Intervju – Tasos Kurakis, funkcioner SIRIZA:
Možemo da ih zaustavimo

"Memorandum (koji je Grčka potpisala sa EU)treba da se izloži u atinskom Ratnom muzeju kao oružje masovne katastrofe", SIRIZA

Za "Vreme" iz Soluna

Na parlamentarnim izborima 6. maja došlo je do velikog obrta na grčkoj političkoj sceni. Dve velike stranke koje se u Grčkoj smenjuju na vlasti čitavih 38 godina, PASOK i Nova demokratija (ND), a koje podržavaju Memorandum Trojke (Evropska komisija, Evropska centralna banka i Međunarodni monetarni fon) potonule su na dno osvojivši zajedno manje od jedne trećine glasova. Memorandum predviđa rigorozne mere štednje kao preduslov za finansijsku pomoć Grčkoj.

Trijumfalnu pobedu ostvarila je SIRIZA (Koalicija radikalne levice), čija se snaga utrostručila. Postala je druga stranka u skupštini sa 16,8 odsto, odmah posle ND-a koji je osvojio 18,8 odsto glasova. Bilo je to veliko iznenađenje za sve, pa i za samu SIRIZU. U Grčkoj svi pričaju o velikom preokretu, jer je po prvi put u savremenoj grčkoj i evropskoj istoriji levica (bez socijaldemokrata) osvojila blizu 40 odsto glasova. Na evropskom političkom nebu pojavila se nova zvezda – tridesetosmogodišnji Aleksis Cipras, predsednik SIRIZA.

Posle izbora nije bio moguć dogovor o koalicionoj vladi. Novi prevremeni izbori biće održani 17. juna. Polovina anketa koje se svakodnevno sprovode pokazuju da SIRIZA sa 22 do 28 odsto izbija na čelo. Druga polovina anketa pokazuje da će ND ponovo osvojiti najveći broj glasova, pošto u svoje redove sabija sve male stranke iz redova desnice. Prema grčkom izbornom zakonu, prvoplasirana partija dobija bonus od 50 mandata u parlamentu.

U slučaju da SIRIZA izbije na prvo mesto, lako će moći da formira koalicionu vladu sa ostalim levičarskim strankama. Bila bi to vlada koja obećava narodu da će ponovo sa Evropskom unijom pregovarati o Memorandumu i da će zahtevati da se ukinu stroge mere štednje zbog kojih narod pati već tri godine.

U istom trenutku ND i PASOK, Brisel ali i većina vlada EU sa Nemačkom na čelu, pokušavaju da zaplaše Grke, govoreći da će u slučaju da levica pobedi na izborima zemlja bankrotirati i izaći iz evrozone. Smenjuju se strah i nada i sve se može očekivati.

Šta o tome misli SIRIZA, favorit na sledećim izborima, za "Vreme" govori Tasos Kurakis (64), u svom kabinetu na Medicinskom fakultetu Univerziteta Aristotel u Solunu. Osim što je vanredni profesor, specijalista za genetiku i pedijatriju, Tasos Kurakis je i stari aktivista i pripadnik levice. Od studentskih dana je bio aktivan član Komunističke partije Grčke (KKE), a od 1990. se nalazi u vrhu SIRIZA. Od 2002. do 2004. bio je opštinski savetnik. Od 2007. do danas tri puta uzastopce izabran je za poslanika SIRIZA, a na poslednjim izborima, na kojima je SIRIZA pobedila u Solunu, dobio je više glasova od svih drugih lokalnih poslanika. Ako SIRIZA bude formirala vladu, predviđen je za jednog od ministara, najverovatnije zdravlja ili obrazovanja.

"VREME": Gospodine Kurakis, po čemu se SIRIZA razlikuje od tradicionalnih evropskih socijalističkih i socijaldemokratskih stranaka?

TASOS KURAKIS: SIRIZA nije ni socijalistička ni socijaldemokratska stranka. To je levičarska stranka koja, kao i mnoge druge levičarske i komunističke partije iz cele Evrope, učestvuje u porodici stranaka evropske levice. Ono po čemu se razlikuje od socijaldemokratskih i socijalističkih stranaka jeste to što SIRIZA ima antikapitalistički pravac i što joj je socijalizam konačna vizija i cilj. Na tom svom putu ona čini niz koraka koji se ne kreću u pravcu manipulisanja sistemom, nego u pravcu promene postojeće situacije, baratajući terminima kao što su socijalna pravda, poštovanje životne sredine, eliminacija neravnopravnosti i slično. To je pokret koji je pre svega protiv rasizma, protiv seksizma i protiv ksenofobije.

Da li je SIRIZA u kontaktu sa nekim drugim evropskim levičarskim partijama?

U Stranku evropske levice uključeno je veoma mnogo stranaka iz čitave Evrope. Bilo da su integrisani kao punopravni članovi, bilo kao posmatrači. Sve vreme se povećava broj stranaka koje učestvuju u Evropskoj levici, a Aleksis Cipras je trenutno zamenik predsednika Evropske levice.

Koja je razlika između Komunističke partije Grčke i SIRIZA?

Razlika između te dve stranke je pre svega u tome što mi ne pozivamo narod da nas podrži, obećavajući mu da će svi problemi biti rešeni kada mi jednom dođemo na vlast, kao što to čini KKE. KKE obećava da će kada dođu na vlast uspostaviti jednopartijski sistem "narodne vlasti", i da će tada sve biti u redu. Mi kažemo da postoje konkretni problemi za koje moraju da se nađu rešenja i odgovori sada. A problemi su poznati i veliki: problem nezaposlenosti, problemi radnika i službenika i njihovih odnosa sa poslodavcima, problemi životne sredine i ljudskih prava. Mi ne pozivamo ljude da podrže našu partiju na izborima samo da bismo došli na vlast, kao što to čini KKE, nego ih pozivamo da nas podrže kako bismo ojačali da sa pozicije vlasti direktnije utičemo na poboljšanje života naroda. Osim toga, KKE je glavni predstavnik ideje o izlasku Grčke iz EU. Iako se borimo za to da zavlada socijalizam u zemlji, mi kažemo da je u globalizovanoj ekonomiji naše mesto u Evropskoj uniji, ali ne u ovakvoj evropskoj zajednici kakva je danas, nego u jednoj EU sa potpuno drugačijom arhitekturom, u kojoj vladaju termini kao što su "isti zakoni za sve" i "socijalna pravda", u kojoj će svi članovi biti ravnopravni i neće postojati suverenitet razvijenih zemalja na štetu zemalja sa juga Evrope. Takođe kažemo da u saradnji sa svim narodima Evrope možemo da promenimo Evropsku uniju i zajedno sa svim narodima Evrope i sveta možemo zajednički i konačno jednog dana da stignemo do socijalizma. Uostalom, ne verujemo da je socijalizam moguće ostvariti zasebno, samo u jednoj zemlji, naročito ne danas, u vreme globalizacije i globalizovane ekonomije.

Hoće li SIRIZA do kraja ostati dosledna i odbiti Memorandum koji su potpisali PASOK i ND?

Rekao bih da smo obavezni da ispoštujemo želju grčkog naroda, koji se izjasnio protiv Memoranduma, a to se vidi po tome što su dve velike partije koje su podržale Memorandum, ND i PASOK, od 80 odsto koliko su osvojile na prethodnim izborima, na ovim najnovijim pale na ukupno 32 odsto. U našoj predizbornoj kampanji glavni moto nam je bio "poništavanje Memoranduma". Smatramo da veoma mnogo problema proizlazi iz sprovođenja Memoranduma i zakona koji se po njemu upravljaju. Istrajaćemo u tome do kraja, jer uostalom to i jeste glavni razlog što nismo pristali da formiramo zajedničku vladu sa strankama koje su glasale za Memorandum. Takva vlada, sastavljena od partija koje su za i koje su protiv Memoranduma, bila bi karikatura, najobičnija prevara grčkog naroda. Ovde želim da istaknem da narod stvarno želi da se formira vlada, ali ne vlada kao što je bila prethodna, koja ga je osudila na siromaštvo i bedu, nego vlada koja će, ne uopšteno i nejasno, nego konkretno i jasno, dati odgovore na njegove probleme. Narod želi vladu koja će zaustaviti taj "silazak u Had", tj. recesiju koja traje već godinama. Želi vladu koja će ga povesti na put razvoja i optimističkog gledanja na budućnost sa osnovnim težištem na stvarnom rešavanju socijalnih, ekonomskih i ekoloških problema.

Brisel, Berlin, Trojka pa i Fransoa Oland rekli su da Grčka mora da ispuni obaveze i sprovede mere štednje koje je Atina potpisala. Da li SIRIZA blefira ili je spremna na to da Grčka ostane bez finansijske pomoći i bankrotira?

Potpuno je za očekivati da velike evropske partije koje su potpisale sporazum sa ND-om i PASOK-om i pošto su dobile potpise njihovih vođa žele da ostvare i doslovce primene Memorandum. Mi kažemo, ali ne samo mi nego i svetski priznati ekonomisti, da dug nije održiv i nije ga moguće vratiti, jer zemlja već petu godinu prolazi kroz recesiju, a to je u Evropi bez presedana, i što je još gore, očekuje se da će se ova situacija nastaviti još tri godine. Prema tome, čak i ako država izađe iz krize, narod će biti potpuno uništen. Kako kaže Aleksis Cipras, svojim Memorandumom nas vode u humanitarnu krizu.

Mi kažemo kako imamo dva veoma moćna oružja za pregovore. Prvo je velika želja grčkog naroda da se poništi Memorandum, a drugo je položaj Grčke u evrozoni, jer za sada ne postoji neki poznat proces eliminacije jedne države članice iz evrozone, bar do sada se tako nešto nije desilo, pa možemo da razgovaramo sa Evropom o reviziji kreditnih ugovora. Tražićemo da se izbriše jedan veliki deo zvaničnog duga, koji u rukama imaju ECB i evrozona, da se formira međunarodna komisija za rekapitulaciju i isplaćivanje ostatka duga sa klauzulom o razvoju, što znači da se dug vraća proporcionalno sa ekonomskim razvojem zemlje.

To je uostalom uradila i Nemačka 1953, kada je na jednom međunarodnom kongresu tražila i uspela da dobije "šišanje" duga u visini od 63 odsto. Da vas podsetimo da se tada među zemljama kojima je Nemačka dugovala nalazila i Grčka. Naime, Grčka je bila dala nemačkoj takozvani okupacioni kredit, koji je Nemačka uzela na silu od okupirane Grčke 1942, i to u visini od današnjih okruglo 106 milijardi evra. Taj kredit Nemačka Grčkoj nikada nije vratila, vratila je samo 20 odsto od ukupnog duga. Nemačka je imala obavezu da vrati ostatak duga sa klauzulom o razvoju, znači da rate koje vraća budu proporcionalne njenom razvoju. Verujem da će danas na taj model vraćanja duga pristati i EU. A ako ipak ne pristanu na to i prestanu da nas kreditiraju, tada će i s naše strane doći do obustave plaćanja. A budite sigurni, ako dođe do obustave plaćanja kredita, novac kojim Grčka raspolaže sasvim je dovoljan da pokrije naše potrebe za plate i penzije i razne ostale socijalne izdatke.

Znači, nevezano za to da li se to zove bankrot ili ne?

Bankrot već imamo. Narod prolazi kroz bankrot, unutrašnji dužnici su prestali da plaćaju svoje dugove. U skladu sa Memorandumom II, na stranici 427 stoji da će plate i penzije u Grčkoj pasti na nivo plata i penzija Bugarske, Rumunije i Estonije. Prema tome, jasno vam je da je već reč o bankrotu, jer su naši troškovi života još uvek na nivou Brisela.

Dakle, mi tvrdimo da možemo sa našom politikom da izađemo iz krize. Naravno, da su se gospoda Samaras, Papandreu i Papadimos bili oslonili na volju naroda, stvari bi danas bile drugačije. Sada su nam uslovi još gori nego što su bili pre dve godine, ali bez obzira na to nemoguće je da nastavimo putem koji su nam oni odredili. Možemo da izađemo iz krize. Naravno, biće potrebne žrtve, i prvo što mora da se uradi jeste da prestanu da se smanjuju plate, penzije i socijalna pomoć nezaposlenima. Treba da se opovrgne odluka o ukidanju kolektivnih pregovaranja o visini plata, a pre neki dan smo sa predsednikom Karolosom Papuljasom govorili o tome da smesta prestane privatizacija društvenih dobara.

A šta ako ipak ne bude dovoljno para za plate i penzije...?

Čujte, mi izdvajamo najviše novca za odbranu, proporcionalno najviše na svetu. Ako smanjimo taj trošak i ako ne dajemo toliki novac za dug i kamate na dug, imaćemo i za plate i za penzije. Naravno, nije moguće da otplaćujemo dug i istovremeno da imamo dovoljno novca za plate i penzije. Dakle, dug nam je neodrživ. I to sa ekonomijom koja prolazi kroz recesiju. Trebalo bi, i to je jako važno, da se promeni uloga banaka. U ovom trenutku podržavamo da dođe do dokapitalizacije banaka, ali sa državnim akcijama i pravom glasa, tako da država ima kontrolu, da mogu da se usmeravaju ulaganja banaka u srednja i mala preduzeća kako bi se stvorila radna mesta, kako bi se oporavili fondovi osiguranja i kako bi za neko vreme mogle da se povećaju penzije.

Da li je ovo što se trenutno dešava u Grčkoj neka vrsta levičarske revolucije protiv evropske tehnokratije?

Ovo što se dešava pruža veliku nadu narodu da stvari ipak mogu da se promene. Daleko smo od toga da govorimo o nekakvoj revoluciji koja će promeniti kapitalistički sistem. Mi, naravno, ne krijemo da je naš glavni i konačni cilj promena tog sistema koji se bazira na eksploataciji čoveka, ali još nismo došli do toga, to nam sada nije prioritet, jer da do toga dođe mora svest ljudi da dosegne određeni nivo, i da ekonomski uslovi to dozvoljavaju. U ovom trenutku najvažnije je da spasemo zemlju od propasti.

A kako ćete u sve to ubediti briselske tehnokrate?

Gledajte, jedini jezik koji oni mogu da razumeju je želja i pravo grčkog naroda, jer imamo demokratiju. Naravno, u pravu ste, oni imaju potpuno drugačiju logiku i naša borba neće biti laka. Potpuno smo svesni problema s kojima ćemo se suočiti, ali ćemo upotrebiti sva raspoloživa sredstva. U ovom trenutku mediji su potpuno u njihovim rukama. Svakodnevno katapultiraju tone blata protiv SIRIZA i bukvalno terorišu narod sejanjem straha. Vrlo je moguće da će se poslužiti i gorim sredstvima, kao što je povlačenje novčanih uloga iz banaka, kako bi pokleknuo bankarski sistem. Mi verujemo da će nas narod podržati. Naravno da nam put nije pokriven ružinim laticama, jer se radi o klasnoj borbi, o sukobu interesa, i niko ne treba da misli kako će se na već sledećim izborima promeniti stvari u našem životu. Treba da se održe izbori, da dobijemo većinu glasova u skupštini, ali najvažnije stvari će se događati na ulicama uz pomoć velikih masovnih radničkih demonstracija i drugih društvenih pokreta.

Da li bi grčki primer i otpor štednji i Memorandumu mogao da se prelije i u ostale zemlje, kao što su Španija, Portugal, Italija...?

Našoj zemlji je pomoglo to što se desilo u Francuskoj, što je Fransoa Oland izabran za predsednika. To je sigurno napredak za Francusku, ali ne i nešto što će dovesti do konačnog odgovora. Videli smo velike pokrete u Evropi na kojima su glavni slogani bili "Svi smo mi Grci", i pošto je sve to u neverovatnoj zavisnosti jedno od drugog, mi verujemo u primer Grčke, koju ovog trenutka prati čitav svet, u kome Grčka više nije "pokusni kunić", nego zemlja koja otvara put jednoj novoj Evropi.

Prema tome, sve će to neminovno uticati na situaciju u ostalim evropskim zemljama i vrlo je moguće da smo učesnici događaja koji će se kao lavina sručiti na nas sa nepredvidljivim posledicama. To je ono čega se boje evropske tehnokrate i zato je kancelarka Nemačke Angela Merkel juče rekla, a ministar finansija Volfgang Šojble podržao, da se u Grčkoj sprovede referendum za ili protiv evra, jer tako pokušavaju da označe pravac u kome treba da se odvijaju izbori. Želim da kažem da bi bilo krajnje paradoksalno ako bi na potpuno legalan i demokratski način u Grčkoj bila izglasana levičarska vlada, a da Evropa to ne prizna. To bi bilo čisto fašističko ponašanje Evrope. Jer, ako ne podrži želju jednog suverenog naroda da izabere vlast kakvu želi, to bi rezultiralo propašću demokratije, to bi bilo razbijanje temelja na kojima je izgrađena i sama EU.

Kako to da ND i PASOK nisu uspeli da formiraju vladu, tj. da nađu dva poslanika, koliko im je nedostajalo, i prevedu ih na svoju stranu?

Dve tradicionalno suparničke stranke koje se smenjuju na vlasti poslednjih 38 godina, ND i PASOK, i koje podržavaju Memorandum, na poslednjim izborima su zajedno dobile samo 32 odsto glasova, od 80 odsto koliko su ukupno imale na izborima 2009. Jasno vam je, dakle, o kakvom je srozavanju reč. Čak i da su mogli da kupe dva poslanika i da ih prevedu u svoje redove, imali bi protiv sebe ostalih 68 odsto glasača koji su protiv Memoranduma, ali za Evropu i evro. ND je kao prva partija na izborima dobila bonus, znači dobila je na poklon 50 poslanika, pa bi prema tome bilo nemoguće da takva vlada opstane u jednom demokratskom sistemu, jer bi to bila vlada manjine. S druge strane, ta dva poslanika o kojima pričate, za grčki narod predstavljali bi Efijalta (prim. prev.: Efijalt je sinonim za izdajnika, po imenu persijskog vodiča u bici kod Termopila). Ne mogu da zamislim nijednog poslanika iz levičarskih krugova koji bi se prodao po toj ceni.

Da li će SIRIZA, ako pobedi na izborima 17. juna, uspeti da formira vladu i da li će ići do kraja, te odbiti da sprovodi mere štednje koje je potpisala prethodna vlada?

Ako SIRIZA pobedi na sledećim izborima i dobije bonus od 50 poslanika, moći će bez problema da formira jednu većinsku vladu iz redova levice, u saradnji sa ostalim levičarskim partijama, čak i bez komunističke partije, a verovatno u saradnji sa socijaldemokratskim PASOK-om. Takva jaka vlada moći će ponovo da pregovara o Memorandumu, ali ne u pravcu mera štednje, nego u pravcu razvoja. A ako bude bilo potrebno da se preduzmu nove mere štednje, one neće biti na teret onih koji nemaju, nego na teret onih koji imaju i mogu da plate poreze.

Da li je u Evropi u toku podela na bogati sever i siromašni jug?

Rekao bih da se tako nešto ne isplati Evropi, jer bi onda došlo do toga da se ujedine zemlje juga. Verovatno će pokušati da pokažu kako je put koji Grčka sledi put katastrofe, a put koji oni nude put spasa. Ali pre ili kasnije doći će do tog okupljanja ugroženih naroda Juga, počevši od Portugala, Španije i Grčke, a pridružiće se i Italija. Treba da znamo da ih zemlje severa iskorištavaju, i to u ime jedne Evrope koja nema nikakve veze sa Evropom koju smo zajedničkim vizijama i snagama osnovali. Pred nama je veliki i dug put, biće potrebne mnoge žrtve, niko na tom putu ne treba da se oseća sam, ali isto tako niko na tom putu ne treba da misli kako može sam da dođe do kraja. Svi mi koji smo ugroženi možemo da se izborimo za Evropu kakva nam pripada i kakvu smo zaslužili.

Georgios Stamkos, Milica Kosanović