581.

Intervju – Vladimir Vukčević, bivši tužilac za ratne zločine: Ko je dostojan da odlučuje o dostojnosti (Vreme 1401)

"Oni ne ocenjuju moju dostojnost, nego zloupotrebljavaju tu zakonsku odrednicu dostojnosti i poturaju mi. Prvo ide saradnja s Natašom Kandić, drugo da nisam patriota, treće da sam američki špijun. Sve da je to tako, to nije razlog za nedostojnost. Ja njima smetam kao ličnost koja je dosta uradila i na koju nijedna vlast nije mogla da utiče nikako"
 

582.

Intervju – Ivana Vujić, rediteljka: Moć ljubavnog novčanika (Vreme 1400)

"Elfride Jelinek je pisac koji prevazilazi temu ženskih prava. Svim ljudima su danas isključena prava. Čim uzmete kredit, koja vi prava imate sem da ga otplaćujete"
 

583.

Intervju – Biljana Srbljanović, književnica: Ne diže Vučić spomenik Đinđiću već država (Vreme 1400)

"Nema nikakve. Ja ne vidim nikakvu sličnost niti paralelu između Đinđića i Vučića. Apsolutno ne. Prvo mislim da Đinđića nije zanimala vlast, a Vučića isključivo zanima vlast. Mislim da je Vučić mnogo veštiji otimanju i zadržavanju vlasti koja, očigledno, ovde može samo na totalitaran način da se izvede. Da je to Đinđić mogao, on ne bi bio ubijen"
 

584.

Intervju – Vuk Jeremić: Personalizacija politike na primitivni način (Vreme 1400)

"Kako proširenje Evropske unije trenutno nije na stolu, neki evropski političari vide Zapadni Balkan kao tampon zonu prema Bliskom istoku, koji iz njihove perspektive počinje sa Turskom. Takvi smatraju da Zapadni Balkan treba zato oblikovati kao prostor gde bi se apsorbovali budući eventualni šokovi – izbeglički i svi ostali. A ako vam je cilj da na nekoj teritoriji, uslovno rečeno, imate potencijalni kamp, onda vam tu ne treba demokratija, već brutalni upravnik. To nikako ne može biti u interesu nas koji ovde živimo"
 

585.

Intervju – Jirgen Koka, nemački istoričar : Kapitalizam nije kriv za sve (VREME 1399)

Zašto je uspevao Nju dil u SAD 30-ih godina prošlog veka ili razvoj države blagostanja u nekim evropskim zemljama? Kapitalisti nisu to radili sami, nisu oni bili ti koji su inicirali socijalno osiguranje, zakone koji regulišu dečiji rad i minimalne zarade, prava radnika, sindikate... Neophodno je da postoji jak radnički pokret, što ne zavisi samo od kapitalizma već od tradicije društvenih protesta i neformalnih grupa, feminističkih reformista, kao i od vladinih inicijativa. Ako postoji demokratski sistem u kojem se računa snaga glasača, gde imate javnu kritiku kao legitimnu formu, veća je šansa da će kapitalizam biti reformisan na poželjan način
 

586.

Intervju – Nitai Herškovic, pijanista: Džez postavlja pitanja (VREME 1399)

"Izrael ima snažnu kulturnu tradiciju i baštinu, mada je relativno mlada zemlja. Muzika nam dolazi sa svih strana sveta istovremeno – verujem da nam ti različiti uticaji izuzetno pomažu"
 

587.

Intervju – Ivan Čolović, esejista i izdavač: Krugovi slobode (VREME 1399)

"Pre dve godine, u vreme kad sam završavao ovu knjigu, izgledalo je da je kosovski mit u krizi. Danas mi se čini kao da je kriza prošla, da se ovaj mit lepo oporavio. Dobio je važno mesto u Strategiji razvoja kulturnog razvoja Srbije"
 

588.

Intervju – Pavle Terzić i Gavrilo Vučetić, studenti FDU: Srčani, neustrašivi i vaspitani (VREME 1399)

"Nisi ti tu izašao samo zbog sebe već zato što se brineš da li ćemo svi mi kao zajednica jednog dana moći da živimo kao normalni ljudi uzdignute glave ili ćemo da klečimo kao robovi", objašnjava Gavrilo Vučetić zbog čega je učestvovao na protestima "Protiv diktature". "Jednostavno, mladi neće da dozvole da samo kuckaju na Fejsbuku, na Tviteru i tako doprinesu svemu već će i da dođu na protest", dodaje Pavle Terzić. Obojica su studenti FDU i protiv obojice su podnesene apsurdne prekršajne prijave za organizovanje neprijavljenog skupa – pet meseci po okončanju protestnih šetnji
 

589.

Intervju – Slobodan Nakarada: Muzej mora da inspiriše (Vreme 1398)

"Za početak, za nas je jedan od suštinskih problema sa kojim ćemo morati da se suočimo po otvaranju muzeja – kako vratiti publiku nazad. Ovih deset godina nisu samo bile pogubne za nas jer nismo izlagali, već i zato što srpska javnost nije dugo mogla da vidi najbolja dela koja imamo u depoima. Izgubili smo generacije koje stvarno više ne znaju šta je muzej. Čitao sam istraživanje u kojem su srednjoškolcima postavljali pitanja, na primer, šta je / ko je Lubarda, a oni su odgovarali ‘poslastičarnica’, zatim da je ‘Pijana lađa’ kafana..."
 

590.

Intervju – Vesna Aleksić, spisateljica za decu i mlade: Mogućnost promene (Vreme 1398)

"Mislim da je opšta pojava u našem društvu da se na književnost za decu i mlade gleda kao na prigodno stvaralaštvo. Ako deci pružamo sve najbolje, od najboljeg komada mesa, patika, igračaka, telefona, zašto književnost nije na tom spisku"