Saradnja srpske i nemačke privrede
Ulaganja sa nemačkim garancijama
"Cilj izvoza treba da budu gotovi prehrambeni proizvodi koje ćemo prilagoditi ukusu i potrebama nemačkog potrošača"
|
piše: Milanka Vučić
|
Objavljeno u "Vremenu" br. 1092
U autorskom tekstu gospođe Milanke Vučić, direktorke Predstavništva PKS u Frankfurtu, "Ulaganje sa nemačkim garancijama" u dodatku "VREME USPEHA", u prošlom broju, zbog tehničke greške izostavljena je kompanija Messer-Tehnogas u nabrajanju nemačkih kompanija koje su investirale u Srbiji.
Naglašavamo da je greška isključivo naša, i ovim putem se izvinjavamo gospođi Vučić, kompaniji Messer-Tehnogas kao i čitaocima.
|
|
Nemačka je tradicionalno jedan od najvažnijih partnera Srbije u svim sektorima privrede. Ova saradnja dve zemlje, s manjim prekidima, traje gotovo dva veka. Posebno je intenzivirana u drugoj polovini dvadesetog veka i ogleda se kroz industrijsku i trgovinsku saradnju, kao i činjenicu da je oko 70 odsto mašina i opreme u srpskim fabrikama nemačkog porekla, a proizvodi velikim delom bazirani na nemačkim standardima. Ova saradnja je oduvek bila raznolika i obimna i odvijala se ne samo kroz robnu razmenu, već i kroz više oblike saradnje: zajednička ulaganja, industrijsku kooperaciju, detašmane, saradnju u oblasti saobraćaja, turizma, bankarsko-finansijsku, prenos nemačke tehnologije i slično.
Nakon demokratskih promena u Srbiji ova saradnja je intenzivirana na polju donacija i humanitarne pomoći, kako bi Srbija što pre prevazišla probleme nastale u godinama ekonomske izolacije zemlje. Nemačka savezna vlada stavila je na raspolaganje sredstva za bilateralnu pomoć Srbiji u periodu 2000–2011. godine u visini od preko jedne milijarde evra, što znači da je Nemačka najveći bilateralni donator Srbije. U redovnim slučajevima radi se o kreditnim linijama, finansijskom transferu, savetodavnoj pomoći u privrednim, trgovinskim i političkim pitanjima, kao i kod donošenja zakona, školovanja upravljačkog kadra, programa podrške kod rekonstrukcije institucija ili podsticajnim sredstvima za poljoprivredu ili ekologiju.
Sa tranzicijom u Srbiji, porastao je i interes nemačkih preduzeća za učešće u privatizaciji, ali i drugim investicijama. Ulaganja nemačkih firmi u Srbiji podržava takođe i nemačka Vlada kroz garancije za ulaganja, s obzirom da postoje uslovi za to: važeći bilateralni sporazumi dveju zemalja o podsticaju i zaštiti investicija. Ove garancije nemačke firme mogu dobiti prilikom osnivanja zajedničkog preduzeća, za kupovinu akcija u privatizaciji ili za osnivanje sopstvene firme u Srbiji. Kod investicionih ulaganja ne uzima se u obzir rejting zemlje kao kod kratkoročnih kredita. Zahvaljujući ovako povoljnim uslovima, nemačka preduzeća su od 2001. uložila oko 1,5 milijardi evra u akvizicije srpskih preduzeća (i privatizacije) i otvaranje novih proizvodnih kapaciteta, u raznim privrednim sektorima, od farmaceutske industrije, elektronike, automobilskog sektora, hemijske industrije, građevinskog materijala, do greenfield investicija kao u slučaju prodajnih trgovačkih centara METRO Grupe.
U Srbiji trenutno postoji oko 660 registrovanih aktivnih privrednih društava, čiji su osnivači pravna i fizička lica iz Nemačke, a od tog broja 360 su preduzeća čiji su osnivači nemačka pravna lica. U najvećem broju reč je o strukturi malih i srednjih preduzeća, koja u Srbiji zapošljavaju oko 20.000 ljudi. Prema našim saznanjima, nemački partneri su uložili u našu privredu preko 1,5 milijardi evra, od toga u mešovita preduzeća preko 500 miliona evra. Vodeće mesto pripada kompaniji STADA, koja je za 475 miliona evra u avgustu 2006. kupila vršački koncern Hemofarm. Najveće nemačke investicije pored ove su: Metro Cash&Carry, Henkel Merima, Ball Packaging, Tarkett Sommer-Sintelon B. Palanka, Nordzucker-MK Komerc, PHIWA, LEONI, Dräxelmaier, Xella-Kolubara Gasbeton, Haniel Gruppe, Vreoci, Loher Elektro Subotica, Tehnogas-Linde Carbodioxid Bečej i druge. Ovo pokazuje da su nemački investitori pronašli svoj interes da investiraju u različite privredne aktivnosti u Srbiji i postigli zavidan uspeh. Kod nemačkih kompanija postoji veliki potencijal za ulaganja u infrastrukturne projekte u Srbiji, pre svega u modernizaciju železnice. Pored toga, postoji interesovanje i priliv investicija u srpsku privredu u oblasti industrije auto-delova, u rudarstvo, energetiku, poljoprivredu, kao i zaštitu životne sredine.
Kada je reč o spoljnotrgovinskoj razmeni, u prethodnih deset godina beleži se konstantan rast, dok je rekord ostvaren 2008. godine, kada je dostignut iznos od preko 2,5 milijardi evra. Nakon toga, u 2009. i 2010. dolazi do blagog pada robne razmene koja je godišnje iznosila oko 2,1 milijardu evra. Očekuje se da će 2011. godina u pogledu robne razmene biti ponovo rekordna, posebno u pogledu srpskog izvoza koji je za prvih devet meseci 2011. godine porastao za 29 odsto i dostigao broj od 718,4 miliona evra. Udeo izvoza u Nemačku u odnosu na ukupan izvoz iz Srbije i dalje je približno isti i iznosi 11,4 odsto, što Nemačku zajedno sa Italijom stavlja na prvo mesto izvoznih tržišta u okviru EU. Po obimu ukupne trgovinske razmene Srbije sa svetom, Nemačka je trenutno na prvom mestu sa ukupnim iznosom od 1.874,6 miliona evra za prva tri kvartala u 2011.
Ono što karakteriše privrednu saradnju Srbije sa Nemačkom jesu raznovrsnost i veliki podsticaj koji nemačka država daje svim oblicima ove saradnje. Takođe, u Nemačkoj postoji brojna srpska dijaspora od skoro pola miliona naših građana, koji već duži niz godina tamo žive i rade i koji pokazuju veliko interesovanje za maticu i ulaganje u njoj.
Na ovom ogromnom tržištu od 82 miliona stanovnika pogrešno bi bilo tražiti mogućnost za plasman samo određenih proizvoda. Nemačka je otvorena za robu svih vrsta i cena.
Povećanje srpskog izvoza je u direktnoj vezi sa proizvodima koje imamo i možemo da ponudimo nemačkom tržištu. Kada je reč o postojećim proizvodima, neophodno je kroz marketinške aktivnosti povećati prisustvo naše robe na nemačkom tržištu, dok se do novih roba, atraktivnih za nemačko tržište, može doći kroz obavljene privatizacije i restrukturiranja preduzeća koja su osposobljena za savremenu proizvodnju konkurentnu na stranom/nemačkom tržištu, na primer robe iz oblasti metalnog i metaloprerađivačkog sektora, uključujući i proizvodnju auto-delova, hemijsku industriju i industriju guma, proizvodnju delova od plastičnih masa, drvnu i industriju nameštaja i proizvodnju delova za nameštaj, prehrambenu industriju i poljoprivredne proizvode.
Kada je reč o gotovim prehrambenim proizvodima, odlučujuću ulogu ima ukus potrošača koji se ipak dosta razlikuje od našeg ukusa. Nemačko tržište je veoma zahtevno i probirljivo, potrošač traži da su svi komadi iste veličine i oblika. Voće i povrće pored osnovnog kvaliteta moraju da zadovolje po boji, mirisu i ukusu, ali i po izgledu. Međutim, kvalitetno vino se svuda prepoznaje po ukusu, ali ga nažalost imamo u malim količinama za izvoz. Čest problem su i nekonkurentne cene jer su na velikom i prepunom nemačkom tržištu prisutni prehrambeni proizvodi iz celog sveta, a na hiljade diskontnih supermarketa se utrkuju da hranu ponude po što nižim cenama.
Što se tiče poljoprivrednih sirovina, potencijal koji ima naš agrar je ogroman i veliki broj proizvoda se već izvozi na nemačko tržište. Ipak, potrebno je da nam cilj izvoza budu gotovi prehrambeni proizvodi, koje ćemo prilagoditi ukusu i potrebama nemačkog potrošača. Ovde bi trenutno mogao da dođe u obzir plasman organske hrane, kako sirovih tako i gotovih prehrambenih proizvoda.
U Nemačkoj su, slično kao i kod nas, mala i srednja preduzeća nosioci privrednog razvoja. Oko 95 odsto svih nemačkih preduzeća spada u ovu kategoriju. Ako gledamo samo ovaj statistički podatak, naša MSP i te kako su u prilici da pronađu partnera u redovima nemačkih preduzeća iz ove kategorije. Prvi uslov koji moraju da ispune jeste da imaju konkurentan proizvod u pogledu kvaliteta, cene, količine i rokova isporuke. Ukoliko su ovi uslovi ispunjeni, neophodni su dobra strategija i marketinški nastup u Nemačkoj. Odlični rezultati se mogu postići učešćem na međunarodnim sajmovima u Nemačkoj, koji su za sva mala i srednja preduzeća jedan od najvažnijih instrumenata za business-to-business komunikaciju. Naša preduzeća imaju mogućnost da konkurišu za podsticajna državna sredstva kod SIEPA. Privredna komora Srbije takođe organizuje nastupe na međunarodnim sajmovima pod povoljnim uslovima i kroz saradnju sa međunarodnim mrežama za podsticaje saradnje preduzeća obezbeđuje poslovne razgovore sa potencijalnim partnerima.
Nažalost, nekada odlično zastupljena predstavnička mreža srpskih preduzeća, koja su i te kako svojim prisustvom doprinosila zavidnom izvozu iz Srbije, tokom poslednjih godina rapidno se smanjivala. Samo u poslednjih šest godina u Nemačkoj su ugašena predstavništva deset značajnih srpskih preduzeća i banaka. Uglavnom su prisutna predstavništva preduzeća koja izvode poslove u detašmanu, ali ne i onih koja žele da plasiraju svoju robu na izazovnom tržištu Nemačke.
Osnovni zadatak Predstavništva PKS-a u Nemačkoj, kao i drugih predstavništava Privredne komore Srbije u inostranstvu, jeste da se uspešno promovišu mogućnosti privredne saradnje sa našom zemljom, da se predstavi ponuda roba i usluga iz Srbije i pruži stručna pomoć srpskim preduzećima u pronalaženju partnera u Nemačkoj, za različite vrste poslovne saradnje – od plasmana srpskih roba i usluga na nemačko tržište, doradnih poslova, do industrijskih kooperacija i zajedničkih ulaganja. Pored toga, prisustvom u privrednoj javnosti Nemačke i brojnim kontaktima sa nemačkom privredom prezentujemo mogućnosti za poslovanje u Srbiji i sa preduzećima iz Srbije, informišemo o savremenom ambijentu poslovanja u Srbiji, podstičemo nemačka preduzeća i investitore da ulažu u Srbiju i pronalazimo partnere srpskim firmama. Predstavništvo PKS-a u Nemačkoj ima izuzetan značaj kao promoter privredne saradnje dve zemlje, kao adresa na koju se obraćaju nemački partneri, a istovremeno i kao odeljenje srpske privrede u Nemačkoj koje stoji na usluzi srpskim preduzećima.
Predstavništvo se aktivno i veoma uspešno bavi pripremom i organizacijom poslovnih poseta / učešća na sajmovima u Nemačkoj. Srpska preduzeća kroz zajedničke nastupe na štandovima Srbije učestvuju na desetak sajmova godišnje u Nemačkoj, dok je broj samostalnih nastupa mnogo veći.
Prostorije Predstavništva Privredne komore Srbije u Frankfurtu nalaze se na važnoj adresi u Nemačkoj, u zgradi Industrijsko-trgovinske komore Frankfurta na Majni u kojoj je smeštena i čuvena Frankfurtska berza hartija od vrednosti.
Autorka je direktorka Predstavništva PKS u Frankfurtu
|