Minhenska bezbednosna konferencija:
U senci ruskog veta

Kako se konferencija "Obezbeđivanje mira u godini velikih geopolitičkih pomeranja i neizvesnosti" pretvorila u hladnoratovsko prepucavanje. Koja je poruka poslata "majkama u Siriji čiji sinovi će danas biti ubijeni" i zašto je Rusija poručila Zapadu da je "histeričan i nepristojan"

Za "Vreme" iz Minhena

Nedelju dana posle Svetskog ekonomskog foruma u Davosu i Samita Evropske unije posvećenog finansijskoj i dužničkoj krizi, i u Minhenu se prošlog vikenda na 48. po redu Bezbednosnoj konferenciji okupilo sedamdesetak državnih delegacija. Šefovi država i vlada, ministri odbrane i spoljnih poslova, ambasadori, vojna lica, vojni eksperti i civilni predstavnici su pod motom konferencije "Obezbeđivanje mira u godini velikih geopolitičkih pomeranja i neizvesnosti" ponovo raspravljali o tome kako da spasu svet. Na Minhenskoj konferenciji nisu predviđeni nikakvi obavezujući zajednički zaključci, što doprinosi otvorenoj razmeni mišljenja.

Još pre nego što je konferencija počela, bilo je jasno da će predviđeni plan i program pasti u vodu zbog spora Zapada sa Rusijom i Kinom oko rezolucije o Siriji Saveta bezbednosti UN. Nagoveštaj novog "hladnog rata" zbog Sirije, transformacija "arapskog proleća" u neizvesnu i eksplozivnu "zimu" demokratske tranzicije, zauzimanje geostrateških i privrednih pozicija razvijenih zapadnih zemalja na Bliskom istoku, posve su u drugi plan bacili panele kao što su "Nemačka Evropa ili evropska Nemačka", "Finansijska kriza kao rizik za međunarodnu bezbednost", "NATO u uslovima novih bezbednosnih i finansijskih izazova" ili "Evropa, Amerika i uspon Azije". Predstavnici zapadnih zemalja i Arapske lige okomili su se javnim apelima i u bilateralnim razgovorima na Rusiju, da svojim vetom u SB "podstiče masakriranje civilnog stanovništva u Siriji". Ton je bio da Moskva sprečava rešenje krize u Siriji, a da bez rešenja u Siriji propada čitava izgradnja demokratije na Bliskom istoku. Predstavnici Rusije i Kine demonstrativno nisu učestvovali na panelima poslednjeg dana konferencije, dok su svi ostali njihov veto na ovaj ili onaj način nazivali "sramotnim".

BLISKI ISTOK I OSUDA RUSIJE: Panel o izgradnji Bliskog istoka nakon "arapskog proleća" otvorila je dobitnica Nobelove nagrade za mir Tavakul Karman. "U ovom trenutku Asadov režim ubija hiljade ljudi. Rusija i Kina su uložile veto i time poništile ulogu SB da služi očuvanju mira i zaštiti slabijih. Obe zemlje snose odgovornost za smrt ljudi i masakr u Siriji koji se nastavlja. U ime arapske omladine od Persijskog zaliva do Okeana, želela bih da izrazim oštru i apsolutnu osudu Rusije i Kine koje su podržale kriminalni režim u Siriji. Pozivam Zapad da osudi ovaj rat i da iskoristi sva raspoloživa sredstva i preuzme sve moguće mere kako bi prekinuli masakr", rekla je ona i zaradila gromoglasan i dug aplauz svih prisutnih.

I Kenet Rot je u ime Hjuman rajts voča izrazio duboko razočarenje odlukom Rusije i Kine: "Ako Savet bezbednosti ne može da reši ovu situaciju, treba ga proglasiti irelevantnim i tražiti nove vidove međunarodnog udruživanja koji će biti efikasniji."

Turski ministar spoljnih poslova Ahmet Davutoglu je rekao da hladni rat zapravo nikada nije ni prestao, da je on završen samo na prostoru Istočne Evrope, dok očigledno i dalje traje u regionu Bliskog istoka. "Nakon završetka hladnog rata arapsko-islamski konflikt nije završen, pa tako ni hladni rat nije okončan. Sada je vreme za promene", poručio je Davutoglu i dodao da "ne želi regionalni hladni rat i postojanje dva fronta u našem regionu i njihovu polarizaciju". Turski ministar rekao je da je rezultat glasanja u SB potvrdio da se hladnoratovska logika nastavlja. Po njemu, Rusija i Kina nisu glasale u skladu sa realnošću, već u skladu sa refleksijom svog odnosa prema Zapadu. Davutoglu, iako optimističan što se tiče budućnosti Severne Afrike, upozorava na rizike u Persijskom zalivu i na potencijalni rizik od sukoba sa Iranom i Libanom, kao i na opasnost od nuklearnih konfrontacija.

Premijer Tunisa Hamada Džebali je istakao da se izbegavanje intervencionizma pod izgovorom nemešanja u nacionalni suverenitet mora proglasiti neosnovanim. Međunarodna zajednica nije imala takav stav u slučaju Tunisa i ne sme ga imati ni u slučaju Sirije. On je pozvao sve učesnike konferencije da umesto što drže duge govore preuzmu brze i oštre mere povodom rešavanja problema u Siriji. "Veto je zloupotrebljen. Međunarodna zajednica mora razviti nove mehanizme donošenja odluka. Sirijski problem je jezgro ovog panela."

Nemački ministar inostranih poslova Gvido Vestervele najoštrije je osudio Rusiju i Kinu i naglasio da Zapad neće prestati da vrši politički i diplomatski pritisak, a Hilari Klinton da je pitanje trenutka kada će Asad biti skinut sa vlasti, ali da je nedopustivo da se dozvoljava prolivanje krvi dok se to ne desi i da će SAD učiniti sve što je u njihovoj moći da to spreče.

RUSKO NJET: Ministar inostranih poslova Rusije Sergej Lavrov je na konferenciji govorio poslednji put u subotu, nekoliko sati pre nego što će Rusija uložiti veto u SB i neposredno pred bilateralni razgovor sa Hilari Klinton. Tada je rekao da Rusija ne misli da je rezolucija u potpunosti neosnovana. "Juče sam razgovarao sa Hilari Klinton i utvrdili smo amandmane koji bi popravili dva glavna problema koja Rusija vidi u ovoj rezoluciji. Kao prvo, potrebno je promeniti uslove dijaloga, a kao drugo oštre mere treba primeniti ne samo na režim, nego i na naoružane pobunjeničke grupe. Ako to ne uradimo, onda bi to značilo da ćemo zauzeti stranu u građanskom ratu."

Lavrov je istakao da mirni protesti u Siriji imaju punu podršku Rusije, ali da Rusija nikako ne podržava naoružane grupe koje stvaraju veštačku krizu u zemlji i napadaju državne institucije. Između redova se jasno dalo naslutiti da Rusija zapravo ne želi da se ponovi slučaj Libije. Lavrov je reakciju Zapada na veto ocenio "histeričnom i nepristojnom", pogotovo što nisu hteli nekoliko dana da sačekaju sa raspravom u SB do njegovog već zakazanog sastanka sa predsednikom Sirije Asadom, a u tom razgovoru će navodno razmatrati mogućnost brzih implementacija demokratskih reformi.

Nakon završetka panela posvećenog Bliskom istoku potpredsednica Evropske komisije Neli Kroes uzela je mikrofon i učesnicima postavila pitanje: "Koja je poruka koju želite da odavde pošaljete majkama u Siriji čiji sinovi će danas biti ubijeni?" Pitanje je dramatično ponovila tri puta obraćajući se svima u sali. U tišini koja je usledila završen je najvažniji panel na minhenskoj Bezbednosnoj konferenciji.

NATO, BEZBEDNOST I FINANSIJSKA KRIZA: Panel o izgradnji evroatlantske bezbednosne zajednice održan je u subotu, u atmosferi iščekivanja sednice Saveta bezbednosti posvećene Siriji. Posebna pažnja posvećena je odnosima Rusije i NATO-a. Na konferenciji je između panela predstavljen završni izveštaj Evroatlantske bezbednosne inicijative (EASI). U njemu ključnu ulogu igra tesna saradnja NATO-a i Rusije, strategija za demilitarizaciju i transformisanje njihovih odnosa. Iako je ova inicijativa zvanično podržana od strane svih učesnika, nezvanično niko nije bio optimističan i povodom ostvarivanja tih ciljeva. Realnost je mnogo bliža obnavljanju hladnoratovskih odnosa.

Na ovom panelu prvi put su zajedno govorili američka državna sekretarka Hilari Klinton i ministar odbrane Leon Paneta. Time su, kažu, hteli da ukažu na važnost konferencije kao i trenutka u kome se ona održava. Iskoristili su priliku da predstave novu strategiju SAD. Hilari Klinton je podvukla da Evropa ostaje prvi i najvažniji partner Amerike u NATO-u. Zatim je taksativno navela pet područja u kojima je potrebna tešnja saradnja Evrope i Amerike, a koja se uglavnom odnose na zajedničku i efikasniju saradnju u borbi protiv finansijskih kriza. Govor Klintonove prekinut je aplauzom kada je rekla: "Nadamo se da će u 10 časova po istočnom vremenu u Njujorku, Savet bezbednosti izraziti političku volju međunarodne zajednice (o Siriji) ."

Klintonova je tako još jednom (uzalud) pozvala Rusiju da ne stavlja veto na rezoluciju SB o Siriji. Nakon panela to je nastavila i u bilateralnim razgovorima. Paneta je pomenuo je da je koncept nove bezbednosne strategije suočavanje Amerike sa fiskalnom krizom i rezanje budžeta odbrane za oko 487 milijardi dolara. Paneta takvu situaciju vidi kao priliku da Amerika preoblikuje vojsku SAD koja bi bila manja, ali efikasnija. "Uveravam vas da vojska SAD ostaje najjača vojska na svetu i da je u mogućnosti da brani i interese SAD i njenih saveznika", rekao je Paneta. SAD će povećati svoje prisustvo na Pacifiku i Bliskom istoku, gde vidi najveće izazove i mogućnosti u XXI veku. Takođe, nova strategija obuhvata i dalje prisustvo američke vojske u Evropi, kao i mogućnost njenog reagovanja bilo kada i bilo gde.

Smart Defence strategiju je ocenio kao vrlo racionalnu i neophodnu, ali je rekao da ona ne može služiti kao izgovor za neulaganje u bezbednost. Naglasio je da je potrebno završiti uspešnu misiju u Avganistanu do 2014. godine kada očekuje da će Avganistan biti u stanju da samostalno preuzme bezbednost države. I on je pomenuo važnost saradnje sa Rusijom, posebno što se tiče izgradnje raketnog štita u Evropi.

OPADANJE DOMINACIJE ZAPADA: Lavrov se prisutnima obratio na ruskom jeziku, koji je bio jedan od zvaničnih jezika konferencije. Govorio je uglavnom o tome da je došlo do drastičnih promena u konstelaciji snaga u svetu. "Tu pre svega mislim na uspon Azije." Izjavio je da ta promena podrazumeva opadanje dominacije zapadnog sveta. "Nije da se Rusija tome raduje, budući da je EU naš važan partner, ali svakako ne možemo ni da poreknemo tu činjenicu." Upozorio je da dolazi do povećanja konkurencije među zemljama i do buđenja kulturnih i religijskih identiteta, a kao primer naveo je severnu Afriku i Aziju.

O suočavanju sa trenutnim izazovima i očekivanjima rezultata samita NATO-a u Čikagu u maju ove godine govorio je i generalni sekretar NATO-a Anders Fog Rasmunsen. I on je istakao značaj čvrstog strateškog partnerstva NATO-a i Rusije. Ono što su uspeli da urade na izgradnji ovog partnerstava Rusija i NATO u poslednje tri godine, Rasmunsen je pohvalio, ali je ipak istakao da ova saradnja još nije dostigla pun potencijal. To se posebno odnosi na pitanje izgradnje raketne odbrane u Evropi. NATO je 2010. u Lisabonu pozvao Rusiju da mu bude partner u ovom projektu, a Rasmunsen se nada da će 2012. u Čikagu preduzeti i drugi korak u toj saradnji.

Dok je ovaj panel bio uglavnom posvećen predviđanjima svetle budućnosti NATO-a i veri u saradnju sa Rusijom, kao i isticanju njene neophodnosti, izgleda kao da je takva atmosfera trajala samo koliko su trajali i govori učesnika. Van panela, realnost je bila potpuno drugačija. Iako se nije mogla primetiti lična tenzija između učesnika, jasno su se mogli čuti komentari o strahu i neizvesnosti od izbijanja novog hladnog rata. Godine 2007. Putin je na Minhenskoj konferenciji pomenuo tu mogućnost. Godine 2012. u agendi koju su dobili učesnici je ova izjava objavljena u svetlu najcrnje prognoze za svetsku bezbednost koja mora biti izbegnuta po svaku cenu.

Marina Komad