Italija – Izborni pat:
Ko to tamo vlada

Bez jasnog pobednika na parlamentarnim izborima biće veoma teško, ako ne i nemoguće, da se formira vlada. Sve zavisi od toga kome će se, i da li će se, prikloniti bivši komičar, antievropejac i svemrzac Bepe Grilo za koga je glasao svaki četvrti građanin Italije koji je izašao na izbore. Druga opcija je koalicija levog centra i desnice. Ni jedna ni druga opcija ne obećavaju stabilnu vladu. A čak su i, verovatni, novi izbori problematični zbog ustavnih zavrzlama

Desilo se ono što su politički analitičari prošle nedelje smatrali "najgorim mogućim scenariom": Italijani su glasali tako da će formiranje vlade biti veoma teško, ako ne i nemoguće. Od petoro Italijana koji su glasali 24. i 25. februara, jedan nije ni izašao da glasa, drugi je glasao za koaliciju levog centra koju predvodi Demokratska stranka sa Pjeromluiđijem Bersanijem na čelu, treći za desnu koaliciju Silvija Berluskonija, četvrti za političara i bivšeg komičara Bepea Grila i njegov antievropski Pokret Pet zvezda (M5S), a peti građanin Italije glasao je za neku od manjih stranaka, uključujući stranku desnog centra dosadašnjeg premijera Marija Montija.

Prema zvaničnim podacima izlaznost je iznosila oko 75 odsto biračkog tela (manja za skoro pet odsto u odnosu na 2008). Koalicija predvođena Demokratskom partijom (DP) osvojila je 29,54 odsto glasova u Donjem domu Parlamenta i 31,6 odsto u Senatu; Berluskonijeva stranka PDL (Stranka slobodnih ljudi) osvojila je 29,13 odnosno 30,67 glasova, dok su pravi pobednici izbora, Pokret Pet zvezda, osvojili 25,54 odsto mesta u Donjem domu Parlamenta (pojedinačno su najjača stranka) i 23,79 u Senatu. Stranka Marija Montija je potpuno podbacila: osvojila je 10,5, odnosno 9,1 odsto glasova. Ovako raznolik rezultat glasanja za poslanička mesta u dva doma Parlamenta moguć je zahvaljujući izbornom zakonu Italije prema kome svi građani iznad 18 godina imaju pravo da biraju sastav Donjeg doma Parlamenta, dok se za glasanje za Senat traži 25 godina starosti.

Ovaj jedinstveno-dijabolični izborni zakon delo je Berluskonijevih ljudi u prethodnom zakonodavstvu i na osnovu njega se izborna mesta u Senatu distribuiraju na regionalnoj bazi, pa je stoga Berluskonijeva koalicija u Gornjem domu dobila više mesta nego koalicija okupljena oko DP-a, koja je opet tek za dlaku pobedila u Donjem domu, ali je na osnovu izbornog zakona automatski dobila 340 od 630 poslaničkih mesta. Taj sistem bi trebalo da obezbedi stabilnu vladu, naravno ako je pobednik isti u oba, ravnopravna skupštinska doma. Rezultat glasanja na nekim izbornim mestima je toliko "tesan" da Berluskonijeva stranka traži da se prebrojavanje glasova ponovi.

Dakle, imamo većinu levice u Donjem domu, u kome sledi Berluskoni sa 124, Grilo sa 108 i Monti sa 45 mandata. Ali je Senat koji je podeljen – 113 mesta za DP i saveznike, 116 za Berluskonija i njegovu koaliciju, 18 mesta za Marija Montija i 54 za Pokret Pet zvezda (M5S). Sa ovakvim rezultatom skoro da je nemoguće formirati vladu, osim ako ne dođe do nekih spektakularnih savezništava.

PARLAMENTARNA GERILA: Italijani su najpre iznenadili svojom izbornom voljom, a sada Italija predstavlja brigu za sve u Evropi. Jer, M5S nije stranka u pravom smislu te reči, već pokret predvođen harizmatičnim vođom Bepeom Grilom, šezdesetpetogodišnjim bivšim komičarem koji je politički pokret osnovao pre tri godine, a od 2007. eksperimentiše i koketira sa politikom. Posle ovih izbora, Grilo pod zaštitnim znakom Pokreta prvi put uvodi mnoge mlade ljude u Parlament (svi su mlađi od 40 godina), a među njima je i mnogo žena. Većina od ovih 162 novopečenih M5S-ovih predstavnika u Parlamentu nema nikakvo političko i parlamentarno iskustvo, te je stoga logično pitanje da li će oni uopšte sarađivati sa poslanicima iz drugih stranaka, ili će se ponašati kao parlamentarna gerila i kočiti napredak zemlje?

Uskoro ćemo videti ishod, budući da treba preseći neke ustavne čvorove, ako ne dođe do dogovora između partija. Jer, predsedniku Italije Đorđu Napolitanu sredinom maja ističe sedmogodišnji mandat, a italijanski zakon kaže da predsednik ne može da raspusti parlament ako mu u roku kraćem od šest meseci ističe mandat. Tako novi izbori, koje mnogi vide kao moguće rešenje političke slagalice, neće biti mogući dok Italija ne dobije novog predsednika.

Ali, da bi se izabrao novi predsednik, potrebna je dvotrećinska većina u oba doma Parlamenta. Stoga, poslanici M5S-a odlučuju da li će sklapati poslove sa dosad "omraženom kastom" ili ne. Jedan od najuspešnijih predizbornih slogana njihove kampanje bio je: "Hajde da ih pošaljemo kući, sve njih", poput onog argentinskog Qué se vayan todos (Neka svi odu) iz 2001. godine. Ipak, i dalje je moguće da će se M5S-ovci usaglasiti sa poslanicima koalicije levog centra u nekim osnovnim stavovima – poput izbornog zakona, dok će biti prilično teško naći zajednički jezik sa Berluskonijem, kojeg Bepo Grilo obično naziva "psihopatuljkom".

Grilo je na svom blogu, zvanično-nezvaničnom portalu M5S-a, napisao da se plaši velike koalicije Bersluskonija i DP-a: "Oni žele da nas zaustave, ali to neće uspeti, ostalo im je svega šest do osam meseci života, ne više, a mi ćemo početi da ostvarujemo naš program: nema privatizacije vode, više novca za obrazovanje, smanjivanje javne potrošnje, plata za svakog građanina..." Posmatraćemo ih, kaže on, da bismo bili sigurni da ne kuju tajni pakt protiv nas. Poručuje: "Srešćemo se u Parlamentu i to će biti na naše zadovoljstvo."

Enzo Mangini i Andrej Ivanji