultat, ali s obzirom da su anketirani naučnici, nije nerazumno pretpostaviti da su mogli očuvati nepristrasnost na spoljne uslove. Rezultat pokazuje da oko 75 odsto njih ne razmišlja o odlasku u inostranstvo, da je četiri odsto neodlučno, a 21 odsto srpskih naučnika želi da ode iz Srbije.

Potpredsednik Vlade i ministar nauke i tehnološkog razvoja Božidar Đelić rekao je, predstavljajući prošle nedelje rezultate ankete, kako je zadovoljan što većina naučnika želi da nastavi karijeru u Srbiji, ali i da je podatak da bi zemlju napustilo 39 odsto naučnika mlađih od 39 godina upozoravajući.

Oni koji su se u anketi izjasnili da žele da odu iz Srbije, kao razlog su uglavnom navodili loše uslove života, nerešenu stambenu situaciju i niska primanja (22 odsto), a slede loši uslovi za rad, nedostatak sredstava i opreme (18 odsto), loša strategija naučnog razvoja (6 odsto), stanje u društvu, nepotizam, korupcija i pljačka (5), a isto toliko njih kao razlog je navelo nedostatak radnih mesta, kao i sporost reformi i tromost sistema.

Uz to, ministar je dodao kako u kontaktima sa srpskim naučnicima kojima se nudi da se vrate u Srbiju, oni isključivo navode dva glavna pitanja – da li će im deca biti bezbedna i da li će steći dobro obrazovanje. "Iluzorno je misliti da ćemo imati uspeha u povratku naših naučnika iz dijaspore dok ne sredimo sistem koji postoji u zemlji. Moramo da obezbedimo da nam deca budu bezbedna, da naš sistem bude baziran na meritokratiji, a ne na partijskim i kumovskim vezama", rekao je Đelić.

M.V./S.B.


 

Šta smo saznali između četrnaest i petnaest

Šta smo saznali između četrnaest i petnaest



Kalendar faraona

Era kraljeva Tutankamona i Ramzesa počela je između 1570. i 1544. godine pre nove ere, a ne dve decenije ranije kako se do sada pretpostavljalo, utvrdio je prof. dr Hendrik J. Bruins u istraživanju objavljenom u časopisu "Science". Do ovog otkrića došao je ispitivanjem stotina uzoraka semena i plodova biljaka, kao i tekstila i drugih predmeta pronađenih u grobnicama faraona.



Kafa kao eliksir

Ispijanje šest šoljica čaja ili nekoliko šoljica kafe dnevno može da smanji mogućnost srčanog oboljenja za trećinu, pokazalo je trinaestogodišnje ispitivanje sprovedeno u Holandiji na uzorku od 40.000 ljudi.



Mikelanđelo i mozak

Američki eksperti za neuroanatomiju Ijan Suk i Rafael Tamargo sa Džons Hopkins medicinskog fakulteta u Baltimoru, otkrili su na svodu Sikstinske kapele u Vatikanu koji je oslikao Mikelanđelo svojevrsne anatomske ilustracije. U članku objavljenom u "Neurosurgery" oni tvrde da te ilustracije upućuju šifrovanu kritiku Crkvi, koja je gajila prezir prema nauci.


POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST
 

POVEZANI ČLANCI

IZ ISTOG BROJA

POPULARNA PRETRAŽIVANJA

Ideja vredna širenja

Ideja vredna širenja

Konferencija TEDxBelgrade (Technology, Entertainment, Design), koja se održava 17. jula u srpskoj prestonici, okupiće predavače iz oblasti nauke, umetnosti i društva. TED je neprofitna organizacija registrovana u Kaliforniji, SAD, koja od 1984. godine organizuje konferencije pod sloganom "Ideje vredne širenja" (Ideas Worth Spreading). Cilj ovih konferencija je da se jednom godišnje okupe kreativni ljude sa idejama koje vredi čuti, a tiču se tehnologije, zabave i dizajna, a vremenom se to proširilo i na biznis, nauku, umetnost i brojne druge oblasti. Predavanja na TED-u su održali Bil Gejts, Bono Voks, Ričard Dokins, Bil Klinton, Mišel Obama i mnogi drugi. Na sajtu ted.com dostupno je više od 700 predavanja sa prethodnih konferencija.

Ove konferencije izgledaju tako što tokom svakog dana oko 50 predavača – svaki ima 18 minuta – predstavi neku svoju ideju ili rad.