1011.

Intervju – Simonida Rajčević, likovna umetnica: Bajka o šumi i ljudima (Vreme 1243)

"Mnogi s kojima sam razgovarala o ovoj svojoj izložbi hvalili su moj veliki trud da nacrtam toliku šumu. Znači, može da vam se ne dopadne rad, ali ne možete da poreknete da se na njemu radilo. Čudno je to: ljudi kukaju za nečim na šta su navikli, za slikom, a istovremeno nemaju nerava da rade na njoj dva meseca, ljudi nemaju nerava da se bave. Hoće sve odmah. Niko nije oterao sliku, nego nema ko da je proizvede i primi"
 

1012.

Intervju – Matija Dedić, džez pijanista: Džez u oskudnim vremenima (Vreme 1242)

"Ima nekih ljudi koji na aparatima održavaju džez glazbu u Hrvatskoj, ali nema kolektivne energije koja bi pokrenula klince. A ne može je ni biti u zemlji koja je samu sebe pojela i pokrala. Verujem da je isto i u okruženju. Nažalost, džez nije opstao ni kao opozicija!"
 

1013.

Intervju – Čarls Lojd, džez saksofonista: Utočište za ranjene i umorne (Vreme 1242)

"Čovečanstvo je danas zbunjeno, ljudi gaze jedni po drugima, pokrenuti svim vrstama požude i pohlepe. Ali nekako me je muzika uvek oslobađala i upućivala ka višem poretku Postojanja i Osećanja, i uvek mi je davala toliko puno toga"
 

1014.

Intervju – Dragoljub Đorđević, predsednik Advokatske komore Srbije: Ministar Selaković mora biti smenjen (Vreme 1242)

Mi, u stvari, moramo da budemo jako zahvalni gospodinu Nikoli Selakoviću: mi ga zovemo Nikola Ujedinitelj. Zašto: zaista nikad, ne u Srbiji, nego u bivšoj Jugoslaviji u kojoj smo imali 20 i nešto miliona žitelja i, u toj državi, negde između 12.000 i 20.000 advokata, nikada nismo uspeli da imamo skup na kojem bi bilo više od 500 do 600 kolega. Na nedavnom kongresu smo imali oko 4500 advokata, sala u Sava centru je do poslednjeg mesta bila ispunjena i potpuno je normalno da je skup toliko visokoobrazovanih ljudi sa položenim pravosudnim ispitom prošao nezapaženo u medijima, s obzirom na to da smo saznali iz izveštaja Evropske komisije da su mediji pod potpunom kontrolom
 

1015.

"Stvar se otima kontroli..." (Vesti)

Više od igre, manje od odgovornosti: O letećoj zastavi Velike Albanije na stadionu JNA, bratu albanskog premijera, uređivanju RTS-a pendrekom, regionalnoj napetosti, propustima nadležnih, zameni teza i rupama u sistemu bezbednosti. Demolirane pekare Albanaca u Novom Sadu, Vršcu, Staroj Pazovi, Somboru; Zaštitnik građana poziva ministra Nebojšu Stefanovića da osigura efikasniji i zakonitiji rad MUP-a
 

1016.

Intervju – Srđan Lazović, potpredsednik Saveta stranih investitora (FIC): Srbija je i dalje prioritet EU (Vreme 1241)

O poseti FIC-a Evropskoj komisiji, o investicionoj klimi u Srbiji, otvaranju Poglavlja 32 o finansijskoj kontroli i o politici subvencionisanja
 

1017.

Intervju – Vladeta Janković: Vlast, laži i strah (Vreme 1241)

Režimi poput Vučićevog ne umeju da se zaustave; nesposobni su da vide da društvo u datom momentu više nije u stanju da podnese nesklad između stvarnosti i onoga što mu govore da ta stvarnost jeste. U vreme Slobodana Miloševića, taj trenutak nastupio je dosta kasno, tek posle NATO bombardovanja: odjednom, ljudi su videli ogroman raskorak između onoga što Milošević govori i stvarnosti, pa su tek onda stvoreni uslovi da taj režim bude pobeđen
 

1018.

Intervju – Milan Marić, glumac: Pank u njima (Vreme 1241)

"To za šta su se oni borili, propalo je. Ali ne zbog Austrougarske, ni zbog rata sa Nemačkom, ne, propalo je zbog nas samih. To je strašno. I što je najstrašnije, mi sami smo pregazili Gavrila Principa i momke. Mi smo rekli: ne, drugari, vi nama ne trebate"
 

1019.

Intervju – Majkl Davenport, šef Delegacije Evropske unije u Srbiji: Rad medija ocenjuje publika, a ne vlada (Vreme 1241)

"Ključni kriterijum kada je reč o ekonomiji i prijemu u EU jeste da li zemlja kandidat ima funkcionalnu tržišnu ekonomiju. I ove godine je iz Izveštaja jasno da ne samo Srbija već i druge zemlje ne ispunjavaju u potpunosti te kriterijume. Neke od oblasti relevantne za ovo pitanje jesu subvencije, državna pomoć, preduzeća u državnom vlasništvu. Te primedbe su adresirane ne samo Srbiji nego i drugim zemljama kandidatima, tako da Srbija nije izuzetak"
 

1020.

Intervju – Radina Vučetić, istoričarka: Hteli bismo sve, a ne znamo šta hoćemo (Vreme 1240)

"Mi sada imamo potpuno paradoksalnu situaciju da su antievropejci za Evropsku uniju, da su homofobi za organizovanje Prajda, da su četničke vojvode odjednom za antifašizam evropskog tipa, a ne ovaj naš kvaziantifašizam, koji hoće da izjednači partizanski i četnički pokret. Isti oni koji su godinama govorili o 20. oktobru 1944. kao o okupaciji, sada ga slave"