VREME 1090, 24. novembar 2011. / SVET
Dužnička kriza:
Noćna mora recesije
Balon se naduvava, sporovi traju, američka vojska troši, zemlja za zemljom guta "južnoameričku medicinu", a Kinezi poručuju: "Bolje nestabilni razvoj nego stabilna recesija"
Govorkanja o tome da će Barak Obama biti najuren počela su u Berlinu i Pekingu, gde se čulo da bi Sjedinjenim Državama trebalo nametnuti vladu tehnokrata, kako bi se ta zemlja spasla od dužničke krize, a svet od depresije. Nemačka, Kina i MMF počeli su iza scene da rade na tome da najure Obamu iz Bele kuće. Nakon snižavanja kreditnog rejtinga SAD, on je izgubio poverenje svetske vlade u senci i podneo ostavku. Majkl Blumberg (gradonačelnik Njujorka koji se obogatio na berzi i poslao policiju na "okupatore Volstrita") pozvan je da položi zakletvu.
Pod pritiskom poverilaca iz Pekinga, Američki kongres je predao finansijsku vlast "šestočlanoj bandi", koja je prihvatila superviziju Kine i Nemačke...
Ovakvu "paranoidnu fantaziju" upotrebio je jedan komentator "Njujork tajmsa" (Ross Douthat: "Conspiracies, Coups and Currencies"), da bi poentirao kako se u Grčkoj i Italiji podgreva sumnja da bi takva mogla da bude realnost politike u 21. veku.
I drugi su sarkastični. Antiamerički usmereni predsednik Kolumbije Huan Manuel Santos izjavljuje u Londonu da industrijske zemlje nisu sposobne da donesu ispravne odluke kako bi smanjile štetu koju nanose svetskoj ekonomiji. Upitan na kakve mere misli, Santos odgovara: "Na iste one odluke koje su iste te zemlje rekle da mi u Latinskoj Americi moramo preduzeti..."
Na pritisak Amerikanaca da Kinezi izmene kurs juana, zbog rizika od nestabilnosti, kineski potpredsednik vlade odgovorio je lakonski: "Bolje nestabilan rast, nego stabilna recesija!"
|
AMERIČKI POVERIOCI: Amerikanci su se uzbudili i zbog trgovinskog deficita s Kinom koji je u avgustu dostigao 29 milijardi dolara mesečno, što znači da će ovogodišnji deficit biti veći od prošlogodišnjih rekordnih 273 milijardi dolara.
List "Kriščen sajens monitor" međutim konstatuje da je tvrdnja da Amerikanci sada rade za Kineze – preterivanje: veći deo, 53 odsto državnog duga SAD drže američki fondovi, a stranci 47 odsto; najveći poverilac američke vlade, Kina, drži samo 9,8 procenata duga, slede Japan sa 9,6, Velika Britanija sa 5,1, izvoznici nafte (Saudi Arabija, Oman, Ujedinjeni Arapski Emirati i drugi) sa 2,6, Brazil sa 1,8...
Uprkos zabrinutosti, nije bilo dogovora u "superkomitetu" Američkog kongresa, o izmenama paketa za smanjenje poreza usvojenog u Bušovoj administraciji koji ističe krajem 2012. Pošto nema dogovora, najavljuje se kresanje izdataka za vojsku, obrazovanje i zdravstvenu zaštitu, a agencija Fič najavljuje da bi mogla smanjiti američki kreditni rejting.
Šef Pentagona Leon Paneta pritiskao je "superkomitet" da ne dozvoli smanjenje američke vojne moći. Nemački nedeljnik "Špigl" podseća da prema podacima Svetske banke oružane snage SAD troše 4,7 odsto BDP-a SAD, a da Pentagon guta čak 40 odsto ukupne globalne vojne potrošnje...
Amerikanci su kritikovali Evropu "što nije Amerika", dok su Evropljani uglavnom gunđali.
Lome se koplja između "evrofederalista" i "evrokonfederalista", između dužnika i poverilaca, između monetarista i kejnzijanaca, dok su u evrozoni "padale domine" – palo je pet vlada, u Portugaliji, Irskoj, Italiji i Grčkoj, a prošle nedelje Španija je na izborima umesto Sapaterovih socijalista većinski glasala za Narodnu partiju desnog centra Marijana Rahoja.
A dug? Dug je tako veliki da sam brine o sebi, kako se jednom izrazio američki predsednik Ronald Regan. O tome na svoj način plastično govori i jedan BBC-jev pregled dužničko-poverilačkih odnosa između značajnih zemalja i njihovih klijenata (vidi antrfile).
|
IN EUROPA WIRD DEUTSCH GESPROCHEN: Nemačka premijerka Angela Merkel i britanski premijer Dejvid Kameron pregovarali su 18. novembra u Berlinu, nakon nemačko-britanskog "tabloidnog rata" povodom izjave bliskog saradnika Angele Merkel, Folkera Kaudera: "Jetzt wird in Europa Deutsch gesprochen." "Sada se u Evropi govori nemački!"
Britanci su se protivili promenama Lisabonskog sporazuma usmerenim na ojačavanje centralnih evropskih institucija, što su predlagali Nemci i Francuzi, a naročito su se uzbudili zbog predloga o uvođenju poreza na finansijske transakcije, s obzirom na to da se najveći broj takvih transakcija odvija u Londonu. Neki britanski listovi su taj predlog nazivali "pucnjem u srce Sitija", a neki poručivali Sarkoziju – da oporezuje sir.
Britanci su bez uspeha pokušavali da govore u ime 10 zemalja "neevro zone", ali šest od tih deset zemalja (Bugarska, Rumunija, Poljska, Letonija, Litvanija, pa i Danska, koja je na referendumu odbacila evro) u očekivanju pomoći odlučilo se za "nemačku medicinu": da budu deo Evro-plus pakta, da sprovode reforme koje obuhvataju podizanje granice za penzionisanje i uslovljavanje povećanja plata povećanjem produktivnosti.
Evropska komisija i njen predsednik Žoze Manuel Barozo i dalje guraju predlog da se sve državne obveznice u evrozoni pretvore u evro-obveznice za koje bi garantovalo svih 17 članica.
Uz ključne reči kao što su "bankarska nezavisnost","kultura stabilnosti" i "kredibilnost", Jens Vajdman, novi predsednik Bundesbanke, toj ideji se energično protivi dok ga pritiskaju iz Brisela, Pariza i Vašingtona.
U toku sporenja o otkupu vladinih obveznica ekonomija u krizi pre šest meseci podneo je ostavku i Jensov prethodnik, bivši predsednik Bundesbanke Aksel Veber. Osetio se izolovanim u Evropskoj centralnoj banci u Frankfurtu, gde Malta ima jednak glas kao i Nemačka. Taj otpor u Nemačkoj ima istorijske korene. Samostalnost Bundesbanke su, dok je Nemačka bila samo "Tri-zone", a i u vreme Adenauera, nacrtali saveznici da bi sprečili da sve grane vlasti padnu u jedne ruke, kako je bilo u vreme Hitlera. U Nemačkoj takođe živi sećanje na monetarni slom Vajmarske republike.
Milan Milošević
| Bogati se zadužuju jeftino, a pozajmljuju skupo Kamatne stope na desetogodišnje vladine obveznice Nemačka: 2,05 odsto Francuska: 2,83 odsto Španija: 4,95 odsto Italija: 5,56 odsto Irska: 7,41 odsto Portugalija: 10,80 odsto Grčka: 22,14 odsto
Izvor: Bloomberg, 11. oktobar 2011.
SAD duguju: Japanu 835,2, Velikoj Britaniji 834,5, Francuskoj 440,2, Nemačkoj 414,2, Španiji 170,5 milijardi evra. Američki BDP: 10,8 biliona evra. Američki dug iznosi 10,9 biliona evra, što je 101 odsto BDP, 35,156 evra po osobi. Javni dug 100 odsto BDP. Nivo rizika nizak.
Velika Britanija duguje: SAD 578,6, Nemačkoj 379,3, Španiji 316,6, Francuskoj 209,9, Japanu 122,7, Irskoj 113,5 milijardi evra. Britanski BDP: 1,7 biliona evra. Strani dug: 7,3 biliona, 436 odsto BDP (finansijska industrija u Sitiju?), po osobi 117.580 evra. Javni dug u odnosu na BDP – 81 odsto BDP. Nivo rizika: nizak.
Francuska duguje: Britaniji 227, SAD 202,1, Nemačkoj 123,5, Japanu 79,8, Italiji 37,6 milijardi evra. Francuski BDP: 1,8 biliona evra. Strani dug: 4, 2 biliona evra 235 odsto GDP, po osobi to je 66,508 evra. Javni dug 87 odsto BDP. Rizik: srednji.
Japan duguje: SAD 224,8, Britaniji 101,8, Francuskoj 107, Nemačkoj 42 milijarde evra. BDP Japana: 4,1 bilion evra. Strani dug: 2 biliona evra ili 50 odsto BDP, po osobi 15,934 evra. Javni dug: 233 odsto BDP (najveći deo poverilaca su japanski fondovi). Nivo rizika: nizak. |
Irska duguje: Velikoj Britaniji 104,5, Nemačkoj 82, SAD 39, Francuskoj 23,8 milijardi evra. BDP: 200 milijardi evra. Strani dug: 1,7 biliona evra ili 1,093 odsto BDP, po osobi 390,969 evra. Javni dug u odnosu na BDP 109 odsto. Nivo rizika: visok.
Italija duguje: Francuskoj 309, Nemačkoj 120, SAD 34,8, Japanu 32,8, Španiji 29,5 milijardi evra. Italijanski BDP: 1,2 biliona evra. Strani dug: 2 biliona evra, 163 odsto BDP, po osobi 32,875 evra, javni dug 121 odsto BDP. Nivo rizika: visok.
Španija duguje: Nemačkoj 131,7, Francuskoj 112, Britaniji 74,9, SAD 49,6, Italiji 22,3, Japanu 20, Portugaliji 19,7 milijardi evra. Španski BDP: 700 milijardi evra; Strani dug: 1,9 biliona evra, 284 odsto BDP, 41.366 evra po osobi. Vladin dug: 67 odsto španskog BDP. Nivo rizika: srednji.
Portugalija duguje: Španiji 65, Nemačkoj 26,6, Britaniji 18,9, SAD 3,9, Italiji 2,9 milijardi evra. BDP: 200 milijardi evra. Strani dug: 400 milijardi evra, 251 odsto BDP, 38,081 evra po osobi, Javni dug: 106 odsto BDP. Rizik: visok.
Izvor: BBC, Bank for International Settlements, IMF, World Bank, UN Population Division,
jun 2011. |
