Svi kandidati za predsednika Srbije:
Izbori za Sulejmana Veličanstvenog

Od kako prošle nedelje dočekasmo ono "prekosutra ili nakosutra" našeg, sada bivšeg, predsednika Borisa Tadića, kada je obznanio svoju odluku da podnosi ostavku, koju je pokušao da prekrsti u "nije šija, nego skraćeni mandat", i da je treći put u trci za predsednika Srbije, kandidovanje za kandidata poslednjih je dana postalo najvažniji, a za mnoge i najunosniji posao u Srbiji

Kao da su sve vreme bili na startu čekajući Tadićev pucanj iz pištolja, svoje kandidature najavili su Muamer Zukorlić, glavni muftija Islamske zajednice u Srbiji, profesorka dr Danica Grujičić, neurohirurg i potpredsednik Socijaldemokratskog saveza Nebojše Lekovića, prof. dr Zoran Dragišić sa Fakulteta bezbednosti Beogradskog univerziteta ispred Pokreta radnika i seljaka, Vladan Glišić ispred Dveri, Jadranka Šešelj kao novi radikalski kandidat (do pre nekoliko dana to je bio Aleksandar Martinović) i prof. dr Zoran Stanković, URS-ov čovek za sve, dojučerašnji kandidat za gradonačelnika Beograda. Sa Ištvanom Pastorom iz Saveza vojvođanskih Mađara, Čedomirom Jovanovićem ispred Preokreta, Vojislavom Koštunicom, neprikosnovenim vođom DSS-a, Ivicom Dačićem (SPS–PUPS–JS), Tomislavom Nikolićem na čelu naprednjačke koalicije i – Borisom Tadićem ispred koalicije oko DS-a, zasad je to dvanaest kandidata. Do zaključenja ovog broja "Vremena" (utorak, 10. april) RIK-u su se za učešće na predsedničkim izborima prijavili Boris Tadić, Ivica Dačić, Vojislav Koštunica i Zoran Stanković, Jadranka Šešelj i Čedomir Jovanović, a rok za podnošenje prijava sa najmanje 10.000 potpisa je nedelja 15. april u ponoć.

POLA MILIONA EVRA ZA 40.000 GLASOVA: Nije teško odgonetnuti zašto je, najednom, ovoliko kandidata za predsednika Srbije. Nije nam prvi put da u trku za predsednika pored favorita i predstavnika manjih stranaka uđu i potpuni autsajderi koji su tu iz mnogo razloga: zbog para, popularnosti ali i zbog povećanja koalicionog kapaciteta.

Sem Tomislava Nikolića, kojem rejting stranke i njegova popularnost daju realnu mogućnost da postane "Tadić umesto Tadića" i kojem će ovo biti treći put da trči u drugom izbornom krugu sa liderom DS-a, ostali kandidati pričama o drugom krugu sa nekim od dvojice favorita sebi i svojim potencijalnim biračima samo – dižu moral. Koliko god je Tadić radio za sebe i svoju stranku, onog trenutka kada je odlučio da podnese ostavku na mesto šefa države na koje je neposredno biran 2008. da na njemu bude pet godina, objedinjavanjem svih izbora omogućio je da se skrati vreme formiranja nove vlade. Ukoliko ne bude nekih nepredviđenih izbornih iznenađenja 6. maja, sasvim je moguće da konture nove vlade vidimo do drugog kruga predsedničkih izbora, kada bi trebalo da se zna ko će koga podržati u finalnoj trci Tadića i Nikolića.

Najavljeni kandidati za predsednika Srbije mogu imati i neke druge motive za kandidaturu. Na primer – pare. Nije mali novac iz budžeta koji je predviđen za troškove kampanje predsedničkih kandidata, reč je o 844 miliona dinara, ili oko osam miliona evra. Polovina od budžetskog novca, oko četiri miliona evra, biće podeljena na kandidate u prvom krugu, a drugu polovinu od četiri miliona evra trebalo bi da podele dva kandidata koja se plasiraju u drugi krug predsedničkih izbora. E sad, zna i država za jadac pa po novim zakonskim izmenama svaki kandidat mora da položi jemstvo od oko 400.000 do 500.000 evra (iznos zavisi od broja kandidata) ukoliko želi da, za svoju kampanju, uzme novac iz budžeta. Pritom, ukoliko kandidat na izborima dobije ispod jednog procenta glasova, država mu novac neće vratiti. Čak i pored ovolike kaucije koju treba skupiti kandidati ne moraju mnogo da pate zbog lošeg rezultata na izborima, sve dok ne padnu ispod jedan odsto. Dovoljno je da osvoje oko 40.000 glasova, što je otprilike jedan odsto od oko četiri miliona izašlih koliko se očekuje na ovim izborima i eto – pola miliona evra.

Valja zabeležiti i to da mnogi primećuju kako je kandidatura Jadranke Šešelj za predsednicu Srbije, izazvala spinovanja zna-se-za-čiji-račun kako će kuma Jadranka ozbiljno da naudi Nikoliću. I ekspertske analize, opet zna-se-za-čiji-račun, o tome kako je Šešelj svojim poslednjim obrtom pokazao da sve nerazumnije vodi stranačku politiku iz Haga i da mu tako stranka neće daleko stići, treba uzeti s rezervom jer je dosad bar bilo da su šešeljevci disciplinovani i da će glasati i za fikus ako tako kaže utamničeni vojvoda.

HAREMI, A NE ZVONA I PRAPORCI: Ima tu i drugih motiva. Eto, za Zukorlića vele kako bi da pokupi Ugljaninove i Ljajićeve glasove. Kažu još da voli da muti vodu, da bude u centru pažnje i maltretira Beograd kad god mu se učini da je zgodno, a sad ne može biti zgodnije, kad je ceo državni vrh, sa sve konstruktivnom opozicijom, po štalama i njivama i u TV duelima. Da je muftija "novi Nikola Šećeroski" i da svojom kandidaturom hoće da "obesmisli i degradira predsedničke izbore u Srbiji", uverena je Aida Ćorović, direktorka NVO "Urban-In". Ona veruje da muftija kandidaturom sebi omogućava "da nastavi da se bavi kriminalnim delatnostima poput desetogodišnjeg izbegavanja plaćanja poreza za sopstveni univerzitet". Miroslav Lazanski, komentator lista "Politika", ubeđen je pak da bismo sa predsednikom muftijom dobili ogromne investicije od Saudijske Arabije, Irana, Katara i Kuvajta, da bismo se kupali u dolarima i nafti. A mogli bismo, veseli se Lazanski, "da uvedemo i šerijatsko pravo – da svaki muškarac ima pravo na najmanje tri žene". To bi bio život, kao u seriji "Sulejman Veličanstveni", haremi, braćo moja, haremi, a ne zvona i praporci.

Tako je naš bivši, mada je najavio da će uskoro biti i budući – treća sreća – predsednik, svojom ostavkom razigrao do zla boga učmalu, neinventivnu kampanju koja je pretila da sama sebe pojede u iščekivanju da se nešto desi.

I desilo se. Sad uglavnom retko ko pominje parlamentarne izbore, gradske i pokrajinske, niko ne priča o zaključanim listama i imenima onih koji su na tim listama, slabo se govori i o velikim nacionalnim temama, ozbiljnom planu za izlazak iz krize... Desilo se očekivano. Izbori za predsednika Srbije zasenili su sve ostale. Glavna je tema kako treba da izgleda novi predsednik Srbije. Mada to i nije baš potpuno beznačajno, opterećenost izgledom novog predsednika obrnuto je proporcionalna njegovim nadležnostima po članu 112 Ustava po kojem su predsednikove obaveze da nas predstavlja u inostranstvu, postavlja ambasadore, deli pomilovanja i odlikovanja... Međutim, staro je izborno pravilo da birači glasaju simetrično, kako to kaže dr Vladimir Goati, predsednik Transparentnosti Srbija: "Ako glasaju za, recimo, demokratskog kandidata, glasaće i za njegovu stranku." Zato predsednički izbori, spojeni sa parlamentarnim, u Srbiji određuju sve: i koalicionu većinu u parlamentu i premijera. To i jeste razlog što se obično predsednički izbori odvajaju od parlamentarnih. Zato mandat predsednika države traje pet godina a ne četiri koliko traje mandat jednoj vladi i parlamentu.

I ŠTA SMO OVDE IMALI? Ivica Dačić, Ištvan Pastor, Čedomir Jovanović, Vojislav Koštunica i dr Zoran Stanković, sumnje nema, u kampanju za predsednika ulaze kako bi što bolje pozicionirali svoje stranke, odnosno koalicije na izborima. Računica je jasna svakom prosečnom biraču u Srbiji. Treba ostvariti što bolji rezultat 6. maja, u tu rabotu upregnuti sve liderske i druge kapacitete, i onda krenuti u trgovinu s velikima. Ovde će se "manji" uglavnom ponašati kao iskusne sponzoruše, idem s onim ko da više, baš onako kako smo to gledali pre četiri godine. Ipak, ne svi. Ovde se, bar zasad, sa sigurnošću može tvrditi da Ištvan Pastor i Vojislav Koštunica neće ulaziti u pregovore s obojicom predsedničkih favorita posle đurđevdanskih izbora. Ištvan Pastor je već najavio da će pod određenim uslovima SVM podržati Tadića u drugom krugu (i pre četiri godine je zvanično pozvao svoje glasače da u drugom krugu glasaju za Tadića), dok bi Koštunica mogao da napravi aranžman samo sa Nikolićem, razume se, opet pod određenim uslovima. Pre četiri godine tadašnji premijer Srbije Vojislav Koštunica je, i pored poziva DS-a da podrži Tadića, samo pozvao građane da glasaju po svojoj savesti. Uslov za Koštuničinu podršku bilo je obećanje Tadića da neće potpisati SSP ako EU uputi misiju na Kosovo bez odobrenja UN. Tadić nije hteo ništa da obeća pa ga Koštunica nije ni podržao.

Dačić, Jovanović i Dinkić, zaodenut u ruho patologa Stankovića, mogli bi, čini se, u pregovore za novu vladu i novog šefa države s obojicom favorita za drugi krug. Dinkić je pre četiri godine podržao Tadića, a otad se mnogo toga promenilo u njegovim odnosima s liderom DS-a. Danas, u zavisnosti od svog rezultata i sa neverovatnim instinktom za preživljavanje u svakom obliku vlasti od petooktobarskih promena do sada, on može da ponudi svoje birače i Nikoliću i Tadiću.

Lideri socijalista i LDP – a već su se izjasnili da mogu i sa Tadićem i sa Nikolićem.

Pre četiri godine niko nije ni slutio da će Dačić imati hrabrosti da izmanipuliše želju svojih, u najmanju ruku, evroskeptičnih birača i razmeni je za slogan "Evropa nema alternativu". Zato poslednjih meseci daje jasne signale svom biračkom telu kako se on uopšte nije promenio, kako je onaj stari, nego je politika takva kakva je i valja biti pragmatičan – "za našu stvar". Pa i Milošević je, uostalom, onoliko dugo za Zapad bio – garant mira na Balkanu. Nastupa Dačić drsko i prepotentno izjavama: "Spreman sam da onog ko me podrži u drugom krugu predsedničkih izbora predložim za mandatara ukoliko za to bude parlamentarne većine." Najveći je zagovornik opošljavanja posla oko nove vlade između dva kruga.

I drugi pretendent za treće mesto na ovim izborima, Čedomir Jovanović, iako je prema dostupnim istraživanjima daleko iza koalicije oko SPS-a (6,3 odsto prema 11,6 odsto, prema Faktoru plus), izjavio je da može da sarađuje ne samo sa demokratama nego i sa naprednjacima. Posle je demantovao, zaključivši da je za tvrdu struju LDP-ovih birača to ipak malo mnogo. Poslednjih dana, Jovanović se ozbiljno fokusirao na razočarane glasače DS-a, potencijalne bele listiće, konačno shvativši da tu treba da otkine dobar deo glasača ako misli da bude igrač za novu vladu. Zato je, pre neki dan, u Požarevcu rekao ono što razočarani Tadićevi birači žele da čuju: "Istina je da je Tadić osam godina predsednik Srbije. Istina je da je u toj Srbiji bio i premijer i sudija i tužilac i Đoković... Mislim da je posle osam godina vreme da izaberemo novog predsednika." Otud i njegova ubeđenost da je u stvari na ovim izborima lažna dilema Tadić ili Nikolić, jer "Nikolić samo pokušava da bude Tadićeva kopija", a da je prava dilema Tadić ili on – Jovanović.

NIKOLIĆ – TADIĆ, TREĆI PUT: I njih dvojica – za kraj. Iako će se, po svemu sudeći, favoriti ovih izbora po svim dostupnim i nedostupnim istraživanjima sresti i treći put u drugom krugu predsedničkih izbora, valja podsetiti da su Tomislavu Nikoliću kao lideru SNS-a u stvari ovo prvi predsednički izbori, kao što su i SNS-u ovo prvi parlamentarni izbori. Samom Nikoliću će ovi predsednički izbori, međutim, biti četvrti po redu, u karijeri. Prvi put je okušao sreću na izborima za predsednika Srbije 2003, na kojima je, kao radikalski kandidat, osvojio oko 1,167 miliona glasova ili 46,23 odsto (Dragoljub Mićunović ispred DOS-a osvojio je tada oko 894.000 glasova ili 35,42 odsto). Ovi izbori (kao i, pre toga, dva pokušaja izbora 2002) nisu uspeli zbog nedovoljnog broja izašlih birača posle kojih je uslov o izlaznosti birača na predsedničke izbore ukinut. Na izborima za predsednika Srbije 2004, iako je imao najviše glasova u prvom krugu izbora i "sašio" Tadića za više od tri odsto (tada je učestvovalo 15 kandidata) u drugom krugu je od Tadića izgubio za 247.460 glasova (53,24 odsto prema 45,40 odsto), kada su se sabrali rasuti glasovi iz prvog kruga izbora, tj. kada je tadašnji premijer Koštunica podržao Tadića. Na poslednjim predsedničkim izborima Nikolić je, poslednji put kao kandidat radikala, ponovo u prvom krugu osvojio prvo mesto sa bezmalo četiri odsto prednosti u odnosu na Tadića, ali nedovoljno da posao završi već u prvom krugu (osvojio je 40 odsto glasova, a potrebno je 50 odsto plus jedan glas). Lider DS-a u drugom krugu ga je pobedio, ali tesno, za oko stotinak hiljada glasova (malo više od 107.000) ili 2,34 odsto. Razume se, uz pomoć ozbiljne kampanje koja se uglavnom svodila na zastrašivanje građana povratkom u ratne devedesete s radikalskim liderom čijem se šefu pred Haškim tribunalom sudi po optužnici za učestvovanje u ratnim zločinima na prostorima bivše SFRJ.

Danas, reformisani Nikolić, koji, što bi rekao Čedomir Jovanović, pokušava da bude kopija Tadića, ne može da izazove stvarni strah kod birača o nekakvom "uvlačenju zemlje u rat", o čemu vole da govore demokrate poslednjih dana. Posle Jelene Trivan, i Vuk Jeremić je u jednom od TV duela pre neki dan, istina malo mekše, spočitao Aleksandru Vučiću da je SNS "jedna nepoznanica", koja bi mogla zemlju "da uvede u rat" ali i "da zemlju izda" kao što su izdali i Vojislava Šešelja. Čini se da će demokrate ubuduće ići na naprednjačku "nestabilnost i nepredvidivost" koja bi u ekonomskom smislu mogla prosečnog glasača više da zaboli od sećanja na ratove od pre dve decenije.

U pravu je Jeremić, SNS jeste nepoznanica, jer će se tek na ovim izborima prvi put videti kolika je stvarna njihova moć, ne samo po broju glasača nego i u pregovaračkim kapacitetima. I na kraju krajeva, možda će uspeti da se izmeri i koliko će Nikolić, Vučić i SNS privući onih koji neće glasati za njih, nego protiv Tadića i DS-a.

Jer, Borisu Tadiću i DS-u javnost, a posebno ona građanska, dojučerašnja DS-ova, zamera mnogo toga. Da pođemo od kraja, recimo to što je lider DS-a zbog ličnih i partijskih interesa dao ostavku. Vesna Pešić o tome govori ovako: "Sramno je iz politikantskih razloga odreći se one funkcije na koju su vas građani direktno birali. Da je to neka druga funkcija, u redu, možete da odete sa ministarskog mesta, jer se ministar ne bira direktno na izborima, ali tamo gde su vas direktno građani birali da ostavite državu bez predsednika i da to predate tamo nekoj Socijalističkoj partiji, i to radi najnižih pobuda, to je nešto što se ne radi ni u najzaostalijim državama."

Drugo, Tadiću se zamera što se u sve meša i tako godinama unazad krši Ustav i prekoračuje nadležnosti koje su definisane članom 112 Ustava Srbije, što je, kako reče Čedomir Jovanović "i premijer i sudija i tužilac i Đoković". Negativno se ocenjuje i to što je iako predsednik države već osam godina istovremeno i predsednik stranke, pa se nikad ne zna u kojoj je ulozi. Spočitava mu se i što se treći put kandiduje za predsednika, mada ga štiti Ustavni zakon za sprovođenje Ustava, pa se deo javnosti pita nije li Ustavni zakon prekoračio granice Ustava? Zamera mu se i nefunkcionalna vlada poslednje četiri godine, i pad standarda građana i nezaposlenost i kriza i oslabljen dinar i jalova politika "i EU i Kosovo". Zamera mu se bezmalo sve što ne valja u ovoj zemlji, jer je, obrni-okreni, sam hteo da bude odgovoran za sve.

Na kraju, kako god da se završe izbori za predsednika Srbije, najpoštenije bi bilo reći da su Tadić i Nikolić – mera jedan drugom.

Zora Drčelić