---

Kada čujem da dojučerašnja predsednica Upravnog odbora Politike AD Sonja Liht tvrdi kako "o prodaji udela VAC u Politici zna koliko i drugi građani Srbije", setim se i drugih njenih neistina o Politici.

Kada me 2008. godine smenjivala sa dužnosti urednice "Politike", tvrdila je da to ne radi na zahtev Borisa Tadića već – Srđana Janićijevića.

(Čitalac će se setiti da je reč o zlosrećnom generalnom direktoru Politike, koji je odmah demantovao gospođu Liht, da bi zbog te neposlušnosti i sam uskoro bio smenjen.)

Kada joj je taj izgovor propao, navodila je druge: mali tiraž, nisku vrednost deonica, pritiske sindikata. Izricala je neiskrene komplimente mom profesionalizmu radije nego da prizna da se kralju ne sviđa gluma, odnosno moja uređivačka politika.

Naravno da u Srbiji nije vest da se po političkom vrhu mota neko neiskren i neistinoljubiv, dok su nekompetentni ljudi na važnim položajima pre pravilo nego izuzetak. Gospođa Liht se, međutim, razlikovala po tome što je u očima sveta tobož bila nezavisna intelektualka, i što je sa francuskom Legijom časti na reveru za vlast revnosno obavljala neprijatne političke zadatke kojim drugi (poput režisera Gorana Markovića) nisu hteli da prljaju ruke.

U srpskom političkom mulju je radila isto što i mnogi drugi operativci režima, ali je nju krasio "legitimitet" za koji sada od nje čujem da meni, eto, nedostaje. Kažem da je dragulj u kruni srpskog štampanog novinarstva krišom i preko noći prodat nepoznatom kupcu jer je Sonja Liht kao zastupnik državnog kapitala propustila da iskoristi pravo preče kupovine, a ona na to odgovara da "nemaju legitimitet oni koji su Politiku doveli na ivicu ambisa".

Stvarno? Kada me gospođa Liht pre četiri godine pod lažnim izgovorima smenjivala, prosečan dnevni tiraž "Politike" bio je 75.000 primeraka. Kada je gospođa Liht proletos ostavljala "Politiku", tiraž se već bio srozao na pedesetak hiljada. A ljudi koji prate vrednost deonica na tržištu vele da je vrednost kompanije Politika AD sada deset puta manja nego kada je gospođa Liht pre četiri godine započela svoju nestručnu akciju "spasavanja" najstarijeg lista na Balkanu.

Sonja Liht priznaje da je za njenog mandata bilo "teških rezova i otpuštanja", ali dodaje da su bar ljudi odlazili "uz određeni socijalni program".

Stvarno? "Politika" je posle mog odlaska brutalno očišćena od novinara koji su mogli smetati novom konceptu, novinara od kojih su neki napravili najbolji antikorupcijski sajt u ovom delu sveta, Pištaljku. Kada je "Politika" prodata, u njoj nije bilo novinara koji su umeli da otkriju kome je prodata. Sumnjam da je socijalni program gospođe Liht uteha čitaocima koji su gladni nezavisnih informacija i izvora.

Sada bi da me kompromituje aluzijama o velikoj plati, ali ne iznosi konkretne sume. Moja je plata, kada sam postala glavni urednik Politike, bila 160.000 dinara, što je bila dinarska protivrednost 2000 evra. Kada je gospođa Liht stigla u "ambis" "Politike", plata glavnog urednika koji je došao posle mene je višestruko uvećana. Može li "kredibilna" gospođa da objasni tu činjenicu? Ili da je demantuje, ako može?

Sonja Liht je za vlast radila sve ono što nezavisni intelektualac ni za koga, nigde i nikada ne bi smeo da radi. Sada joj se, na njenu i našu sramotu, povodom tajne prodaje "Politike" mora postaviti ono klasično novinarsko pitanje: šta ste znali, i kada ste to znali?

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---