Albanija ključa nakon sukoba >

Ko je kome bandit

Zemlja rizikuje da postane žrtva sve većeg nasilja nakon sukoba između policije i pristalica opozicije u kojima je troje ljudi poginulo i desetine povređeno. Premijer Sali Beriša i gradonačelnik Tirane Edi Rama međusobno se optužuju za prošlonedeljno krvoproliće

Za "Vreme" iz Tirane

Dok je policija naoružana sa AK-47 i opremom za razbijanje demonstracija ojačavala barikade postavljene ispred gomile pristalica opozicije sakrivenih u krovu bivše piramide-mauzoleja Envera Hodže, Andi je otpio još jedan gutljaj piva i obratio se šankeru.

"Možda je ovo pravi trenutak da se pusti ona pesma o Če Gevari", rekao je gledajući slike koje su se smenjivale na TV-u. Prizor u kafiću Rokvud je bio nadrealan s obzirom na to da su se na samo nekoliko metara odatle pristalice opozicije i policija sukobljavale pred ulazom u zgradu vlade.

Poput njega, većina Albanaca širom zemlje, pritisnuta dugom i burnom tranzicijom posle pada Hodžinog režima 1991, bila je prikovana za TV ekrane sa osećanjem već viđenog zbog ranijih sukoba.

Sa piramide, ruinirane građevine naslonjene na kancelariju premijera, demonstranti su delovima njene mermerne fasade satima obasipali policiju.

Bilo ih je samo nekoliko stotina, uglavnom mladih, besnih, koje je albanska opoziciona Socijalistička partija dovezla autobusima iz svih krajeva zemlje da osude korumpiranost vlade.

Opozicija je pozvala na demonstracije u pokušaju da svrgne premijera Salija Berišu i izazove prevremene izbore nakon serije korupcionaških skandala.

Vladajuća Demokratska partija i opoziciona Socijalistička partija bore se za vlast tokom poslednje dve godine, u toku kojih se odigralo nekoliko masovnih protesta opozicije na ulicama i svi su prošli mirno. Međutim, u petak je bilo drugačije.

Kao i posetioci kafića Rokvud, većina od 20.000 ljudi koji su učestvovali u protestnoj šetnji u glavnom bulevaru u Tirani pre nego što su sukobi počeli, bili su šokirani i zbunjeni bitkom koja se odvijala pred njima. Grupa demonstranata odvojila se od kolone i pojurila naoružana štapovima, kamenicama i Molotovljevim koktelima u napad na policijske barikade koje su štitile kancelariju premijera.

Vođe opozicije koji su organizovali demonstracije povukli su se na četvrti sprat poslovne zgrade sagrađene od stakla i betona ispred piramide, poznate i kao Kule bliznakinje, dok su posmatrali kako se sukobi odvijaju.

U početku, meta demonstranata je bio policijski kordon u bulevaru. Policija se u početku samo branila, međutim kako je napad postajao suroviji, upotrebili su suzavac i vodeni top da rasteraju masu, dok se širio dim zapaljenih automobila.

HICI I KRV: Dok se ulična borba zaoštravala, buka od šok bombi odjekivala je u vazduhu ispunjenom suzavcem. Vreme je prolazilo a situacija je postajala sve napetija. Demonstranti koji su bili na vrhu piramide pojurili su u napad na policijski kordon koji je štitio severni ulaz zgrade vlade.

Nacionalna garda odgovorila je paljbom u vazduh iz automatskih pušaka koja je u nepravilnim intervalima trajala skoro pola sata. Kada je paljba okončana i kada su policajci počeli da hapse stotine demonstranata, šutirajući i gurajući ih u policijske kombije, troje ljudi je bilo mrtvo.

U subotu, portparol policije Alma Katragjini objavila je da je 113 demonstranata uhapšeno nakon sukoba. Većina onih koji su zadržani u pritvoru, Okružni sud Tirane oslobodio je u ponedeljak.

Snimak jedne lokalne TV stanice prikazuje da su dvojica demonstranata ubijena ispred ulaza u zgradu vlade, iako se nije činilo ni da napadaju zgradu niti da su agresivni.

Na jednom od snimaka koji prikazuje kako jedan od demonstranata pada na zemlju pošto je pogođen u grudi, čini se da je metak ispalio jedan od vojnika Nacionalne garde iz zgrade vlade.

PRE OLUJE: I dve decenije posle pada komunističkog režima demokratska tranzicija puna problema je noćna mora svojim građanima. Pre nego što je nasilje preplavilo ulice Tirane u petak, vladajuće demokrate i opozicioni socijalisti skoro godinu i po dana nisu mogli da se saglase oko rezultata parlamentarnih izbora iz juna 2009.

Socijalisti sa gradonačelnikom Tirane Edijem Ramom na čelu smatrali su izbore spornim i tražili su ponovno prebrojavanje glasačkih listića. U međuvremenu, premijer Sali Beriša i njegova koalicija predvođena Demokratskom strankom tvrdili su da su to najbolji izbori u istoriji zemlje i rekli da ponovno prebrojavanje glasačkih listića nije moguće jer je opozicija iscrpla sva pravna sredstva.

Veći deo prošle godine opozicija je bojkotovala parlament i održala nekoliko mirnih protesta u Tirani i širom zemlje, tražeći da se ponovo prebroje glasovi. Jedan od protesta je i štrajk glađu 200 pristalica opozicije i dvadesetak poslanika koji je trajao 21 dan u šatoru ispred kancelarije Salija Beriše.

Nerešena pitanja zatrovala su političku klimu i zaustavila reforme neophodne za napredak države na putu ka članstvu u Evropskoj uniji.

Uprkos nekoliko pokušaja posredovanja od strane predsednika Bamira Topija, Parlamentarne skupštine Saveta Evrope i Evropskog parlamenta, Beriša i Rama nisu se pomerili sa svojih ukorenjenih pozicija.

Optužbe i pretnje koje su u tom periodu svakodnevno razmenjivale opozicija i vladajuća većina, kulminirale su pre dve nedelje posle objavljivanja snimka koji prikazuje zamenika premijera Ilira Metu i bivšeg ministra ekonomije Dritana Priftija kako navodno razgovaraju o nekim korupcionaškim poslovima.

Meta, koji je bio i ministar ekonomije, dao je ostavku nakon izliva gneva javnosti i početka istrage afere od strane državnog tužioca.

S druge strane, socijalisti su tražili i ostavku premijera Salija Beriše i protest od petka je bio pokušaj da ga oteraju sa te funkcije.

Meta je negirao bilo kakvu umešanost u korupcionaški skandal, a Beriša je nazvao snimak izmišljotinom orkestriranom od strane vođe opozicije Edija Rame i dodao da se vlada "neće raspasti zbog špijunskih afera".

Pozivi međunarodnih i domaćih činilaca upućenih opoziciji da se uzdrži od nasilja uoči mitinga nisu naišli na razumevanje.

KO JE KRIV: Dok se mir vraćao na ulice Tirane u petak uveče, i Beriša i Rama požurili su da skinu sa sebe odgovornost i krivicu za nasilje i žrtve tokom sukoba.

Prvo je opozicija tvrdila da su demonstranti bili "isprovocirani" i da policija snosi odgovornost za nasilje uprkos tome što su mnoge televizijske kamere, koje su uživo prenosile sukobe, prikazivale kako ničim izazvani demonstranti napadaju policiju.

"Optužujem premijera Salija Berišu da je delovao kao politički orkestrator ovog krvoprolića", rekao je Rama na konferenciji za štampu kasno te večeri. I dodao: "Optužujem ministra unutrašnjih poslova Ljuljzima Bašu za zloupotrebu moći koja za posledicu ima smrt troje ljudi i zahtevam hapšenje ovog po društvo opasnog crva."

Vlada je u međuvremenu optužila Ramu i njegove pristalice da su pokušali na silu da preuzmu vlast. "Banditi, kriminalci i teroristi, predvođeni Edijem Ramom, pokušali su da uzurpiraju zgradu vlade i preuzmu vlast nasiljem", rekao je Beriša i okrivio demonstrante za smrt trojice ljudi, tvrdeći da su ubijeni iz blizine oružjem koje nije deo policijskog arsenala.

Međutim, u poslednja dva dana, suočen sa sve većim brojem dokaza, povukao je svoju izjavu i priznao da su ih možda ubili pripadnici Nacionalne garde.

POZIV NA MIR I OSUDE: Sukobi od petka su najgori u Albaniji od 1998. kada su pristalice Demokratske stranke, tada u opoziciji, napale zgradu Vlade nakon ubistva jednog njihovog poslanika za šta su krivili premijera iz redova socijalista Fatosa Nana.

Godinu dana ranije Albanija je skliznula u anarhiju nakon propasti niza piramidalnih šema koje su osiromašenom stanovništvu opljačkale ušteđevinu od skoro milijardu dolara i dovele do smrti skoro 3000 ljudi u nasilju koje je usledilo.

Propast šema dovela je do sunovrata tadašnje vlade Demokratske stranke i do ostavke Beriše koji je bio na funkciji predsednika. Beriša i negova Demokratska stranka vratili su se na vlast 2005, posle osam godina provedenih u opoziciji. Reizabran je na funkciju premijera sa minimalnom većinom 2009.

Uprkos konfliktnim odnosima između demokrata i socijalista tokom prošle decenije, zemlja se oporavila od propasti koja ju je zadesila 1997. Privreda je beležila rast u proseku od šest procenata bruto nacionalnog dohotka godišnje.

Proces ulaska u Evropsku uniju, koji podržava 90 procenata stanovništva, nastavlja se 2006. godina, Albanija potpisuje Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, a 2009. zajedno sa Hrvatskom postaje punopravna članica NATO-a.

Nakon nasilja na ulicama Tirane u petak, domaći i međunarodni činioci strahuju da se situacija može dalje pogoršati, a pozivi na mir i dijalog stižu sa svih strana.

I generalni sekretar Saveta Evrope Torbjorn Jagland izrazio je zabrinutost zbog situacije i pozvao na uzdržavanje od nasilja i na dijalog između zavađenih strana: "Veoma sam zabrinut zbog izliva nasilja i gubitaka života. Pozivam sve političke snage da vode konstruktivne razgovore u okviru postojećih demokratskih institucija Albanije." U sličnom tonu su govorili i drugi visoki predstavnici EU i evropskih institucija.

Ambasadori Amerike, Velike Britanije i EU u Tirani, kao i ostale diplomate, održali su sastanak sa premijerom Berišom u nedelju i svi su javno pozivali na mir i dijalog između njega i Rame. "Stalno smo zahtevali od albanskih političkih vođa da traže kompromis", rekao je u subotu ambasador Amerike Aleksandar Arvizu.

SKRIVANJE ISTINE: Odmah posle sukoba u petak uveče državni tužilac Albanije Ida Rama (nije u srodstvu sa vođom opozicije Edijem Ramom) pokrenula je istragu o ubistvima, zaplenivši snimke koje je napravila policija, ispitujući svedoke i zahtevajući od policije i Nacionalne garde da predaju izveštaje o aktivnostima na dužnosti.

Nakon prikupljanja prvih dokaza tužioci su izdali nalog za pritvor šest najviših oficira Nacionalne garde radi ispitivanja. Oni su osumnjičeni za izdavanje naredbe da se otvori paljba na demonstrante.

Međutim, policija koja je pod Berišinom kontrolom odbila je da sprovede nalog za pritvor. U ponedeljak je albanski Helsinški komitet pozvao policiju da postupi po nalogu tužilaštva smatrajući njihovo odbijanje kršenjem Ustava i "opasnim presedanom sa ozbiljnim posledicama".

Na sastanku vlade u nedelju uveče, koji je prenošen na televiziji, Beriša je napao državnog tužioca Idu Ramu, optužujući je da učestvuje u državnom udaru opozicije.

Optužio je državnog tužioca da je jednostrana, jer je pokrenula istragu za korupciju protiv njegovog ministra, a ne protiv opozicije, uprkos tome što je izabrana 2007. glasovima njegove stranke. Prema Beriši, "nalog za hapšenje ima za cilj da obezglavi lanac komande u Nacionalnoj gardi koja štiti institucije".

Pola sata kasnije održana je vanredna sednica parlamenta i poslanici vladajuće koalicije osnovali su istražni odbor čiji je zadatak da istraži navodni državni udar. Zakonodavci iz redova Socijalističke partije nisu prisustvovali sednici.

Pored toga što je ponovio optužbe na račun Edija Rame i državnog tužioca, Beriša je u svom govoru u skupštini ukazao i na zaveru i tražio da se razotkriju mehanizmi državnog udara."

Smatra se da je osnivanje Istražnog odbora pokušaj Beriše da izvrši pritisak i na kraju zameni šefove jedine dve nezavisne institucije u zemlji koje on ne kontroliše – kancelariju državnog tužioca i tajnu službu.

Vladajuća većina je 2007. koristila sličan istražni odbor da otpusti bivšeg državnog tužioca Teodorija Soljakuja. Beriša je takođe u junu očajnički pokušao da smeni šefa tajne službe, ali je odustao pod jakim pritiskom Amerike i NATO-a.

LJUTI NA POLITIČARE: Uprkos pozivima na mir, međusobne optužbe za ubistva su se nastavile i tokom vikenda, u međuvremenu je opozicija najavila novi protest da bi se odala pošta žrtvama sukoba. Beriša je kao odgovor pozvao svoje pristalice da izađu na protest dan kasnije.

Dok dve partije igraju igru "ko je kriv" zbog nasilja i pokušavaju da pridobiju javnost u borbi za politički opstanak, raste bes Albanaca prema obe strane. Optužuju i Ramu i Berišu da rizikuju budućnost zemlje zbog svojih ličnih uskogrudih političkih interesa.

U peticiji koja internetom kruži od subote, stotine ljudi tražilo je ostavke Beriše i Rame, smatrajući da su odgovorni za smrt troje ljudi. "Albanska politička scena bi jednom zauvek trebalo da se očisti od ovih pohlepnih stvorenja", napisala je Nina, jedna od potpisnika peticije. "Ostavite nas na miru", napisao je neko drugi.

Iako Albanci pričaju na ulici ili putem interneta protiv svojih političkih vođa, svesni su da je potrebno učiniti mnogo više da svrgnu Berišu i Ramu sa vlasti. "Njih možda nije mnogo briga za ovu peticiju, ali treba da im pokažemo da Albanci nisu slepi i da ovu dvojicu vidimo kao glavne krivce", napiso je Ervin Duka, još jedan od potpisnika peticije.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---