Konferencija o posledicama krize evrozone na Centralnu i Jugoistočnu Evropu:
Kako do fiskalne konsolidacije

U Beogradu je 4. i 5. novembra održana radionica na kojoj su ekonomski stručnjaci razmenjivali iskustva o krizi evrozone i njenim posledicama

Pre oktobra 2008. godine, stručnjaci iz Evropske unije nisu gledali ozbiljno na ekonomska dešavanja koja su uzdrmala Sjedinjene Američke Države. Mislili su da će kriza ostati tamo gde je nastala, ili će se, u krajnju ruku, proširiti samo na anglosaksonsko područje. "Mi imamo evro, zaštićeni smo"...

Posledica neverice iz 2008. godine je visina prosečnog javnog duga Evropske unije – od 83 do 84 odsto. Drugi problem je platni bilans Evropske unije koji je posebno negativan sa Kinom, što je srušilo planove strategija iz 2000. i 2005. godine. Privredni rast zemalja članica je u stagnaciji i takav će ostati nekoliko godina. Kriza je uticala na još veći rast unutrašnjih razlika u razvijenosti EU zemalja.

O posledicama evro krize na Centralnu i Jugoistočnu Evropu, 4. i 5. novembra u Beogradu, razgovarali su ekonomski stručnjaci iz Evropske unije, Crne Gore i Beograda. Međunarodni ekonomski forum je organizovala Fondacija "Fridrih Ebert".

"ZANIMLJIVO": U uvodnom izlaganju, Andraš Inotai, iz budimpeštanskog Instituta za svetsku ekonomiju, rekao je da je situacija u ekonomskom sistemu Evropske unije i dalje "zanimljiva" i nepredvidiva. Zemlje Evropske unije sada moraju da izgube nekoliko godina na borbu sa troškovima krize i na privredni oporavak. "Ono što je sada potrebno jeste potpuna fiskalna konsolidacija", smatra Inotai.

Govoreći o greškama evropskih eksperata koji nisu spremni dočekali ekonomsku krizu, rekao je da mu nije jasno kako stručnjaci iz Brisela nisu uspeli da predvide i preduprede veliki grčki problem.

Andraš Inotai je još dodao da je zadovoljan koracima Crne Gore i Srbije ka EU integracijama, što smatra logičnim razvojem događaja. Profesor Jože Mencinger sa ljubljanskog univerziteta, je pored sumornih analiza sadašnjeg stanja ekonomije Evropske unije ohrabrio potencijalne članice da prilikom ulaska u Uniju dolazi do ekonomske konvergencije (približavanja) sa standardima zemalja članica.

U nastavku konferencije, konkretne slučajeve svojih zemalja, pored Mencingera, izložili su profesor Miomir Jakšić sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu, profesor Saša Popović sa Ekonomskog fakulteta iz Podgorice i Peter Bihari iz Nacionalne banke Mađarske. Govorio je i Bela Galgoci sa briselskog Instituta Evropske trgovinske unije.

NACIONALNI PLAN: Govoreći o posledicama krize u EU na Srbiju, profesor Jakšić je rekao da su striktni kreterijumi za očuvanje finansijske sigurnosti ipak vezani za centrale i za pojedine članice Evropske unije. "To bi možda moglo da dovede do smanjivanja kreditne aktivnosti banaka, eventualno do rasta cene kapitala, do striktnih kriterijuma kod odobravanja kredita banaka koje su dostupne u Srbiji u domenu njihove kreditne aktivnosti."

Jakšić smatra da su za Srbiju, pored aktivnosti evropskih i svetskih finansijskih institucija i banaka, izuzetno važne i direktne investicije, buduće i već ostvarene. "Podsticanje takvih investicija je zadatak države. To su investitori koji su uložili značajna sredstva koja u jednoj dugoročnoj perspektivi zapošljavaju domaću radnu snagu, omogućuju transfer tehnologije i znanja. Naša vlada bi u svakom slučaju trebalo da podstakne da ti investitori proširuju svoju aktivnost, svoje proizvodne programe na ovom tržištu."

U vezi sa poukama koje Srbija može da izvuče iz iskustava sa globalnom ekonomskom krizom, Jakšić kaže da se oslonac za rešavanje krize mora tražiti na nacionalnom planu. "Treba angažovati materijalne resurse, ali i one neopipljive i nematerijalne, političke. To su klima u partnerstvima, saradnja, otvaranje perspektiva za dogovaranje, strategije razvoja, koja jednostavno mora da ima jednu dugoročniju perspektivu."

M. Rudić