Jug Srbije:
Dizanje i rušenje

Oni koji su postavili spomenik, sa pravne strane gledano, pogrešili su jedino u tome što nisu tražili dozvolu Zavoda za zaštitu spomenika kulture iz Niša, koji je ovde jedini vlastan za ovakve rabote

Kad domaći i strani novinari počnu masovno da opsedaju jug Srbije, znači da se u ovom regionu kuva nešto što ne miriše na dobro. To ljudi koji žive ovde, poučeni ranijim iskustvom, odlično znaju, ali već navikli na slična dešavanja na to do pre neki dan nisu obraćali preteranu pažnju. Međutim, pošto se u priču direktno uključio i ministar vojni i prvi potpredsednik vlade Aleksandar Vučić, koji je u nedelju, prilikom posete vojnim bazama oko Bujanovca, najavio da će spomenik poginulim pripadnicima Oslobodilačke vojske Preševa, Medveđe i Bujanovca (OVPMB) svakako biti uskoro uklonjen, stvar je dobila na ozbiljnosti. Naime, i ovde ljudi prate prestona dešavanja i odlično znaju šta se dešava kad vicepremijer nešto kaže, a tabloidi to počnu da razrađuju i meću na naslovne strane.

Spomenik u Preševu postavljen je 16. novembra prošle godine, u okviru obeležavanja stote godišnjice od osnivanja albanske države, a samo nekoliko dana kasnije Ivica Dačić rekao je da će ploča, čija je izrada lokalnu samoupravu i Udruženje veterana OVPMB koštala tri miliona dinara, svakako biti uklonjena, milom ili silom. Ova njegova izjava ponovo je podigla tenzije u regionu koji se još oporavlja od oružanog sukoba iz 2000. i 2001. kada se OVPMB sukobio sa državnim snagama bezbednosti.

Politički predstavnici Albanaca smatraju da premijer svojim izjavama pravi nepotrebne tenzije i huška na sukobe, uz napomenu da oni nisu prava adresa za takav način razgovora. Ipak, neke izjave albanskih zvaničnika mogu se protumačiti kao "prst u oko" šefu srpske policije. Orhan Redžepi, jedan od istaknutijih pripadnika OVPMB, danas lider Nacionalnog pokreta Albanaca, pozvao je Dačića da dođe u Preševo i sam ukloni spomenik. "Znam da neće smeti da dođe", dodao je Redžepi.

Naravno, reagovali su i lokalni Srbi pa je tako Dragoljub Filipović, šef odbora SPS-a u Preševu, izjavio kako spomenik ne predstavlja provokaciju Srba već države, dok Svetislav Veličković, predsednik Odbora za ljudska prava iz Bujanovca, pita kakva je to država koja dozvoljava da se na njenoj teritoriji podiže spomenik teroristima, stavljaju obeležja druge države i slavi Dan albanske zastave.

PITANJE KOMPROMISA: Čak se ni najveći optimisti ne nadaju da će se problem rešiti kompromisom i dogovorom jer su obe strane – centralna i lokalne vlasti, naročito ona u Preševu, gde u lokalnom parlamentu nema predstavnika Srba – i dalje čvrsto na svojim pozicijama. Zvanični Beograd došao je, čini se, do tačke sa koje nema povratka, istrajan u nameri da spomen-ploču sa uklesanim imenima 27 boraca OVPM-a ukloni, dok lokalni albanski lideri i ne pomišljaju da ga prebace na lokaciju na kojoj će manje da bode oči.

Ovakav njihov stav dobio je zvaničnu formu dan pre Vučićeve posete regionu, u subotu 12. januara, na skupštini albanskih odbornika iz lokalnih parlamenata sve tri opštine u Preševu, koji su doneli deklaraciju od desetak tačaka kojom se insistira na mirnom rešenju spora.

Iako se predstavnici međunarodne zajednice – ambasadori zapadnih zemalja i OEBS-a – nisu odazvali pozivu da prisustvom uveličaju skup, u deklaraciji se ističe stara težnja ovdašnjih Albanaca da budu deo razgovora Beograda i Prištine, uz poziv vladi Republike Albanije da internacionalizuje probleme Preševske doline. Takođe, od albanske i vlade Republike Kosovo traži se da utiču na zvanični Beograd da što pre otpočne politički dijalog sa legitimnim predstavnicima Albanaca.

Ragmi Mustafa, predsednik opštine Preševo, koji svoju politiku bazira na pripajanju juga Srbije Kosovu, najavio je nakon usvajanja deklaracije da će, ukoliko srpske vlasti na silu uklone spomenik, podneti ostavku i preispitati dalju saradnju sa Beogradom: "Poručujemo državnim zvaničnicima u Beogradu da ostave po strani sve one preteće izjave koje su poslednjih dana uputili Albancima, kao i da ne preduzimaju nikakve mere fizičke prinude u cilju premeštanja ili rušenja spomenika sa trga ispred opštine. Zašto? Zato, jer je spomenik palim borcima OVPMB-a simbol koji identifikuje Albance Preševske doline. Njegovim rušenjem mi bismo ostali bez svog identiteta."

Čini se, međutim, da ova emotivna izjava lidera Demokratske partije Albanaca (DPA) nimalo nije uznemirila one kojima je prvenstveno upućena.

Jedan bivši pripadnik OVPMB, sada funkcioner lokalne vlasti u Bujanovcu, za "Vreme" kaže da će spomenik svakako biti uklonjen, ali tako da ne izazove eventualne nemire, dakle bez cirkusa i pompe: "Kad budu dolazili na posao u opštinu, preševski političari će samo videti da spomenika nema. Jer, vlastima u Beogradu nije u interesu da od toga prave predstavu, pa zato spomenik neće ni biti srušen već jednostavno izvađen iz temelja i izmešten", kaže naš sagovornik koji insistira na anonimnosti.

Prema njegovim rečima, međunarodna zajednica je albanskim liderima, koji njenu blagonaklonost uživaju poslednjih godina, u ovom slučaju otkazala podršku.

RAZNI ALBANCI: Ipak, i pored jedinstva iskazanog na skupštini, utisak je da među albanskim prvacima postoje izvesna mimoilaženja oko spomenika. Dan uoči preševske skupštine, zasedao je lokalni parlament u Bujanovcu koji je zaključio da bi problem trebalo rešiti dijalogom, ne spominjući pritom sporni obelisk ni u jednoj rečenici. U Bujanovcu su, da podsetimo, na vlasti albanska Demokratska partija (DP), predsednika opštine Nagipa Arifija, i koalicija od šest srpskih stranaka i grupa građana. U opoziciji su, prvi put od okončanja sukoba, Halimijev PDD i Pokret za demokratski progres (PDP) Jonuza Muslijua, glavnog ideologa OVPMB-a. "Naš stav je da je spomenik problem Preševa i neka se sa njim raspravljaju Mustafa i Musliju", kaže za "Vreme" jedan albanski zvaničnik iz Bujanovca.

Musliju, koji je uz Mustafu najveći zagovornik pripajanja Kosovu i čovek koji je pre nekoliko godina tražio da na jug Srbije, umesto vojske i policije dođu NATO trupe, sada kaže da oko spomenika nema kompromisa: "Spomenik smo podigli u svojoj zemlji jer mi drugi dom nemamo".

Na jugu Srbije postoji desetak spomenika posvećenih pripadnicima OVPMB-a, ali nijedan nije izazvao ovako žestoke reakcije državnih zvaničnika. U centru Velikog Trnovca, na primer, desetak godina postoji spomenik Ridvanu Ćazimiju, poznatijem kao Komandant Leši, iznad koga se vijori albanska zastava. U Dobrosinu, selu na samoj granici ka Kosovu, gde je januara 2000. formiran OVPMB, postoji nekoliko spomenika posvećenih "žrtvama srpskog terora", zatim u Končulju, Lučanu i još nekim selima u kojima isključivo žive Albanci.

Ono što, međutim, mali deo srpske javnosti zna jeste činjenica da je preševski spomenik neka vrsta albanskog odgovora na onaj posvećen stradalim pripadnicima policije čija se izgradnja sprema, između Lučana i Dobrosina, dakle u etnički čistoj albanskoj sredini kod Bujanovca.

Još jedan podatak takođe kao da se krije od javnosti: Zakonom o amnestiji ("Sl. list SRJ", br. 9. od 2. marta 2001) i izmenjenim zakonom ("Sl. list SRJ" br. 37. od 3. jula 2002) svi živi i pokojni pripadnici OVPMB su amnestirani tako da se, čak i ona dvadesetsedmorica čija su imena uklesana na preševskom spomeniku, imaju smatrati ravnopravnim građanima ove zemlje. Uostalom, sa pripadnicima OVPMB-a, uz posredovanje NATO pakta i drugih međunarodnih faktora, tokom sukoba su pregovarali predstavnici ove države. Oni koji su postavili spomenik, sa pravne strane gledano, pogrešili su jedino u tome što nisu tražili dozvolu Zavoda za zaštitu spomenika kulture iz Niša, koji je ovde jedini vlastan za ovakve rabote. Ali, pokazalo se još jednom da je simbolika u ovim krajevima mnogo važnija od pragmatizma.

Nikola Lazić (Birn)