381.

Intervju – Vesna Petrović, profesorka međunarodnog prava u penziji: Dosledni, strpljivi, borbeni (Vreme 1467)

"Građani Srbije nisu izašli na ulice tražeći fer i poštene izborne uslove, poštovanje Ustava i zakona, slobodu medija i uvažavanje kritičkog mišljenja zbog izveštaja Fridom hausa, oni su na ulicama jer osećaju duboku nepravdu, osećaju da je partija na vlasti zarobila sve državne institucije, da kontroliše većinu medija i da im je uskraćeno pravo da dobiju pravovremenu i tačnu informaciju"
 

382.

Intervju – Sergej Trifunović, predsednik PSG-a: Građani nisu svesni svoje snage (Vreme 1467)

"Ja imam jako lep život. Od glume idem na skijanja, na letovanja, od glume sam kupio stan, kola, gliser. Ali, osamdeset posto mojih drugara nema da plati piće u kafani. I kako meni može da bude lepo? Pre neki dan, sedimo kod nas u Pokretu sa Lokalnim frontom, bistrimo politiku i jednom od njih stiže poruka... Sad mi se plače: ‘Ako imaš 200 dinara, treba da uzmem...’ ne znam, nešto. Alo, to su ponižavajuće stvari. To su strašne stvari, jer mi pričamo o ljudima koji kao imaju neki posao i negde čekaju neku platu, a ona nikako da legne. I drugo, kroz rad Fondacije ‘Podrži život’ imao sam priliku da jako dobro vidim kakav je ovaj sistem, šta radi ljudima i koliko ih nije briga za ljudske živote"
 

383.

Intervju – Maja Stojanović, Građanske inicijative: Zbijanjem redova do slobodnog društva (Vreme 1467)

"Najlakše bi bilo prihvatiti konstataciju da se ovim bavimo iz čiste solidarnosti prema tuđim problemima, ali to baš nije tako. Problemi u medijima su i naši problemi. S druge strane, razvoj solidarnosti nam je ekstremno važan, zbog posledica koje može da ima na rešavanje problema u kojima se novinari i mediji nalaze"
 

384.

VREME | BR. 45 | 2. SEPTEMBAR 1991.: INTERVJU – Milovan Đilas (Iz arhive)

Ima li boljeg sugovornika od Milovana Đilasa, ako je reč o krahu komunizma?
 

385.

Intervju – Miroslav Miša Terzić, reditelj: Neka film pokrene stvarnost (Vreme 1466)

"Voleo bih da ljudi gledaju Šavove i da osete patnju onih kojima su nestale bebe i da budu srećni što imaju svoje roditelje, svoje mame, tate, koji su ih negovali, pazili, uspavljivali i koji su uz njihovu ljubav postali odrasli, samostalni i odgovorni ljudi"
 

386.

Intervju – Branko Rosić, pisac: Ideje odlaze na otpad (Vreme 1466)

"Od mnogih savremenih domaćih pisaca razlikujem se po tome što nisam pisao levitirajući u nekim autopsihološkim dnevnicima bez ikakvih kopči sa savremenim trenutkom i životom. Radio sam, i dobro znam kako izgleda kada se tresu nervi od kritika na kolegijumima a želudac od silnih kafa između dva otkucaja kartice za zaposlene"
 

387.

Intervju – Zoran Ivošević, bivši sudija Vrhovnog suda: Vučić je počeo razroko da gleda (Vreme 1466)

"Kažite vi meni, ko je u Evropi postao član Evropske unije a da se odrekao jednog dela svoje teritorije? Je l’ ima takav neko? Pa, Španci više brinu o nama kad su imali problem sa Katalonijom nego mi sami o sebi. Znate šta Vučić kaže za Briselski sporazum: ‘Mi smo morali neke bolne stvari da radimo.’ Čekaj, pa nisi ti lekar pa da pričaš o bolovima"
 

388.

Intervju – Simon Ilze, direktor HBS: Kako ukinuti ugalj (Vreme 1466)

"Izveštaj nemačke Komisije za ugalj mogao bi da bude putokaz za zemlje koje žele da napuste ovaj prljavi način dobijanja električne energije. Naravno, prvo je potrebno da se takva odluka donese na državnom nivou, za šta u Srbiji još ne postoji interesovanje"
 

389.

Intervju – Jicak Bar Josef, pisac: Sećanja naše sadašnjosti (Vreme 1465)

"Kad sam bio kod roditelja moje majke, redovno sam išao u sinagogu, nosio kipu na glavi i postajao religiozan. Kada bih se vratio kući, vodio bih sekularan život sa ocem. Kao magija, kao menjanje kostima"
 

390.

Intervju – Bodo Ramelo, predsednik nemačke pokrajine Tiringije: Glasanje za populiste je poziv u pomoć (Vreme 1465)

Ne postoji čarobni štapić kojim možemo da rešimo probleme koji su vekovima rasli. Dakle, ja bih želeo da Srbija uđe u EU, ali znam i da ne možemo mi da rešimo Kosovo. Pet evropskih država ne priznaje Kosovo. Engleska ima Gibraltar, Španija ima eksklave u Africi, što znači da postavljamo standarde kojih se sami ne držimo