Kvalitet života u Beogradu :
Vreme prošlo: Loše da gore ne može biti

Da li je Beograd najgore mesto za život u Evropi? Jeste, kažu istraživači, po svim relevantnim kriterijumima kojima se procenjuju uslovi života kao što su politička stabilnost, stopa kriminala, bankarski sistem, javni prevoz. Oni su procenili da se u Beogradu živi gore nego u Tirani (VREME | BR 588 | 11. APRIL 2002.)

BEOGRAD: 39 faktora koji su uticali na loš rejting

Najnovija svetska istraživanja uslova života potvrđuju crne sumnje – Beograd je najgore mesto za život u Evropi. Sudeći po rezultatima istraživanja kvaliteta života koje je sproveo jedan od vodećih svetskih istraživača Vilijam M. Merser, Beograd sa 43,5 poena zauzima po kvalitetu života poslednje mesto u Evropi. Beograd je ocenjen loše, čak uvredljivo, po svim stavkama: grozan nam je javni saobraćaj, lošu ocenu su dobili Beogradski vodovod i kanalizacija i Gradska čistoća, cenzure i neslobode ima kol’ko hoćete, restorani su nam užasni, a loše provodimo i slobodno vreme. (Sve mogu da prihvatim, ali da ne umemo da se provedemo i da pojedemo – teško. prim. aut.) Utešna je jedino činjenica da je kvalitet života u Beogradu, prema Merseru, bolji za 4,5 poena nego 2000. godine, kada je takođe ispitivan.

Ukupno 39 faktora koji su uticali na loš rejting Beograda u Evropi svrstano je u devet kategorija (vidi okvir) da bi se omogućila objektivna komparativna procena kvaliteta života u gradovima.

Rezultati ovog istraživanja koje je sprovedeno u 218 gradova širom sveta pokazali su da su četiri grada na vodećim pozicijama po kvalitetu života: Vankuver, Cirih, Beč i Bern sa 106 poena, a prate ih Sidnej, Ženeva, Oukland, Kopenhagen sa 105 poena, i Helsinki i Amsterdam sa po 104,5 poena.

Istraživanje je zamišljeno i sprovedeno kao svojevrstan vodič multinacionalnim kompanijama i državnim vladama pri procenjivanju uslova života i životnog standarda u različitim gradovima. Dakle, ukoliko velika multinacionalna kompanija želi da otvori kancelariju u Beogradu, posetiće Merserov sajt da bi se informisala o uslovima života u ovom gradu i u skladu s tim odrediće platu svojim budućim saradnicima, bez obzira na nacionalne i kulturne razlike.

Komparativni grad u ovom istraživanju je Njujork, bodovan sa 100 poena, dok su gradovi na prva četiri mesta osvojili po 106 poena. Najgori gradovi za život, po Merseru, jesu Brazavil i Point Noar u Kongu sa po 23 i 30,5 poena, i Kartum i Bagdad sa po 33 poena. Jedan od istraživača kaže da je bilo jako teško izabrati najgori među najgorima: "Nivo kriminala, transport i školski sistem čine razliku među gradovima u zemljama u razvoju. Sve to utiče na ličnu sigurnost, higijenske uslove i osnovne uslove života."

Evropska Merserova kancelarija ističe da još postoji razlika u uslovima života između istoka i zapada, ali da se jaz polako smanjuje. Zapadna Evropa je izbacila tri svoja grada na top-four listu – Cirih, Beč i Bern, a među najboljih 20 našlo se čak 12 evropskih gradova. Švajcarska je plasirala tri svoja grada među najbolje, a na listu "najboljih 20" ubacila se i Nemačka sa Frankfurtom, Minhenom i Dizeldorfom. Kopenhagen i Oslo su gradovi s najboljim javnim prevozom i saobraćajem i dele prvo mesto sa Singapurom i Vankuverom. Zvuči neverovatno, ali na Merserovoj listi Pariz zauzima 34. mesto mesto po lepoti življenja, a London je na 40. poziciji.

Ceo tekst Kvalitet života u Beogradu: Loše da gore ne može biti

Celo VREME | BR 588 | 11. APRIL 2002