Formiranje vlade:
Konstitutivna kakofonija

Dačiću se smešila značajna skupštinska većina, mada nije bilo najjasnije ko sastavlja vladu, mandatar, ili koalicioni partneri, da li vlada ima jednog premijera, ili tri premijera

Kao i u ranijim prilikama, izbor predsednika Skupštine predstavljao je test koji pokazuje da li postoji parlamentarna većina. Za novog predsednika Skupštine Srbije poslanik SNS-a Nebojša Stefanović, izabran je pojedinačnim javnim izjašnjavanjem poslanika: 142 glasa "za". Da li je to većina koja će podržavati vladu Ivice Dačića, čija će vlada imati 17 ministarstava i 19 članova? Možda ta podrška Dačićevoj vladi i nije baš tolika, ali tog dana je izgledalo da bi ta vlada mogla opstati i ako je napusti neko od manjih koalicionih partnera. (Ko bi to mogao biti...)

Za izbor Stefanovića glasali su poslanici stranaka koje će činiti novu vladu – SNS-a, NS-a, SPS-a, PUPS-a URS-a, SDPS-a Rasima Ljajića (izabrani na listi "Za evropsku Srbiju"), SDA Sulejmana Ugljanina, zatim Zaharije Trnavčević iz pokreta Bogata Srbija izabran na listi opozicionog Preokreta, poslanici Saveza vojvođanskih Mađara čije vođstvo nije prihvatilo Dačićem poziv da uđu u vladu i Narodne partije koja je isključena iz URS-a zbog toga što je bila otpočela separatne pregovore s Demokratskom strankom o nesuđenoj vladinoj koaliciji.

LETEĆI MANDAT: Već na konstitutivnoj sednici beleži se nastavak "kreativne upotrebe slobodnog mandata". Mlađan Dinkić je novinarima u skupštini objašnjavao da se sadašnjoj vladajućoj većini priključio kada je Tadić počeo da razbija URS i da pojedinačno pregovara s članicama te koalicije.

S druge strane, poslanik Nenad Kitanović iz Doljevca, izabran na listi "Izbor za bolji život" Demokratske stranke, pristupio je Ujedinjenim regionima Srbije. Na izborima URS je osvojio 16 mandata, dva poslanika Narodne partije Maje Gojković bila su deo URS-a, pa posle nisu i URS je ušao u skupštinu sa 14 mandata, tako da će posle tog transfera imati 15 poslanika.

Narodna partija nije vodila razgovore sa mandatarom o učešću u izvršnoj vlasti, ali je glasala za izbor Stefanovića za predsednika Skupštine, a prema rečima Maje Gojković, o podršci Dačiću, odlučiće se – kad ovaj pročita ekspoze...

Protiv izbora Stefanovića za predsednika Skupštine glasalo je 48 poslanika iz opozicionih DS-a, LSV, SPO-DHSS i LDP-a, a poslanici DSS-a su bili uzdržani.

Izabrano je pet potpredsednika skupštine: Gordana Čomić iz Demokratske stranke, Konstantin Arsenović iz PUPS-a, Nenad Popović iz Demokratske stranke Srbije, Vesna Kovač iz Ujedinjenih regiona Srbije i Žarko Korać iz Liberalno demokratske partije.

Po proporcionalnom ključu odlučivano je i o sastavu devet delegacija u međunarodnim institucijama – od stalnih delegacija u Interparlamentarnoj uniji, do delegacija u Parlamentarnoj skupštini NATO-a i u Parlamentarnoj skupštini OEBS-a.

KOORDINATOR: Onda je usledilo konstituisanje 19 skupštinskih odbora. Predstavnici opozicije vodiće osam odbora u Skupštini Srbije, dok će vladajućoj koaliciji pripasti 11. Odborima za privredu, ustavna pitanja, Administrativnim odborom i Odborom za kontrolu službi bezbednosti predsedavaće poslanik SNS-a. Odbor za odbranu i bezbednost vodiće Socijalistička partija Srbije.

Dragan Šutanovac (DS) je u tom kontekstu ocenio da je politički nekorektno i sa stanovišta parlamentarne prakse neprimereno da važan Odbor za kontrolu službi bezbednosti vodi neko iz vladajuće koalicije. Šef poslaničke grupe DS-a Dragoljub Mićunović je ukazivao na potencijalnu opasnost od te vertikalne povezanosti i feudalizacije kontrole institucija sile. Podsetio je da je u XIX veku engleski parlament izglasao zakon o zaštiti naroda od vlade.

AGENCIJE: Predlogom izmena Zakona o osnovama uređenja službi bezbednosti, predviđeno je da predsednik Republike imenuje i razrešava sekretara Saveta za nacionalnu bezbednost, dok je do sada ta dužnost pripadala predsednikovom šefu kabineta.

Poslanik LDP-a Bojan Đurić je sa skupštinske govornice ocenio da se na takvu odredbu može primeniti odluka Ustavnog suda o neustavnosti Zakona o Nacionalnom savetu za infrastrukturu jer se zakonom proširuju ovlašćenja Predsednika Republike na oblast tajnih službi koje su u ingerenciji vlade, a ona se definišu samo Ustavom, dok se zakonom mogu samo razraditi. LDP je predložila amandman da se na ličnost koju na to mesto imenuje predsednik Republike mora odnositi zabrana članstva u političkim partijama. Mićunović je pre toga upozorio na ambiciju Vučića da rukovodi vojskom i tajnim službama, ocenjujući da tako nešto nije dobro za državu.

Predlogom zakona o dopunama Zakona o vladi uspostavlja se vladina kontrola nad funkcionerima koji imaju javna ovlašćenja (čitaj kontrola nad agencijama). Poslanici DS-a i LDP-a su izražavali sumnju da će se to odnositi samo na one funkcionere koje je predložio DS, ali ne i sadašnji koalicioni partneri.

Demokratska stranka vodiće skupštinske odbore za poljoprivredu, nauku i obrazovanje, za zdravlje i porodicu, informisanje i kulturu i Odbor za evropske integracije (pominje se Milica Delević, dosadašnja šefica Kancelarije za evropske integracije).

ČIJA JE VEĆINA: Tu negde je prestajala priča o parlamentarnoj saradnji vlasti i opozicije i počinjala priča o deobi plena. Vlada je sastavljena na osnovu proporcije 8:4:3:1:1:1:1, a najzastupljenija stranka u vladi je SNS mada ona nema većinu.

U tom kontekstu, u konstitutivnoj kakofoniji nije bilo najjasnije ko sastavlja vladu, mandatar, ili koalicioni partneri, da li vlada ima jednog premijera, ili tri premijera.

Kandidatkinja za potpredsednika vlade za evropske integracije Suzana Grubješić izjavila je, na primer, u utorak Tanjugu da će novi direktor vladine Kancelarije za pridruživanje EU biti Milan Pajević. Dan pre toga, Aleksandar Vučić, kandidat za ministra odbrane, v.d. predsednika SNS-a izjavio je da je s dosadašnjom šeficom kancelarije Milicom Delević više puta razgovarao (nuđeno joj je da bude ministarka spoljnih poslova), ali da nema nagoveštaja da će ona prestati da obavlja tu dužnost.

U toku izbora predsednika skupštine i rasprave o zakonima bio je manje-više poznat sastav novog kabineta, između ostalog i zato što su SNS i SPS javno saopštile imena svojih kandidata za ministre. S takvim saznanjem čitan je i Predlog zakona o ministarstvima, kojim je predviđeno da će buduća vlada Srbije imati 17 ministarstava i 19 članova.

Zakone o vladi ministrima i službama predložila je grupa od 126 poslanika, a zahtev za održavanje nove sednice potpisalo je 130 poslanika. U Skupštini ih je zastupala Jorgovanka Tabaković, koja je svojevremeno slovila za kandidatkinju za mandatara.

Tokom "trgovine konjima" (kako Amerikanci nazivaju pregovore o formiranju vlade), svi su govorili da ih interesuju samo principi, a ne resori. Rezultat pokazuje da je u komponovanju vlade prevagnula "koaliciona matematika".

Čula su se pitanja da li je to vlada diskontinuiteta ili kontinuiteta. U njenom sastavu biće deset bivših ministara, od toga osam ministara iz bivše vlade, devet iz postoktobarskog perioda...

STRELA KA GUVERNERU: Ako je ključ krize u ekonomiji, onda će u njoj važnu reč očito imati Mlađan Dinkić, lider URS-a, kome se smeškalo megaministarstvo finansija i privrede. Zakon o ministarstvima u članu 4. nadležnost ministarstva finansija i privrede definiše čak sa 883 reči (tri kucane stranice) – od privrede i privrednog razvoja, do kontrole mera i dragocenih metala; zakonskih mernih jedinica; etalona i merila...

U tom trenutku još uvek kandidat za ministra, Mlađan Dinkić je u skupštinskom holu pred novinarima pozvao guvernera Narodne banke i poručio da bi na njegovom mestu podneo ostavku. Tvrdio je da Dejan Šoškić nije dobro obavljao svoj posao, da je njegov najveći propust aljkavost u kontroli banaka i politička poslušnost: "Bez obzira na saznanja o "dubiozama" u Agrobanci, Privrednoj banci Beograd i Razvojnoj banci Vojvodine odlučio je da zažmuri da se tokom izborne kampanje ne bi zamerio DS-u odnosno Borisu Tadiću". Dinkić tvrdi da su te banke "pravile dubioze" tako što su odobravale političke kredite određenim privatnim firmama tajkuna, koji su bili prijatelji stranke koja je bila na vlasti, što je i bio razlog da budu štićene.

Dinkić tvrdi da je bivši guverner Radovan Jelašić svojevremeno nateran od strane Tadića da ode iz Narodne banke, da je Jelašić bio džentlmen i rekao da je dobrovoljno dao ostavku, te da Šoškić treba da bude makar približno džentlmen kao što je bio Jelašić. Na pitanje da li bi funkcioner SNS-a Jorgovanka Tabaković bila dobar guverner, Dinkić je rekao da je dobar guverner onaj koji je sposoban da napravi dobar tim, ocenivši da su u sadašnjoj NBS najmanje dva nestručna i nesposobna viceguvernera, ali da ne misli na Dianu Dragutinović i Anu Gligorijević.

Neko od socijalista je posle izjavio da o guverneru NBS nije razgovarano.

KORIDORI: Ukazivano je na to da su nejasna razgraničenja nadležnosti Ilićevog Ministarstva saobraćaja, koje obavlja poslove državne uprave u oblasti železničkog, drumskog, vodenog i vazdušnog saobraćaja, koji se odnose na: uređenje i obezbeđenje saobraćajnog sistema; realizaciju projekata izgradnje saobraćajne infrastrukture (Koridor 11), od nadležnosti Mrkonjićevog Ministarstva građevinarstva i urbanizma, koje između ostalog obavlja poslove državne uprave koji se odnose i na infrastrukturne projekte od posebnog značaja u oblasti niskogradnje (Koridor 10). Pojedini poslanici postavljali su i pitanje zašto je, na primer, rudarstvo izdvojeno od energetike, a pripojeno Ministarstvu prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja, a od ovoga je odvojena ekologija.

PREKO NOĆI: Poslanici su se uželeli televizije i politička bitka u Skupštini je već prvog dana očito krenula na svim frontovima. Dragoljub Mićunović je poručio vladajućoj većini: "Ovde se govori da će doći novi preokret, ali imamo polovinu vlade koja je bila u prethodnoj, ljude koji su govorili neke stvari braneći ondašnju politiku, a sada smo u situaciji da to ne važi i da se menjaju mišljenja preko noći. Pri svakom skretanju sa našeg puta, a kad budete pokušali da za sve optužite bivšu vlast, setite se da su neki od najistaknutijih ministara sada u vašoj vladi", rekao je Mićunović.

Vučić je uzvratio da će odmah skrenuti s puta Demokratske stranke jer on vodi u katastrofu. Prebacio je Mićunoviću da sada loše govori o onima sa kojima je do pre 20 dana njegova stranka htela da formira većinu: "Vi ste napravili da svaka politička stranka liči ne na privrednu, već na tajkunsku organizaciju". Mićunović je konstatovao da mu je drago što se Vučić ne menja: "Pokazali ste da je ta pričao o toleranciji samo fasada..."

Pored ružnog govora o bivšim partnerima, čula su se i podsećanja na gadosti koje su jedni o drugima govorili sadašnji koalicioni partneri. Šefica poslaničkog kluba LSV-a Aleksandra Jerkov pokazala je Vučićevu fotografiju iz skupštinske sale od pre nekoliko godina na kojoj drži robijašku košulju za Mlađana Dinkića, nakon što je tada rekao da je "Dinkić najveći lopov kojeg je Srbija videla".

Aludirajući na aferu "Kofer", Vučića je upitala gde je nestao kofer. Vučić je uz optužbe da su "krali i pljačkali" u proteklih deset godina u Novom Sadu uzvratio da je kofer pun para nestao u reformi pravosuđa.

Odgovarajući na prozivke, Dinkić je rekao da nikada nije slagao u vezi sa besplatnim akcijama 2007. godine i da je u taj predlog duboko verovao, ali da tada nije znao da je dogovorena prodaja NIS-a, za daleko nižu cenu od očekivane. Na to je potpredsednik DS-a Dušan Petrović rekao da nije tačno da je Rusija otela NIS, kao i da je potpuno van svakog ukusa optužiti lidera DS-a Borisa Tadića da je zbog slikanja sa Putinom u vreme kampanje pristao na prodaju NIS-a.

Pošto je zakonom o ministarstvima predviđeno da će Vlada osnovati posebne službe za obavljanje poslova u vezi sa pitanjima od značaja za Autonomnu pokrajinu Kosovo i Metohija, ljudska i manjinska prava, crkve i verske zajednice i dijasporu umesto dosadašnjih ministarstava, opozicija je naročito zamerala zbog ukidanja ministarstva za ljudska prava i (Slobodan Samardžić) zbog ukidanja Ministarstva za KiM.

OGLEDALO: Zanimljivo je da je pored pominjanja krize i prebijanja međusobnih političkih dugovanja, rasprava veoma brzo usmerena na omiljenu temu svih vlada – uređivanje novina (slučaj Politika i vlasništvo nad medijima). To je loš znak – čim političari počnu da se ljute na medijskog lava zato što hoće da ih pojede, da se interesuju za ogledalo kao maćeha u bajci, to obično znači da nemaju jasnu ideju šta da rade ili da se boje onoga što moraju da obećaju, a ne mogu da urade.

U trenutku nastanka ovog teksta (utorak 24. jula uveče) sadržaj premijerovog ekspozea još nije bio poznat, ali se moglo pretpostaviti da će se on kretati u okvirima koalicionog sporazuma SNS–SPS–URS kojim se najavljuju hitne mere (do kraja septembra) za smanjenje budžetskog deficita uz smanjivanja birokratije i eliminisanje nepotrebnih troškova države, nova reforma poreskog sistema i sistema, nastavak fiskalne decentralizacije...

Najavljuje se i hitni Plan antikriznih mera za privredu u recesiji, a s druge strane, potpisuje se javna obaveza za vođenje socijalno odgovorne politike zaštite najugroženijih slojeva stanovništva. Obećava se: dvostruko veći budžet za poljoprivredu, veće ulaganje u energetski i rudarski sektor, kao i saobraćajnu i telekomunikacionu infrastrukturu, razvijanje Srbije kao tranzitne rute i skladišta za energiju i energente...

Potpisnice se obavezuju da neće zamrzavati penzije i plate, ali kažu da njihov rast u prvoj godini mora biti usklađen sa realnim mogućnostima budžeta...

Kaže se da će Vlada Srbije nastaviti razgovore sa Međunarodnim monetarnim fondom i Svetskom bankom u cilju postizanja makroekonomske stabilnosti i održivog privrednog razvoja...

Milan Milošević