Grčka – pet godina krize:
Neću, bre, da platim

Beda, nezaposlenost, štrajkovi, život bez struje i lož ulja, socijalni neredi, napadi neonacista na imigrante: dok društvo i narod propadaju, vlada u Atini likuje, zato što se brojke po diktatu Trojke na papiru popravljaju

Prošla godina će ući u grčku istoriju kao godina u kojoj je grčki dug označen kao "održiv", a grčko društvo postalo "neodrživo". Iako su mnogi svetski ekonomisti i analitičari predviđali da će Grčka bankrotirati u 2012, odlučnost moćnih da Grčka ostane unutar Evrozone (zbog straha da bi eventualni Grexit, tj. izlaz Grčke iz zone evra po principu domino efekta doveo do kolapsa čitavu Evropsku uniju) odvelo je Grčku u jedan novi kreditni paket propraćen i novim šišanjem grčkog državnog duga, ali i još jednim veoma teškim paketom mera štednje koji je grčki narod definitivno bacio na kolena.

Nova grčka tropartijska koaliciona vlada (Nova demokratija, Pasok, Demokratska levica) formirana posle junskih izbora 2012, za svoj glavni strategijski cilj je postavila ostanak Grčke u evrozoni. Iz tog razloga su preduzete nove mere stroge štednje u visini od 17 milijardi evra, što je bio konačni udarac već ionako bolesnoj grčkoj ekonomiji. Posle pet godina recesije, neprekidnih poreskih racija i sukcesivnog smanjenja plata i penzija, prosečni Grk je već izgubio 30-40 odsto od svojih prihoda, a grčka ekonomija 25 odsto od svog BDP-a (sa 250 milijardi evra u 2008. je spala na 185 milijardi u 2013). Rezultat toga je da su na hiljade preduzeća stavljeni katanci, stotine hiljada ljudi je otpušteno, te je tako nezaposlenost skočila sa osam odsto 2008, na astronomskih 28 odsto u decembru 2012, s tim da postoje još mnogo crnje prognoze koje kažu da će nezaposlenost porasti na 35 odsto do kraja 2013.

PAUPERIZACIJA GRČKE: U zemlji sa 11 miliona stanovnika, koja se do 2009. ubrajala u 25 zemalja sa najvišim životnim standardom na svetu, već se 3,9 miliona stanovnika nalazi ispod granice siromaštva, a broj nezaposlenih prelazi 1,5 miliona, dok 400.000 porodica nemaju nikakve prihode, što znači niti jednog jedinog zaposlenog. Nedavno je jedan poznati lanac supermarketa dao oglas u kome se traži 106 službenika koji će raditi za osnovnu platu. Na adresu direkcije je poslato 120.000 biografija.

Grčko društvo doživljava masovnu humanitarnu katastrofu, a dokaz za to su stotine samoubistava, desetine hiljada beskućnika, i što oko 300.000 porodica živi već mesecima u mraku, bez tople vode i bez mogućnosti upotrebe kućnih aparata, jer im je DEI (grčka elektrodistribucija) isekao struju pošto nisu mogli da plate račune. Redovi u narodnim kuhinjama su sve veći i sve je veći talas emigracije visoko obrazovanih mladih Grka koji su odlučili da okušaju sreću u nekoj od bogatijih zemalja.

Simptomi ekonomske krize su vidljivi skoro svuda u Grčkoj, naročito u većim gradovima. Nekada veliki atinski trgovi podsećaju na filmove strave i užasa sa svojim zamandaljenim radnjama, puni prosjaka i očajnika koji drže kartone na kojima piše ΠΕΙΝΑΩ (gladan sam). Oko 300.000 grčkih novoizgrađenih kuća i zgrada već godinama stoje "na prodaju", a još duplo toliko stanova je "za izdavanje". Osim toga na ulicama velikih gradova su se ustalile slike pretrpanih kontejnera i gomile đubreta zbog stalnih štrajkova zaposlenih u komunalnim službama, a oko njih gomile napuštenih pasa i mačaka čije finansijski propale gazde više nisu imale čime da ih hrane.

Ove zime je zabeležena i impozantna razmera ilegalne seča drva po grčkim šumama, pa su glavni uzrok smoga ove zime bili nepregledni oblaci dima koji su dolazili iz peći ili kamina, jer su loženjem na drva mnogi prenebregnuli kupovinu skupog lož ulja.

Kriminal je u stalnom porastu kao i teroristički napadi. Neonacistička Zlatna zora, koju, kako ankete pokazuju, i dalje podržava oko deset odsto građana Grčke, svakodnevno vrši rasističke napade na imigrante, ali i na aktiviste leve političke orijentacije. Neizmeran je broj Grka koji pate od stresa, psiholoških problema i masovne depresije. Srednja klasa ubrzano i nasilno osiromašuje. Grčke socijalne strukture kao da neko nasilno drma i to rezultira naglim uništavanjem društvenog jedinstva. Drugim rečima, Memorandum, koji je Grčka potpisala sa Trojkom (Evropska komisija, Evropska centralna banka i Međunarodni monetarni fond), pretvorio se u oružje masovne katastrofe grčkog društva. Ali, to izgleda baš nimalo ne tangira predstavnike Trojke, tj. grčkih zajmodavaca, koji insistiraju na tome da "nema omleta bez razbijenih jaja", bez obzira na to što su "jaja" u konkretnom slučaju životi miliona ljudi.

Njihov striktan cilj je realizacija programa štednje, fiskalna konsolidacija i održivost duga, bez obzira iako je upravo to odvelo do siromaštva veliki postotak grčkog stanovništva.

BORBA ZA STRANA ULAGANJA: S obzirom na to da je grčka srednja klasa potpuno ekonomski iscrpljena i praktično ne može da plaća poreske namete, grčka vlada očajnički traži prihode na sve strane. Pošto ne mogu da uđu u trag velikim poreskim beguncima i uteraju njihove dugove, jer samo u poslednje tri godine oko 27.000 bogatih Grka su izneli iz zemlje i položili u strane banke oko sedam milijardi evra, država pokušava da dođe do preko potrebnog novca privatizacijom. Očekuje se da na ovaj način u državnu kasu do 2016. godine uđe oko 15 milijardi evra. Ne samo nekretnine u društvenom vlasništvu, nego i profitabilna državna preduzeća kao što je Loto će uskoro preći u ruke privatnika. Ali prava "žurka" se odvija u oblasti energetike, gde će doći do privatizacije državnih preduzeća za gas (DEPA I DESFA) čiji je glavni "prosac" ruski NEGUSNEFT (pripada SINTEZ grupi), koji nudi 1,9 milijardi evra, što je mnogo više nego što nude njegovi evropski konkurenti. Koliko god se brinuli Evropljani zbog nadolazećeg geo-ekonomskog prodora Rusije u mediteransku Grčku, ne mogu ništa učiniti protiv, toga jer znaju koliko je Grčkoj novac hitno potreban, kako bi, upravo Zapadu, mogla da vraća svoje nepregledne dugove.

Osim što je krenula da rasprodaje "miraz", grčka država je i u potrazi za stranim investitorima, koji su joj potrebni koliko zbog uvećanja produktivnosti toliko i zbog borbe protiv ogromne nezaposlenosti. Grčka vlada je u tom smislu nedavno promenila i zakon u vezi sa, pre svega, velikim investicijama od strateškog značaja, tako da više nema komplikacija oko vađenja licenci, birokratska procedura je maksimalno smanjena, pružene su maksimalne poreske olakšice... Da bi privukla nazad velike brodove grčkih brodovlasnika, vodećih u svetskoj trgovačkoj floti, vlada je odlučila da uprosti proces registracije brodova u Grčkoj i da privatizuju najvažnije luke u zemlji. Od 3500 velikih, prekookeanskih brodova i tankera koji pripadaju grčkim brodovlasnicima, samo 820 njih imaju grčku zastavu, zato što plaćaju minimalne poreze. Već 2009. je trgovačke dokove u Pireju, najvećoj luci na Mediteranu, zakupio kineski COSCO.

Konačno, da bi privukla bogate strance da investiraju u kupovinu kuća u Grčkoj, vlada je donela uredbu da se svakome ko dolazi iz neke zemlje koja nije članica EU, a kupi nekretninu u vrednosti preko 300.000 evra, automatski odobri pravo na doživotnu dozvolu boravka u Grčkoj. Ovaj zakon kao da je skrojen za Ruse, ali i arapske i kineske novopečene bogataše, od kojih se, naravno, prilikom kupovine kuća i nekretnina, neće tražiti nikakvi dokazi o poreklu novca. Postoji bojazan da bi Grčka tako mogla da se pretvori u centar za pranje ilegalno stečenog novca.

Opozicija oštro kritikuje vladu da u bescenje prodaje "i nebo i zemlju" stranim investitorima, a istovremeno grčkom narodu smanjuje plate i nemilosrdno ga iscrpljuje. Za sindikate ova "memorandumska i trojkina vlada" dovodi u pitanje svaki smisao i značaj društvenih i socijalnih prava.

NARODNI OTPOR: Protiv svega toga se Grci bune, štrajkuju i demonstriraju. Samo u 2012. je održano 5.200 štrajkova, od kojih su neki trajali i po nekoliko meseci. U utorak 19. februara 2013. je bio najnoviji u nizu štrajk kome su se priključile desetine hiljada zaposlenih i koji je paralisao zemlju. Poljoprivrednici su ponovo izašli na glavne magistrale sa svojim traktorima, preteći da će da zaustave međunarodni saobraćaj i tražeći od vlade mere podrške i dotacije za poljoprivrednu proizvodnju.

Grčko društvo se sve češće i masovnije samoorganizuje, kako bi bio izbegnut potpuni socijalni krah. Prošle godine je bio tzv. pokret krompira, kad su čitave opštine organizovale masovnu kupovinu krompira i pirinča, direktno od proizvođača. Tako je umesto 75 centi po kilogramu, narod mogao da kupi krompir za 25 centi, zaobilazeći trgovce i posrednike... Ove godine u mnogim gradovima postoje i tzv. društvene prodavnice, koje su uglavnom organizovane uz opštinsku dozvolu i ustupanje prostora, a u kojima se prodaju proizvodi direktno od proizvođača.

U nekim krajevima zemlje, kao u Volosu, ljudi su počeli da koriste i svoj lokalni "novac" (LETS), kako bi olakšali međusobnu razmenu proizvoda i usluga bez novca. Čitave ekipe aktivista – lekara, medicinskih tehničara, i farmaceuta – organizuju "socijalne ordinacije" u kojima pružaju besplatne lekarske usluge, vakcine i lekove svima kojima su te usluge potrebne, a nemaju nikakvo osiguranje niti novčane mogućnosti da ih plate, bilo da su Grci ili ilegalni stranci. Pozivaju građane preko medija da lekove koje ne korite donesu u te ordinacije kako bi pomogli onima kojima su potrebni. Aktivisti među pravnicima pružaju besplatne pravne usluge nezaposlenima i siromašnima koji su u opasnosti da izgube kuće i stanove zbog dugovanja bankama ili državi. Crkva i njeni sledbenici organizuju narodne kuhinje za hiljade ljudi, poklanjanju pakete sa hranom siromašnim porodicama i obezbeđuju privremeni smeštaj beskućnicima. Međutim, naravno da milostinja ne može biti zamena za socijalnu državu i socijalnu pravdu.

Suočeni sa dramatičnim porastom nezaposlenosti i nekontrolisanim porastom propasti preduzetništva, neki su radnici samoinicijativno odlučili da nađu izlaz iz krize. Tako je 12. februara 2013, 38 radnika samoinicijativno pokrenulo mašine solunske fabrike BIOME (Biomihaniki Metalleftiki A.E. ili u prevodu Industrijsko rudarstvo I.N.C.). Reč je o prvoj fabrici u Grčkoj koja je umesto da bude zatvorena i padne pod stečaj zbog ekonomske krize, prešla u ruke svojih radnika i tako postala prva samoupravna fabrika u zemlji. Zaposleni su preuzeli jedan deo fabričkog duga i zahtevaju od države da novac, koji im zakonski sleduje zbog otpuštanja, stavi na raspolaganje da kupe sirovine. Tako je fabrika nastavila da radi "postavljajući istovremeno i temelje za stvaranje jednog novog i različitog radnog modela, neposredno demokratskog, bez iskorištavanja radnika od strane poslodavca", kako to kaže radnički sindikat.

Ovaj eksperiment BIOME-a kao što je bilo i za očekivati, iako je izazvao dosta komentara, negodovanja i podrške, ali i interesovanja grčkih i stranih medija, ipak predstavlja izuzetak, a ne pravilo u grčkoj krizi. Pravilo je da su čitave industrijske zone grčkih gradova napunjene stotinama industrijskih leševa, da zvrje napuštene fabričke hale i stoje mašine.

Sve je veći i broj građana koji se odupiru nametima i haraču države integrišući se u neformalni pokret građanske neposlušnosti pod nazivom NE PLAĆAM (Den Plirono). Ovaj pokret je nastao 2010. godine kada je, zbog ogromnog povećanja putarine na autoputevima hiljade vozača odlučilo da svakodnevno prolazi kroz naplatne rampe ne plaćajući putarinu, uprkos pretećim kaznama. Ovaj pokret je 2011. poprimio još veće razmere, kada je tadašnja PASOK-ova vlada nametnula jedan sasvim novi "harač" na nekretnine, koji se plaća zajedno sa računom za struju. Tada je stotine hiljada Grka odlučilo da ne plaća taj "protivustavni i nezakoniti harač", po cenu da im država zapleni kuće i stanove. Pokret "Ne plaćam" se 2012. još više proširio kada je nametnut čitav niz novih taksi, naročito teških za građane koji pripadaju socijalno ruiniranom nižem i srednjem staležu.

Procenjuje se da početkom 2013. oko 2,5 miliona grčkih poreskih obveznika, oko 40 odsto, duguje poreskoj upravi preko 50 milijardi evra. Najveći broj njih su "sitni dužnici" sa dugovanjima do 3000 evra. Ali u svom pokušaju da skupi novac i smanji suficit, država lovi i sitne dužnike, pod pretnjom da će im oduzeti platu ili penziju, stanarsko pravo ili zapleniti bankovni ulog, ako ga imaju, pa čak i zapleniti jedinu kuću u kojoj žive, ako je u njihovom vlasništvu. Ali, što bi rekli stari Grci "Ne možeš uzeti od onoga koji NEMA!"

Nasuprot svemu ovome nalazi se trostranačka vlada koja trenutno slavi, jer je "zahvaljujući žrtvama grčkog naroda" država definitivno spasena, i ne samo što nije pala pod stečaj nego je uspela da krajem 2012. ostvari primarni suficit od 1,5 odsto BDP-a, očekujući da će da ga uveća i na 4,5 odsto, što je cifra koju od nje zahteva Trojka. Slavila je vlada i činjenicu što je u krajnje nepovoljnim uslovima zemlja uspela da postigne porast izvoza od 5,1 odsto i da smanji uvoz za šest odsto, smanjujući tako trgovinski deficit na 13,2 milijardi.

Vlada je takođe ponosna i na pridobijene velike strane investitore, kao što su Hjulit-Pakard u luci u Pireju i kanadski Eldorado gold na Halkidikiju (visina investicija 1,5 milijardi), zatim na potpisivanje sporazuma o gasovodu TAP, koji će preko Grčke, Albanije i Italije sprovoditi gas iz Azerbejdžana u Evropu, ali i na početak velikih podvodnih morskih istraživanja eksploatacije prirodnog gasa i nafte koji se nalaze u Egeju. Procena Dojče banke je da je vrednost tih nalazišta oko 400 milijardi evra, što je mnogo više od ukupnog grčkog duga.

Međutim, grčki narod nema nikakvog razloga da se raduje svemu ovome, pošto se njegovo mučenje i problemi nastavljaju, bez ikakvog vidljivog olakšanja na horizontu. Prosperitet brojeva, za koji se po svaku cenu zalaže tehnokratska trojka, rezultirao je nesrećom i mizerijom Grka. Prema tome, nikako ne treba isključiti mogućnost da ćemo 2013. u Grčkoj imati još veće socijalne nemire, još veću političku nestabilnost i vrlo verovatno prevremene izbore. Sada se velika odgovornost nalazi na opoziciji, naročito na levici i SIRIZI, koja još nije uspela da svoj visoki izborni postotak od 27 odsto materijalizuje, niti se odlučila da politiku iz skupštine preseli na ulice. Ako se na to odluči, ako bi SIRIZA, koja se protivi aranžmanu sa Trojkom, došla na vlast, bila bi to istorijska poruka grčkog naroda, koja bi imala uticaja i na druge evropske zemlje koje prolaze kroz slična iskušenja ekonomske krize i krize kapitalizma.

Georgios Stamkos, Milica Kosanović