In memoriam – Serđo Boneli (1932–2011) >

Hleba i Zagora

Odlazak Serđa Bonelija jedan je od događaja koji ne obeležavaju samo evropsku i svetsku strip scenu, već i čitavu jednu eru

Igrom slučaja, baš u godini koja obeležava pedesetu godišnjicu nastanka stripa o Zagoru, stigla je vest o smrti Serđa Bonelija, ne samo vlasnika izdavačke kuće koja je ove stripove objavljivala (Sergio Bonelli Editore), već i Zagorovog kreatora.

Serđo Boneli je naslednik porodične imperije produkcije stripova, koju je još četrdesetih godina, u Italiji koja se oporavljala od rata, pokrenuo njegov otac Đanluiđi Boneli. Formula koju je Boneli senior smislio bilo je stvaranje obimnih strip svezaka koje su u redovnom razmaku nudile celovite epizode posvećene popularnim junacima. Mladi čitaoci su iz nedelje u nedelje bili u prilici da iščitavaju stotine stranica ovih (jeftino proizvedenih) strip svezaka. To je podrazumevalo čitavu industriju koju je podržavao tim strip crtača, scenarista i drugih saradnika, na način koji je u to vreme bio uobičajeniji u Americi nego u Evropi. Već 1948. godine pojavio se Tex, strip o Teksu Vileru, rendžeru sa Divljeg zapada, koji se do danas smatra najpopularnijim italijanskim stripom ikada kreiranim. Usledio je čitav niz serijala koji su tokom decenija započinjani i gašeni, od kojih su i kod nas poznati Komandant Mark, Dilan Dog, Marti Misterija, Ken Parker, Mister No, Dampir i dr. Serijali Boneli produkcije postali su popularni u mnogim evropskim zemljama, naročito na Jugu kontinenta. Tu valja uključiti Tursku, i ogromno latinoameričko tržište, zahvaljujući kojem se tiraži ovih stripova mere vrtoglavim brojkama. Stoga je odlazak Serđa Bonelija jedan od događaja koji obeležavaju evropsku i svetsku strip scenu, možda i čitavu jednu eru – u Italiji je to bila udarna vest u najvećim medijima.

MISTER STRIP: Kao i mnogi koji su aktivni u oblasti stripa, imao sam priliku da sretnem Serđa Bonelija – premda ikona strip izdavaštva, bio je vrlo jednostavan i srdačan; pratila ga je fama da voli da troši novac na putovanja, i da boravi u egzotičnim krajevima sveta. Iako je lično usmeravao čitavu mašineriju ispred koje je stajao, pored stripa o Zagoru (za kojeg je napisao praktično sva scenarija do 1980. godine), jedini lik kojeg je samostalno kreirao bio je Mister No (objavljivanje započeto 1975. godine), inspirisan vlastitim boravkom u Amazoniji.

"Sa Bonelijem se družim već više od trideset godina, najpre kao čitalac njegovih izdanja, naravno", kaže u izjavi za "Vreme" Andrea Placi (Plazzi), strip žurnalista i urednik. "Za nekoga kao ja, ko je rođen šezdesetih, pa i za generacije pre toga, Serđo Boneli je bio neko ko je već bio započeo sa radom, pre nego što smo se mi i rodili. Tako da nikada nisam poznavao svet bez Bonelija! On je posedovao bezmernu, apsolutnu ljubav prema stripu, i to je bilo ono što je pokretalo njegovu izdavačku kuću – giganta ‘teškog’ nekih četrdesetak miliona evra. Veoma bogat čovek po bilo kom merilu, Serđo Boneli je svesno izabrao da svoju firmu ne razgrana na različite delatnosti, niti ga je interesovalo otvaranje novih poslovnih polja, već je bio u potpunosti posvećen onome što ga je jedino zanimalo – objavljivanju stripova. Bio je to porodični posao, koji je obavljao zajedno sa sinom Davidom, koji je bio zadužen za marketing i licence. Praktično do poslednjeg dana, Serđo Boneli je uređivao i odobravao svaku stranicu pre nego što bi odlazila u štampariju. Iako ga je, s druge strane, gotovo svaka generacija mladih ljudi iz sveta stripa uzimala na zub kao ‘konzervativca’, i ‘čoveka sistema’, istina je da je bio oprezan, ali ipak otvoren za promene. Uvek se trudio da obnavlja svoje koncepte i da eksperimentiše, stvarajući stalno nove vrste ‘glavnotokovskog’ stripa, tako da je bilo moguće da uz već zastarele koncepte kao što je Zagor istovremeno postoje i sofisticirani serijali kao što su Napoleone i Jan Dix, inspirisani oniričkim temama i sa ambicijama da zadovolje publiku sa većim umetničkim kriterijumima."

ČEŽNJA ZA AVANTUROM: Bonelijevi stripovi su prilično rano, još od kraja šezdesetih, objavljivani i u našoj sredini, najpre zahvaljujući novosadskom Dnevniku, i svakako imaju veoma važno mesto u popularnoj kulturi SFRJ, pa i nakon raspada države. Kao i drugde, mnogi poznavaoci popularne literature su svoje detinjstvo provodili čitajući edicije kao Lunov Magnus strip ili Zlatnu seriju, zatim odrastali tragajući za nečim "dubljim", za stripom koji prevazilazi populistički kliše (kada su im se Zagor i Komandant Mark činili u najmanju ruku smešnim), a zatim su, kao već oformljeni ljubitelji ili možda i stvaraoci stripa, osetili neku vrstu čežnje za tim jednostavnim pričicama iz prošlosti.

Beogradski strip autor Darko Perović je, počev od 1997. godine, prema scenariju Đanfranka Manfredija crtao storije koje su se pojavile u Bonelijevim serijalima Magični vetar (Magico vento) i Šangajski đavo (Shanghai Devil), učinivši da ovdašnja sredina ne samo konzumentski, već i stvaralački učestvuje u celoj ovoj priči. Danas su Bonelijeve edicije prisutne na našem tržištu zahvaljujući beogradskoj izdavačkoj kući "Veseli četvrtak". Možda se trag koji je Boneli ostavio u našoj sredini meri i beleškama koje su ljudi sa ovih prostora upisali na zvaničnom veb portalu izdavačke kuće Sergio Bonelli Editore, otvorenom za utiske čitalaca nakon smrti osnivača. Tako je moguće pročitati zapis (na srpskom): "Iskreno Hvala, maestro! Zagor mi je bio idol, iako sam sada više nalik na Čika. Karamba i karambita!"

Jedan italijanski ljubitelj stripa je zapisao: "Kao dečak, čitao sam svakog dana Bonelijeve stripove. Mogu da kažem da sam odrastao na hlebu i Zagoru!" U vreme ekonomske krize, koja je zahvatila Italiju, vest o (može se reći iznenadnoj) smrti Serđa Bonelija kao da je doprinela izvesnom pesimističkom sentimentu. Italijanski pisac, urednik i strip scenarista Dario Morgante nam je rekao: " Za mnoge od nas koji smo radili u industriji stripa ili na neki drugi način bili deo te scene, Bonelijeva smrt je zaista loš znak... On je bio veoma vitalan čovek, a podatak da je poslednjih meseci bio bolestan nije ni stigao da dopre do javnosti. Uprkos tome što je vest o njegovoj smrti dospela do svih važnih medija, reklo bi se da tome nisu posvetili onoliko prostora koliko bi se očekivalo – Italiju trenutno more neke veće brige. Sve se to dešava u zemlji gde je gotovo svako dete raslo uz Boneli edicije... Serđo Boneli je bio pravi reprezent italijanskog čoveka druge polovine dvadesetog veka – iskren, kome naporan rad nije stran, i koji je u biti levičar. Danas, sa smrću Bonelija odumire i ta Italija koju smo pamtili."

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---