Vodič kroz 9. Beogradski festival igre:
U korak sa svetom

Beogradski festival igre tek počinje i, sudeći po programu, čini se da nosi izrazitu snagu aktuelnosti svetske igre

I ovog, devetog puta, čak možda i više nego ranije, Beogradski festival igre (koji počinje 28. marta a završava se 12. aprila) ima nameru da istakne svoje dve dimenzije, svetsku i lokalnu. I ovoga puta to je veliki događaj u našoj sredini, za koji nam se često učini da je samo kakvom magijom mogao iznići na kontrastu svog "lica i naličja". Na kontrastu "trendseterskog" (kako je festival ocenio ugledni berlinski časopis "BalletTanz", jer je "najreferentniji presek aktuelnog") promovisanja svetske plesne scene, i ovog dela sveta jedva ili nimalo poznatog po savremenim plesnim kretanjima. Tako su već skoro deceniju unazad domaći umetnici i publika ovim festivalom dobili priliku da sadržajno i kontinuirano učestvuju u svetskom plesnom trenutku a sad već i u rađanju nekih novih koreografskih i plesnih imena.

U razgovoru sa Ajom Jung, direktorkom festivala, nastojimo da saznamo šta je ono najbolje što nam ovogodišnji festival nudi, šta možemo očekivati od pojedinih predstava, te da li je Silvi Gilem, ikona francuskog klasičnog baleta a od pre nekoliko godina i savremene igre, vrh ovogodišnjeg programa... "Mislim da je ove godine selekcija veoma ujednačena", kaže Aja Jung za "Vreme". "Silvi Gilem jeste velika zvezda i van svake konkurencije. Međutim, ima i drugih i te kako aktuelnih imena kao što je Hofeš Šehter za koga možda nismo čuli ali on je trenutno ogromna zvezda. Do njega se teško može doći, toliko da on čak pokušava da napravi svoju drugu kompaniju koja bi pokrivala sve te silne pozive koje dobija. To ne znači da će on trajati kao Silvi Gilem, ali sada je u svetu veliki hit. Tu je još i Kid Pivot, kanadska trupa koja ima stalni boravak u Frankfurtu, u Forsajtovom pozorištu, a prošle godine gotovo da nije bilo nagrade koju nije dobila njihova predstava Tamni vilajet."

KLASIKA: Silvi Gilem će nastupiti u predstavi engleskog koreografa i igrača Rasela Malifanta, koji je ostavio snažan utisak na beogradsku publiku posle svog samostalnog gostovanja još 2003. godine. Zato su još jasniji natpisi po stranoj štampi da kad je njihova zajednička predstava Push u pitanju može se očekivati "emotivni sudar dva genija". "Za Silvi Gilem neki kažu da je ženski Miša Barišnjikov", potvrđuje Aja Jung, "i ja mislim da je ona najznačajnija aktivna figura u istoriji igre, i to baš aktivna. Nju uopšte nije lako rezervisati za neko gostovanje, jer se ne pregovara samo sa njenim agentima, nego se dugotrajno lobira kako bi se uverila u kvalitet festivala o kom je čula tek površno. Recimo, još pre godinu i po dana tražila mi je program ovogodišnjeg festivala, da zna s kim će biti u selekciji. Mislim da nijedna zvezda danas ne bi išla na scenu ili festival koji su ispod njenog renomea."

S druge strane, od predstave Politička majka Hofeša Šehtera, koji je najavljen takođe kao velika zvezda festivala, prema rečima selektorke, možemo očekivati pravi rok koncert. Naime, Šehter je izraelski muzičar, perkusionista, školovan u Francuskoj i Engleskoj, a od trenutka kada je otkrio ples i počeo da vežba, paralelno je bio prisutan i u umetničkoj igri i u rok muzici. "Reč je o predstavi koja možda nije namenjena starijoj generaciji zato što ima puno strob svetla, zato što je zvuk jako angažovan, kao na rok koncertu. I sam pokret je sasvim drugačiji", opisuje sagovornica "Vremena".

Koreografkinja Kristal Pajt iz trupe Kid Pivot, koju selektorka takođe izdvaja u sam vrh programa, prvo je bila Forsajtova igračica, pa asistentkinja, a danas je i stalni koreograf kultnog Holandskog plesnog teatra (NDT). "Veliki koreograf Jirži Kilijan otišao je iz NDT-a, a nasledio ga Pol Lajtfut, Kristal Pajt je postala stalni koreograf, ono što je do juče bio Lajtfut", objašnjava A. Jung smenu generacija na evropskoj plesnoj sceni kojoj i naša publika kroz predstave festivala uveliko prisustvuje. "U stvari kad smo pravili ovaj festival i poređali sva ta koreografska imena, videli smo da je to jedna ne baš mlada, već srednja generacija koja se etablirala. Tu pripada i Kristal Pajt čija predstava Tamni vilajet nosi veoma angažovan pokret i što je retko za savremenu igru – dva čina. Prvi čin ima pozorišnu fabulu, konstrukciju, dekonstrukciju, a drugi je apstraktniji i donosi mnogo više igre."

NOVA ESTETIKA: La La La Human Steps je odavno poznata kanadska trupa koja je ove godine naročito tražena budući da slavi 30 godina postojanja. Prepoznatljiva je po svom koreografu Edvardu Loku, ne samo u svetu igre nego i na muzičkoj sceni, budući da je on u oblasti scenskog pokreta, gestikulacije, igre, dosta sarađivao sa najvećim muzičarima, između ostalih sa Dejvidom Bouvijem i Frenkom Zapom. Kako bi nam približila igrački stil ove trupe, selektorka festivala ističe klasično obrazovanje igrača, kao i da su naročito poznati po furioznom tempu i iscepkanom pokretu: "Svaki pokret je na trzaj, što od igrača zahteva izuzetnu koncentraciju i snagu da sve to iznesu."

Džejkobi i Pronk dolaze iz Njujorka i donose kolažni program. Dvoje igrača koji su igrali na raznim stranama i uvek kao prvaci kompanija kod velikih koreografa osnovali su svoju trupu, koja se, prema rečima Aje Jung, pojavila na holandskom plesnom festivalu i zasenivši sve druge, dobila fantastične kritike. "Treba reći da Džejkobi i Pronk donose jednu sasvim novu estetiku", kaže ona i dodaje da ćemo ovom prilikom videti i našeg umetnika Lea Mujića i kao koreografa i kao igrača.

Pre nekoliko godina festival je otvorila, isto kao što će biti i ovog puta, Nacionalna plesna kompanija Madrida, i tada smo joj se divili kroz dela Nača Duata. Međutim, njegovim odlaskom u ruski teatar Mihajlovski, ova, po svim ocenama, odlična kompanija izgubila je licencu za izvođenje njegovih dela pa se postavilo i pitanje njenog opstanka. Od septembra prošle godine na njeno čelo je postavljen Huan Martinez, inače zvezda baleta Pariske opere koji je pred krajem svoje igračke karijere, tako da je gostovanje u Beogradu njihov prvi izlazak u svet posle Nača Duata.

SMEH I LJUBAVI: Likvid Loft iz Austrije je trupa Krisa Haringa koji je godinama igrao u DV8 i koji je napravio svoju grupu ljudi iz različitih disciplina. Selektorka festivala naglašava da je to jedna od hrabrijih predstava na programu. "Trupa Likvid Loft ima dva-tri profesionalna igrača a ostali su vizuelni umetnici svetla, dizajna, novih tehnologija. Predstava je o virtuelnom svetu, svetu koji živi na Fejsbuku, Tviteru. Dvoje ljudi je na sceni, to je duetna predstava, a u stvari reč je o otvorenoj kritici tog načina komunikacije mada s druge strane podvlači i njenu neminovnost."

Istovremeno iz Izraela i Danske dolazi kompanija Josija Berga i Odeda Grafa, sa čudnim nazivima svoje dve predstave, na primer, 4 muškarca, Alisa, Bah i jelen. "Reč je o montipajtonovskom humoru i vrlo angažovanoj igri", kaže Aja Jung. "Obe produkcije su zanimljive i slobodne, izuzetno su mi se dopale i učinilo mi se da treba da ih vidimo ovde."

Jedna od najboljih evropskih kompanija Holandski plesni teatar (NDT) na festivalu nastupa četvrti put. Ovoga puta dolazi NDT1, glavna postava kompanije, a njihova igra, prema rečima selektorke, posvećena je ljubavi kao univerzalnoj temi. I večitoj ljubavi, onoj koja i posle odlaska voljenog bića zauvek ostaje. Predstava je inače inspirisana životnom pričom dugogodišnjeg igrača NDT1 Medija Valerskog koji je s jedne strane bio posvećen igri, a s druge svojoj bolesnoj majci. Koreografi Pol Lajtfut i Sol Leon ovu predstavu posvetili su njemu.

Emanuel Gat, igrač i koreograf iz Francuske odranije je poznat domaćoj publici. Danas je on uspešan koreograf koji radi za Balet Pariske opere. "Njegova predstava je veoma moderna i hrabra", objašnjava A. Jung, "i dobitnik je Zlatnog lava na Venecijanskom bijenalu igre prošle godine. Treba znati da se u svojim koreografijama Gat isključivo bavi grupom, nikad solo igračima. Koristi razne kombinacije, premeće igrače, uvlači ih i izvlači iz igre, ‘pakuje’... Njegova igra sa grupom je ono što čini njegov rukopis."

Beogradski festival igre tek počinje, i za sada, bar na prvi pogled, čini se da nosi izrazitu snagu aktuelnosti svetske igre. Direktorka festivala kaže kako je ova godina posebna jer festival prvi put nije činio često neophodne programske kompromise, a rezultat toga, po njenim rečima, jesu odlične predstave bez oscilacija u kvalitetu.

Ivana Milanović Hrašovec