Severna Koreja:
Zveckanje nuklearnim oružjem

I pored uspešne nuklearne probe i lansiranja rakete velikog dometa, smatra se da Severna Koreja još uvek ne predstavlja direktnu pretnju okolnim državama niti drugim neprijateljima, uključujući SAD. Američke obaveštajne službe procenile su u decembru da je Pjongjang još uvek nekoliko godina daleko od razvoja upotrebljivog raketnog programa

Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija hitno se sastao u utorak 12. februara po podne, samo nekoliko sati pošto je Severna Koreja i pored svih upozorenja izvela nuklearnu probu.

U saopštenju koje je potpisalo svih petnaest članica najvišeg tela UN, ističe se da nuklearna proba koju je izvršio Pjongjang "predstavlja jasnu pretnju po međunarodni mir i bezbednost". Takođe se podseća da je u rezoluciji koju je Savet bezbednosti usvojio tokom januara, ubrzo nakon što je Pjongjang uspešno lansirao raketu velikog dometa, obećao da će preduzeti ozbiljnu akciju u slučaju nove nuklearne probe. Zato je u utorak najavljeno da će članice odmah početi da rade na donošenju odgovarajućih mera u okviru rezolucije Saveta bezbednosti. Šta će to konkretno biti, još se samo spekuliše.

Istovremeno, Južna Koreja i Japan održali su zajedničke sastanke timova za nacionalnu bezbednost, a nakon toga pale su i neke oštrije izjave. Oglasio se i predsedavajući Generalne skupštine UN Vuk Jeremić na svom Tviter nalogu gde je naveo da u UN vlada velika napetost zbog nuklearne probe i najavio sastanke sa ministrima Južne Koreje i Brazila.

ZEMLJOTRES: Do trenutka kada je sednica Saveta bezbednosti počela, veliki broj svetskih zvaničnika i država, uključujući i Kinu, već je osudio najnoviji potez Pjongjanga, a generalni sekretar UN Ban Ki Mun ocenio ga je kao "duboko destabilizujući". "To je jasno i teško kršenje rezolucija Saveta bezbednosti", preneo je njegov portparol Martin Nesirki. Zvaničnici SAD ocenili su da se radi o izuzetno provokativnom potezu koji ugrožava ne samo Ameriku, već i mir u čitavom svetu. Predsednik Barak Obama je naveo da će nastaviti da preduzima korake neophodne za samoodbranu SAD i njenih saveznika. Pozvao je međunarodnu zajednicu da preduzme brze i jasne korake.

Severnokorejski mediji naveli su da je nuklearna proba reakcija na nečuveno američko neprijateljstvo zarad zaštite nacionalne bezbednosti i suvereniteta, te da Amerika osporava pravo Pjongjangu da lansira satelite. Ujedno, proba je odgovor na nove sankcije UN-a koje su uvedene posle decembarskog lansiranja rakete dugog dometa. U saopštenju državne agencije KCNA navedeno je da je proba izvedena na bezbedan način i da nije imala negativan uticaj na životnu sredinu u okruženju.

Podzemna nuklearna proba je inače treća po redu koju je izvela Severna Koreja, i pored upozorenja iz Ujedinjenih nacija. Korišćena je, kako je saopštio Pjongjang, manja i lakša nuklearna naprava sa većom eksplozivnom snagom nego što su je imale prethodne i izazvala je seizmičku aktivnost jačine 4,9 stepeni Rihtera. Takav opis sugeriše da bi uskoro mogle biti napravljene i neke nove nuklearne glave dovoljno male da budu nošene raketama dugog dometa koje mogu da dobace sve do Sjedinjenih Američkih Država.

Upravo tako nešto prošle nedelje proisteklo je iz severnokorejskog odeljenja za propagandu: objavljen je animirani video koji prikazuje lansiranje rakete koja preleće Pacifik i pada pravo u Njujork izazivajući ogromne eksplozije i požare među neboderima. Sve to sanja severnokorejski mladić koji se nalazi u spejs šatlu koji kruži oko Zemlje, preleće države među kojima je i ujedinjena Koreja. "Negde u SAD nadvili su se crni oblaci dima. Čini se da je gnezdo zlobe u plamenu vatre koju je samo zapalilo", navodi se u tekstu koji prati video. "Uprkos raznim pokušajima imperijalista da nas izoluju i unište... nikada niko neće uspeti da narod spreči u maršu prema konačnoj pobedi", smatra mladić koji sanja. Navodno je za pravljenje ove animacije iskorišćena poznata video-igra Call of Duty, a muzička podloga je instrumental humanitarnog hita iz sredine osamdesetih We Are the World koju je izvodila grupa poznatih američkih pevača uključujući i autora pesme Majkla Džeksona. Muzika je pratila kampanju za pomoć Africi.

VEĆ VIĐENO: Severna Koreja prethodno je izvela dve nuklearne probe, 2006. i 2009. godine. Prema ruskim izvorima, ova poslednja od preko sedam kilotona može se donekle čak porediti sa bombom bačenom na Hirošimu, izazvala je eksploziju snage 20 kilotona. Ovo je prva nuklearna proba izvedena tokom vođstva Kim Džong Una, koji je pre nešto više od godinu dana nasledio svog oca Kim Džong Ila.

Proba je izvedena na istom mestu kao i prethodne, na severoistoku zemlje u oblasti Pungje-ri koja je nenaseljena. Bila je najavljena u januaru, a prethodnih dana primećeno je da je iz te oblasti povučeno ljudstvo i oprema i da je zapečaćen otvor na planinskom obronku, pa vest o njoj nije ni bila iznenađenje. Pjongjang je čak saopštio da je 24 sata pre probe o tome obavestio i svog "arhineprijatelja" – SAD, kao i Kinu, svog najvećeg saveznika. Kao i svi slični događaji u Severnoj Koreji, zgodno je isplanirana tako da simbolično "padne" između kineske Nove godine i proslave godišnjice rođenja prethodnog vladara, "Dragog vođe" Kim Džong Ila, koja se obeležava 16. februara.

Pitanje je kako uopšte međunarodna zajednica može da odgovori na potez Severne Koreje, a da ne izazove još veću krizu, navodi BBC u svojoj analizi. Zemlji su već uvedene brojne sankcije, uključujući i zamrzavanje imovine severnokorejskih preduzeća i zabranu putovanja državnih zvaničnika, ali čini se da one ipak nemaju nikakav politički efekat. Ekonomska situacija u Koreji veoma je loša, ali to nije ništa novo. Zbog nepovoljnih klimatskih uslova i čestih letnjih poplava, Koreja ne može da proizvede dovoljne količine hrane pa su periodi gladi vrlo česti.

Međunarodna zajednica izražava, međutim, i bojazan da bi Pjongjang svoju testiranu nuklearnu tehnologiju mogao da proda Iranu, kome su takođe zbog atomskog programa uvedene sankcije.

NUKLEARNE AMBICIJE: Decenijama unazad, Pjongjang je sa Seulom, kao i sa Zapadom, trgovao tako što je iznova i iznova gradio nuklearna postrojenja i njima pretio, pa ih onda povremeno zatvarao. U zamenu je stizala humanitarna pomoć, uglavnom hrana i nafta. Posebno "slaba" na Pjongjang uvek je bila Južna Koreja, čiji se građani zalažu za ujedinjenje sa severnim susedom s kojim je zaratila i ostala podeljena još od 1953. godine. Iako je primirje sklopljeno pre punih šest decenija, korejske porodice sa obe strane željne su ujedinjenja o kome se govorilo u mnogo navrata, ali nikada neki konkretniji koraci u tom pravcu nisu napravljeni, uglavnom zbog taktiziranja Pjongjanga.

Nekoliko godina posle uspostavljanja primirja sa Južnom Korejom, još tokom šezdesetih, sever je iskazao prve nuklearne ambicije pokušavajući tako da zaštiti zemlju, ne samo od suseda već i od Sjedinjenih Američkih Država koje imaju oko 28.000 vojnika stacioniranih na granici sa Južnom Korejom. Pjongjang se zato i pored brojnih pregovora o razoružanju čvrsto drži nuklearnog oružja kao najveće bezbednosne garancije.

Dvadesetdevetogodišnji Kim Džong Un na svaki način pokušava da ojača svoju vlast ulažući znatno više sredstava nego njegov otac u razvoj raketnog programa (što oni nazivaju svemirskim programom tvrdeći da rakete služe za lansiranje satelita, a ne kao vežba za gađanje Amerike ili drugih zemalja).

S obzirom na to da je čak i Kina, veliki saveznik Pjongjanga, osudila poslednju nuklearnu probu i založila se za denuklearizaciju korejskog poluostrva, pojedini analitičari smatraju da bi se moglo očekivati da usled velikog pritiska Peking prekine ili uslovi svoju ekonomsku pomoć od koje Severna Koreja dosta zavisi. To se već jednom dogodilo 2006. godine posle serije raketnih lansiranja.

Ipak, odnos Pekinga prema Koreji vrlo je kontroverzan i mišljenja su veoma podeljena, pa se ovakva mogućnost uzima sa dosta rezerve. No, kako primećuju analitičari, kineski pritisak je jedan od retkih poteza koji bi možda u ovom trenutku mogli da utiču na promenu raspoloženja Severne Koreje.

U svakom slučaju, i pored uspešne nuklearne probe kao i lansiranja rakete velikog dometa u decembru, smatra se da Severna Koreja još ne predstavlja direktnu pretnju okolnim državama niti svojim drugim neprijateljima, uključujući SAD. Američke obaveštajne službe procenile su u decembru da je Pjongjang još uvek nekoliko godina daleko od razvoja upotrebljivog raketnog programa. Upotreba raketa opremljenih bojevim nuklearnim oružjem svakako je teško zamisliva i smatra se da bi Koreja eventualno na tako nešto upustila samo u slučaju da je direktno ugroženo državno vođstvo. Za sada, nuklearna proba osigurava unutrašnju podršku vođstvu i omogućava bolju pregovaračku poziciju u međunarodnim odnosima.

Marija Vidić