"Politika infantilizacije = infantilizacija politike"; VREME 1087

Kanda je dragi Teofil ozbiljno počeo da se gubi u realnosti...

Biće da je dragi Teofil malo zaboravio čuvene Brusterove milione ili smatra da je to samo jedan lepi dečji film i da tako nešto ama nikad ne bi prošlo čak ni u našoj kvazidemokratiji.

Međutim, biće da je zaboravio i jednu vaznu stvar, koju gđa Turajlić možda nije eksplicitno rekla, ali se svakako podrazumeva: dovoljan broj nevažećih listića ili apstinenata na izborima automatski poništava iste jer ne može manjina koja je na izbore izašla da propiše buduća pravila ponašanja većini koja na njih nije izašla jer nema za koga da glasa!

Po takvoj filozofiji, koja nekako proizlazi iz Teofilovog viđenja izbornih pravila, ako 90 odsto nas ne izađe na izbore a skupe se radikalci, Koštunići i Veljići i kažu: "Ma ko vas j* što niste glasali, mi smo pobedili jer MI smo GLASALI" – da li bi ti izbori mogli biti važeći? Da 10 odsto urednih stranačkih vojnika vlada sa preostalih 90 odsto naroda/glasača?

Ono sto je ideja "neglasanja" ili "pogrešnog glasanja" jeste obaranje izbora tj. izbornog procesa tako da oni koji su se ponudili da nas vode (nismo ih mi predložili) nekako dokonaju da nas ne interesuju i da nećemo da glasamo za njih niti da im damo pravo da nas (još jednom) vuku za nos naredne 4 godine.

Verujem da kada bi 70 odsto ljudi izašlo na izbore i popunilo tako glasačke listiće da budu nevažeći, Tadić, Nikolić i ostala bratija dokonali bi da ih ipak većina ne želi, ni njih ni od strane njih predložene kandidate.

Izbori bi propali i morali bi ponovo da se organizuju, što prilično košta, ali verujem da i gđa Turajlić misli da je cena ponovljenih izbora na kojima će se pojaviti neki pametniji/novi kandidati manja od cene/štete koju bi izazvali postojeći vlastodršci u narednom vladalačkom ciklusu kroz korupciju, neispunjavanje obaveza, bolećivost za neradnike i ostale njima mile sportske discipline...

Andrea Prunić, elektronskom poštom