Porez na dodati hardver

zoran stanojević

Ako vam je potreban računar, požurite sa kupovinom. Posle Nove godine poskupeće za devet odsto, tačnije stopa PDV podiže se sa osam na 18 procenata, što u krajnjem računu daje pomenuto poskupljenje. Informatička javnost u Srbiji složna je da ova mera nije dobra, tačnije, ako su očekivali promenu PDV-a, onda su se nadali da će ga za informatičku opremu ukinuti kako bi se ta oblast u Srbiji brže razvijala. Ovako im se čini da je to signal da Srbija u računarima ne vidi budućnost te ih dodatno oporezuje.

Ne mogu reći da u višoj ceni postoji išta lepo sa strane kupaca i korisnika, ali mogu problem da pogledam sa "vedrije"strane. Podizanje PDV-a moglo bi se tumačiti i kao ocena države da je informatički sektor u Srbiji narastao, da se računari prilično kupuju i da bi povećavanjem poreza tu mogao da se nakupi neki dinar za napaćeni budžet. To bi onda bila, zapravo, dobra vest. Ne valja to što je za Srbiju i mali promet značajan, tačnije porez se nameće ili povećava gde god da se nešto mrda pa tako sada nastradaše i kompjuteri.

Kompjuteri su nam tako, indirektno, izračunali i dubinu naše krize, a da ih nismo ni uključivali. Jer su se i neki ministri javili da izraze nezadovoljstvo zbog višeg PDV-a (Đelić, Matić), ama kažu da su bili nemoćni i da su morali da glasaju "za".

Kada smo pre nekoliko godina bili u sličnoj dilemi, mislio sam da nije problem u stopi poreza, već u neiskorišćenosti računara. Jer, mašina ili sistem se kupuje jednom u tri, četiri godine, te ako imate ideju šta ćete da radite, ispeglaćete i to nepredviđeno poskupljenje. Mnogo strašniji udar na informatičare je skakanje evra koje je mnogima obezvredilo rad, ako ih plaćaju u dinarima. Pod uslovom da im uopšte neko isplaćuje na vreme, što u kombinaciji ubija srpsku informatičku industriju više nego PDV.

Nije primećena neka posebna navala na računare, dok su povoljniji. Trgovci će, verovatno, deo skoka cene primiti na sebe. U marži imaju prostora za to, a i posle Nove godine uobičajeno pada cena računarima (što se u Srbiji ne primećuje jer raste evro), odnosno pojavljuju se novi modeli, a dotadašnji idu na popust.

A, iskreno, šta se bunimo zbog pedeset do sto evra više za hardver, kada štedimo hiljade na softveru koji, tradicionalno, ne plaćamo već krademo?

Konačno, znam ljude u informatičkoj industriji koji ne bi imali ništa protiv da državi plate veći porez na dodatu vrednost kada bi im ona obezbedila ambijent u kome mogu da stvore nekakvu vrednost. Mnogo veći problem je to što Srbija razbacuje svoje informatičke resurse (ljude), što po inostranstvu (odliv mozgova), što u zemlji (autsorsing, to jest rad za strana preduzeća), zakopavajući domaća preduzeća iz te oblasti.

A kad si duboko pod zemljom, svejedno ti je da li si deset odsto gore ili dole. To je važno onima koji se još bore za vazduh.


 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI ODŠTAMPAJ TEKST