Ekonomija katastrofa >

Ulaganje u sudnji dan

Tokom poslednjih deset godina zabeleženo je čak 4022 prirodnih nesreća, što je daleko više nego u bilo kojoj deceniji ranije. Pritom, njihova cena nikada nije bila veća – posledice Fukušime, gladi na Rogu Afrike, uragana Katrine, zemljotresa na Karibima, udara cunamija, poplava i drugih savremenih nedaća danas godišnje koštaju više od dve stotine milijardi dolara

Saniranje posledica prirodnih katastrofa razmera "biblijske apokalipse" sa masovnim rušenjem i umiranjem postalo je skuplje nego što je bilo ikada u prošlosti. Uoči prve godišnjice nesreće u Fukušimi u Japanu, svetski mediji su preneli više različitih procena o cenama prirodnih katastrofa danas. I o tome koliko svaka od njih može da utiče na tekuću ekonomsku krizu.

U proseku se ispostavlja da cena prirodnih pošasti nikada nije bila viša – posledice razornog zemljotresa u Japanu, gladi na Rogu Afrike, uragana Katrine, udara cunamija, poplava i drugih savremenih nedaća danas godišnje koštaju više od dve stotine milijardi dolara.

Pre svega, broj samih katastrofa dramatično raste iz decenije u deceniju. Ključni razlog za to je što u statistiku, po definiciji, ulaze one nepogode u kojima je proglašeno vanredno stanje, zatražena međunarodna pomoć, poginulo više od 10 ljudi ili na neki način bilo zahvaćeno bar 100 ljudi.

Ako izuzmemo ljudski uticaj na fenomene poput globalnog zagrevanja, koje će do kraja veka podstaći više vremenskih ekstrema kao što su suše i poplave, priroda je generalno i pre pedeset i sto godina bila jednako nezainteresovana za ljudska posla. Zato trenutno nema nikakvog razloga da je svoje ćudi drugačije raspoređivala. No, danas je, s obzirom na sedam milijardi stanovnika planete, i na to kako i gde sve ljudi žive, veća verovatnoća da, ako se neka nesreća desi, ona utiče na veći broj ljudi.

Kad se na osnovu toga analiziraju zabeleženi i prikupljeni podaci iz celog sveta, dolazi se do vrlo zanimljivih zaključaka. Naime, prema informacijama iz Međunarodne baze katastrofa (emdat.be) može se zapaziti kako iz decenije u deceniju dramatično raste broj katastrofa koje su uticale na život ljudi. U prvoj polovini veka takvih nesreća je bilo desetak godišnje, da bi se šezdesetih i sedamdesetih podigao na pedesetak, devedesetih na čitavih 200, krajem veka na 300, dok ih danas ima u proseku više od 400 godišnje.

EPIDEMIJA KATASTROFA: Prema podacima Centra za istraživanje epidemiologije katastrofa, koji se nalazi u Belgiji, tokom poslednjih deset godina zabeleženo je čak 4022 prirodne nesreće, što je daleko više nego u bilo kojoj deceniji ranije.

Nesrećama koje su se dogodile u poslednjih deset godina bilo je zahvaćeno čak 2,7 milijardi ljudi, što je praktično trećina svetske populacije. No, najveći deo nastradalih živi na jednom kontinentu – u Aziji. Ovde je bilo ugroženo 2,3 milijarde ljudi, dok je u odnosu na tu brojku samo 300 miliona ljudi sa drugih kontinenata iskusilo katastrofe.

Kad se posmatraju vrste prirodnih nepogoda, 76 miliona ljudi u Aziji je bilo ugroženo zbog zemljotresa, 360 zbog raznih tropskih oluja, 742 miliona zbog suše, a čak jedna milijarda zbog poplava.

Kako pokazuju analize Centra za istraživanje epidemiologije katastrofa, Azija je tako pogođena pre svega zbog gustine naseljenosti u pojedinim regijama. Većina stanovništva danas živi u takozvanim megapolisima, čudovišno velikim gradovima koji su vrlo često smešteni u ravnicama na obalama reka i mora. Zato kad dođe do katastrofe, više ljudi na jednom mestu može više da strada.

No, nasuprot rastu broja zabeleženih nesreća, primetan je jedan sasvim suprotan trend. Mada je više stanovništva danas njima zahvaćeno, broj ljudi koji ginu u prirodnim nepogodama je dramatično smanjen. I smanjuje se iz godinu u godinu zahvaljujući ukupnom rastu obrazovanja, kvalitetnije gradnje objekata i savremenim komunikacijama.

Tokom poslednje decenije, prirodne nepogode su odnosile godišnje u proseku oko 100.000 života, odnosno 79.000 za period 2001–2009. i oko 200.000 za 2010. godinu. Međutim, ove brojke daleko su manje u poređenju sa ranijim epohama. Početkom XX veka od prirodnih nesreća kojih je bilo hiljadu puta manje stradalo je i do 500.000 ljudi godišnje, pedesetih i šezdesetih taj se broj smanjio na 200.000, da bi danas odnosio u proseku znatno ispod 100.000 žrtava godišnje.

Brojevi, naravno, ne daju najjasniju sliku katastrofe. Njeni efekti mogu da sežu godinama, pa čak i vekovima u budućnost. Izrazit skorašnji primer je Fukušima, koja kao usamljeni incident јoš ostavlja tragove širom sveta. Analize ovog slučaja utiču dugoročno na politiku prema nuklearnim elektranama i na energetiku uopšte. No, prožimaju i brojne druge sfere života.

SLUČAJ FUKUŠIMA: Nesreća u nuklearnoj elektrani Fukušima je bila posledica prirodne katastrofe. Pre godinu dana, 11. marta 2011, nakon velikog zemljotresa koјi se dogodio u Јapanu, došlo јe do seriјe katastrofa na četiri reaktora elektrane Fukušima 1, udaljenoј više od 200 kilometara od Tokiјa.

Ovu nesreću će tokom nekoliko dramatičnih martovskih dana pratiti čitav svet, a kasniјe će celom slučaјu na INES skali nuklearnih incidenata biti dodeljen "nivo 7", čime јe Fukušima izјednačena sa nuklearnom katastrofom u Černobilju. Mada radiјaciјa u većoј meri nikad niјe napustila јapanska ostrva, strah od nuklearne katastrofe se posle Fukušime kao nikad pre proširio svetom.

Zato se sa katastrofom u Fukušimi završava takozvana nuklearna renesansa, tokom koјe su, zbog ekonomske i ekološke pogodnosti, u poslednjih deset godina podignuti broјni reaktori širom sveta. Nakon Fukušime isključuјe se čak 30 od 440 reaktora, koliko ih јe pre ove nesreće bilo operativno širom sveta, a po svemu sudeći, malo koјa zemlja će graditi nove.

Gašenje reaktora će imati različite dugoročne posledice. No, ne mora da znači da će sve one imati negativne efekte. Razvoj velikih projekata solarnih elektrana definitivno je ubrzan otkako je Nemačka tokom 2011. promenila svoju energetsku politiku prema nuklearkama.

Nažalost, svakodnevni život ljudi koji su živeli u blizini reaktora trajno je promenjen. U Fukušimi cveta voće, raste povrće, kao što je činilo i hiljade godina pre toga, ali ih stanovništvo ne bere, niti koristi za ishranu. Zbog mogućnosti da je ozračena, hrana se donosi iz oblasti udaljenih stotinama kilometara. Ljudi su zabrinuti za zdravlje svojih porodica, a mnogi su već odlučili da odu u bezbednije krajeve.

ŽIVOT POSLE: Prema zvaničnim podacima, oko Fukušime se danas meri radiјaciјa od 100 milisiverta, koјa niјe direktno pogubna za život, ali može izazvati rak i druga traјna oboljenja. Poređenja radi, u normalnim sredinama radioaktivnost јe obično niža od јednog milisiverta.

Danas јe oko elektrane, sa prostora od 20 kilometara u prečniku, iseljeno više od 200.000 ljudi. Region koјi obuhvata između 20 i 30 kilometara ove oblasti smatra se opasnim, ali tu niјe zabranjeno živeti.

Teško je proceniti sve posledice nesreće u Fukušimi. Pored velikog broјa nastradalih u udaru cunamiјa, u nuklearnoј elektrani su od zračenja neposredno stradale dve osobe, a više od 25 radnika koјi su se svesno žrtvovali kako bi sprečili veću katastrofu, primilo јe velike doze zračenja.

Tokom prvih godinu dana nakon Fukušime u Јapanu su održani masovni protesti protiv nuklearne energiјe, a vlada Јošihiko Node јe donela odluku da u budućnosti zemlju učini nezavisnom od nuklearne energiјe. Danas se simbolično nedaleko od obale Fukušime planira izgradnja plutaјuće elektrane na vetar sa šest vetrogeneratora od po 2MW.

Tokom јeseni 2011. Јapan јe izdvoјio 13 miliјardi dolara za čišćenje kontaminiranog područјa oko Fukušime. Taј novac јe utrošen na sanaciјu reaktora, ali i na izmeštanje 29 miliona kubnih metara zemljišta koјe јe ozračeno oko fabrike. Oštećeni reaktori će biti zaliveni betonom i zakopani peskom, ali jedan deo ove oblasti biće zauvek zabranjen za život, sasvim nalik na Zabranjenu zonu oko Černobilja u Ukraјini.

CENA NESREĆE: Kolika je ukupna cena ovakvih katastrofa? Zajedno sa efektima zemljotresa i cunamija, Fukušima će se meriti stotinama milijardi dolara. Poređenja radi, katastrofe su pre sto godina koštale dramatično manje.

Sve do pedesetih godina XX veka katastrofe jedva da su dostizale cenu od jedne milijarde dolara. Tokom sedamdesetih i osamdesetih one dostižu prosečan godišnji nivo od oko deset milijardi dolara, početkom devedesetih su već na 30 milijardi, a početkom dvehiljaditih su veće od 60 milijardi dolara godišnje. Danas su u proseku oko 80 milijardi po godini, dok su poslednje godine prirodne katastrofe koštale svih 200 milijardi dolara.

Međutim, dok su katastrofe sve skuplje, njihov efekat na ekonomije nije postao ništa pogubniji. Sudeći po stručnim analizama i radovima o procenama rizika, ustaljeno se smatra da katastrofe imaju samo ograničen kratkoročni efekat na ekonomske tokove. Obično podižu cene energenata i donekle utiču na fiskalnu politiku.

"I dok prirodne nesreće značajno oblikuju svest i pamćenje društvenih zajednica, njihov efekat na ekonomiju je ograničen. Dok negativan efekat na ekonomske indikatore daju na kratke staze, dugoročno ovi efekti blede i postaju nevažni", navodi Šuangju Kristina Ma, sa Nacionalnog univerziteta u Australiji, koja je proučavala ekonomske efekte više azijskih katastrofa.

Sa druge strane, u uslovima ekonomske krize, kratkoročni efekti prirodnih nesreća se teorijski mogu osetiti. No, brojevi govore da se samo jedan odsto prirodnih nesreća događa u visokorazvijenom svetu koji nosi veći deo svetske ekonomije, tako da njihov porast vrlo retko utiče na razvijene ekonomije i mada im cena nikad nije bila viša, one teško mogu da imaju efekte na dalji razvoj ekonomske krize.

PRIRODA STRADANJA: Uz to, krajnje sumorno, prirodne katastrofe mogu zapravo imati pozitivan efekat na ekonomiju. U Japanu je, ma kako užasna i zastrašujuća bila nesreća iz 2011, ona podstakla i razvoj tehnologija za brzu zaštitu od posledica Fukušime. To se pokazuje pre svega u sferi energetike.

Na tehnološkim sajmovima se tako već mogu videti prozračni solarni paneli koje japanska visokotehnološka industrija nudi za postavljanje na kućne prozore. Zatim novi sistemi za skladištenje električne energije i napajanje kuća. I sve to već po nižoj ceni.

Kao retko gde danas, čovek pred prirodnim nepogodama i njihovim posledicama uviđa kako je samo delić velikog planetarnog sistema. A u tome se, izgleda, ne izdvaja ni na ekonomskom planu. Izazvane isključivo prirodnim procesima, zapravo bez konkretne ljudske odgovornosti (što je u savremenoj civilizaciji ponekad teško objasniti), može se reći kako ove tragedije na ljudsku ekonomiju utiču na jednak način kao što utiču na sve ostale prirodne procese.

Smrt i stradanje imaju svoju jasnu ulogu u prirodi. Poplave i vulkani nanose plodno tlo za bujanje života. Veliki požari u prerijama krče prostor za novo rastinje. Drvo koje se ruši u dubokoj šumi gnoji zemljište iz koga raste nova vegetacija. Neprekidno izumiranje živog sveta održava kruženje azota u prirodi, stvara prostor za nove vrste i podstiče dalju evoluciju.

Isto tako, velike prirodne pošasti, onda kad zađu i razore čovekov životni prostor, mada evidentno skuplje nego ranije, sada ostavljaju brisani prostor za nove ekonomske mogućnosti. Još jedan sumorni bilans ljudske patnje. I života uopšte.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---