41.

Pandemija straha: Amerika na kauču (Vreme 1541)

Virus kovid-19 nije samo izvor pandemije već i društvena mega-pojava koja je proizvela univerzalne psihosocijalne posledice: masovnu histeriju, socijalno i političko raslojavanje, praćene egzistencijalnim strahovima i finansijskim gubicima. Pod uticajem pandemije menjaju se i odnosi između zemalja i svetska trgovinska razmena
 

42.

Istraživanje – Evropa posle pandemije: Zajedništvo nevernika (Vreme 1540)

Istraživanje o tome kako je na stavove evropskih građana o nacionalnim vladama, EU i mestu Evrope u svetu uticala pandemija kovid-19 pokazuje da se oni opredeljuju za evropsku saradnju radi jačanja, a ne slabljenja nacionalnog suvereniteta. Ukoliko se o tome ne bude vodilo računa, drugi talas evroskepticizma mogao bi se pokazati smrtonosnijim nego do sada
 

43.

Godina pošasti: I iz oblaka iziđoše skakavci (Vreme 1538)

Rojevi skakavaca nalik na olujne oblake veličine fudbalskog igrališta ili manjeg grada nadvijaju se nad Rogom Afrike, spuštaju na njive, polja i pašnjake, pustoše ih i za sobom ostavljaju humanitarnu katastrofu
 

44.

Rusija – Havarija u Norilsku: Varljiva ćud sibirskog leda (Vreme 1536)

Zbog topljenja večnog leda u sibirskom Norilsku došlo je do izlivanja 21.000 tona nafte. Ova ekološka katastrofa je još jednom pokazala da vertikala vlasti u Rusiji ne može da se nosi sa krupnim tehnološkim katastrofama, jer su kukavički zvaničnici, čija se efikasnost meri stepenom lojalnosti, odavno prestali da izveštavaju Moskvu o stvarnom toku događaja. Pritom je 63 odsto teritorije Rusije prekriveno večnim ledom koji se otapa usled globalnog zagrevanja zbog čega je ugrožen dobar deo infrastrukture
 

45.

SAD – Socijalna kriza i sistemski rasizam: Crne suze Amerike (Vreme 1535)

Smrt Džordža Flojda raspalila je do sada nezabeležen gnev od zapadne do istočne obale. Nije ovo bio prvi put da su beli policajci bez ikakvog razloga ubili Afroamerikanca, ali je snimak sadističkog davljenja Džordža Flojda preko društvenih mreža pao na tlo natopljeno socijalnim nezadovoljstvom na kome je poslednjih meseci zbog pandemije virusa korona četrdeset miliona ljudi ostalo bez posla, dok u Beloj kući sedi predsednik koji jedva da skriva simpatije sa belim rasistima i priziva vojsku da napravi red
 

46.

Pandemija u Južnoj Americi: Kovid u favelama (Vreme 1533)

Brazil je sledeći epicentar pandemije. Rio de Žaneiro mogao bi da postane brazilski Njujork. U gradu najpoznatijeg karnevala na svetu, bogati prenose virus korona koji smrtonosno pogađa sirotinju u favelama
 

47.

Rusija – Dan pobede u doba pandemije: Dvadeset i sedam miliona razloga (Vreme 1532)

Slaveći na praznom Crvenom trgu 75. godišnjicu pobede nad nacističkom Nemačkom, Rusija se 9. maja suočavala sa epidemijom, padom cene nafte, rastućom rusofobijom i revizijom istorije
 

48.

Turizam i pandemija: Zimske maske i letnje žurke (Vreme 1531)

Najave da će karantinske mere biti olakšavane, avionske flote podignute, a hoteli otvoreni prate upozorenja o opasnosti da bi epidemija mogla da se povrati, kao što je, u nekoj meri, zimska turistička sezona pomogla da se epidemija proširi u Evropi. Broj turista u svetu, umesto 1,4 milijarde putnika u prošloj godini, ove godine bi mogao da se smanji na jednu milijardu
 

49.

Zaštita od virusa: Kad maske ne padaju (Vreme 1530)

Onaj ko je ispisao grafit "kovid 1984" verovatno je u pravu: ovakvog socijalnog eksperimenta, sa tolikim stepenom kontrole ponašanja tolikog broja ljudi do sada nije bilo. Promena društva golim okom je vidljiva u masovnom nošenju zaštitnih maski koje silom prilikom izrastaju u modni detalj. Model je pozajmljen od pandemije 1918. godine
 

50.

Afrika: Na pragu kataklizme (Vreme 1529)

Kovid 19 na gladnom i privredno zaostalom Crnom kontinentu može da izazove društvenu kataklizmu. Mnogi Afrikanci ne mogu ni ruke da operu jer nemaju pristup čistoj vodi, držanje socijalne distance je iz kulturoloških i ekonomskih razloga gotovo nemoguće, a broj lekara po broju stanovnika je najmanji na svetu