Informativni razgovor s najbogatijim Srbinom:
Mišković bez advokata

Najnovije vesti govore o tome da je Mišković, ogorčen zbog hajke na njega i porodicu, blizu realizovanja ideje da upravljanje Deltom prepusti jednom američkom investicionom fondu, a da se on povuče iz aktivnog biznisa

Da nema medijske halabuke, saslušanje građanina Miroslava Miškovića, započeto u ponedeljak i sa mogućim nastavcima, bilo bi sasvim normalna stvar. Tako bar tvrdi Miodrag Kostić, vlasnik MK grupe, koji za sebe kaže da je desetak puta bio na informativnim razgovorima što je, po njemu, sasvim normalno kad je čovek "vlasnik 30 firmi sa trideset direktora" i gde se svaki čas nešto događa.

Miroslav Mišković misli da to nije normalno. U njegovih 40 i kusur godina privredne karijere i 67 godina života nikad nije bio na informativnom razgovoru i nikad nije ušao u sud. Na utešiteljsku primedbu prijatelja da se to događalo i Berluskoniju, Mišković je odgovorio: "jeste, ali taj je nešto muljao, a ja nisam."

Opredeljujući se da u ponedeljak ode na četvoročasovni informativni razgovor bez advokata, Mišković je hteo da pokaže da je čist pred bogom i narodom, mada će mu ovo drugo ići teže. U zemlji masovne sirotinje i sirotinjske psihologije po kojoj "Pedro mora da visi" zluradost je dostigla masovne razmere, a dva tabloida se takmiče kako što više da se dopadnu sirotinji gladnoj bogataške krvi – i delu nove vlasti.

Pretpostavlja se, razumno, da će Mišković još biti predmet "informativnih razgovora" ali se pretpostavlja takođe da će tužilaštvo teško nešto da mu spakuje.

Branko Pavlović, advokat i zastupnik malih akcionara "C marketa" koji je pobedonosno izašao iz Miškovićeve kancelarije kada je za te akcionare obezbedio gotovo duplo veću cenu nego što je nudio "Merkator", napisao je, a u "Vremenu" je već bio citiran, i sledeće:

"Za trenutak ostavite po strani to što ne podnosite Miškovića i razmislite potpuno racionalno: Mišković je potpisao neki nezakonit papir ukoliko takav uopšte postoji? Besmisleno. Pa čemu mu onda služe svi direktori preduzeća, koji odgovaraju silnim direktorima Holdinga, koji odgovaraju Miškoviću? Čemu onda služe advokati i najuglednije svetske revizorske kuće? Između Miškovića i nekog, hipotetički govoreći, nezakonitog papira stoji najmanje pet hijerarhijskih stepenika. I nigde tu izvesno nema Miškovićevog potpisa. Dakle, ono što Vučić najviše može da ima kao informaciju teorijski jeste da se vodi neka istraga protiv nekog direktora koji nije ni video Miškovića, osim na slici, i srećan je ako ga primi direktor koji jednom godišnje može da vidi Miškovića u prolazu.

Toliko o papirima. Još je gore u pogledu hipotetički mogućeg davanja mita. Šta je, kao, Mišković išao da miti nekog u opštini da mu izvrši konverziju zemljišta? Pa kakve su to priče? Sve i kada bi mita bilo, između onog koji daje mito i Miškovića ima najmanje 15 stepenika."

Prvi, četvorosatni deo razgovora u Upravi kriminalističke policije odnosio se na poslovanje "Delreala", odnosno, po svedočenju medija, "na okolnosti po kojima je Mišković ostvario pravo svojine na 16 hektara zemlje kraj autoputa", mada kompanija "Delta Holding" saopštava da pravo svojine još nije ostvarila (vidi okvir "Istorija spornih hektara"). Posao sa "Corom" je propao kada su Francuzi videli da u Srbiji nema ozbiljnog posla, a sada će verovatno propasti i posao sa "Bauhausom", jednim od najvećih svetskih prodavaca kućnih potrepština koji je na tom zemljištu trebalo da gradi poslovni prostor.

I Miškoviću je, čujemo, preko glave tih ukletih 16 hektara i nema ništa protiv da ih država uzme nazad pod uslovom da mu prethodno vrati uloženih 9,28 miliona evra – što bi bilo rešenje u okviru postojećih zakona.

Poslovna zajednica je, očekivano, uzdržana u javnim nastupima, mada su privatno svi bili na vezi s Miškovićem od kad je počela kampanja i složili su se makar oko jedne stvari: medijski progon najbogatijeg Srbina ostavlja loš utisak na potencijalne investitore.

Miškovićeva creva počela su da se razvlače po novinčinama (autorstvo izraza pripada Svetislavu Basari) od trenutka kada je Mišković počeo da izražava nezadovoljstvo kompozicijom sadašnje vlade, a Aleksandar Vučić ga je u predvečerje sukoba optužio da bi da razvrgne postojeću koaliciju i da bi rado video vladu u kojoj bi Dragan Đilas bio centralna figura.

Nakon izbornog poraza na ovogodišnjim izborima Boris Tadić je optuživao Miškovića da lobira za vladu kakvu sada imamo, a njihov sukob, sukob Tadića i Miškovića, još je stariji od tog datuma. "Delta Holding" je već dve godine pod stalnom paskom nadležnih i to do te mere da je u upravnoj zgradi kompanije otvorena posebna kancelarija za poresku i drugu vrstu policije koje češljaju poslovanje kompanije.

Najnovije vesti govore o tome da je Mišković, ogorčen zbog hajke na njega i porodicu, blizu realizovanja ideje da upravljanje Deltom prepusti jednom američkom investicionom fondu, a da se on povuče iz aktivnog biznisa. Tome ga je naučilo iskustvo s "Maksijem". Dok je on posedovao lanac maloprodaje, bio je optuživan da je monopolista, a kad su ga kupili Belgijanci niko nije rekao da je "Deleze" to isto.

Vučić je, što je poduhvat vredan hvale, zagrizao krupnu jabuku. U prošlonedeljnom "Utisku nedelje" Dragan Đilas mu je, Vučiću, skrenuo pažnju na okolnost da je prilično usamljen u toj borbi: ne vidi se jasna podrška predsednika države niti koalicionih partnera.

To će Vučića teško zadržati. "Meni u Delti ništa nije smešno", reagovao je na Miškovićev osmeh reporterima okupljenim pred sedištem republičke policije.

Ovde zbilja ništa nije smešno. Više je nekako tužno.

D. Žarković