Dosije – Aflatoksično mleko:
Ko koga i zašto muze

Sve velike mlekare imaju opremu kojom na liniji proizvodnje kontrolišu kvalitet proizvoda pa i na koncentraciju aflatoksina i vrlo dobro znaju šta plasiraju na tržište, to vrlo dobro znaju i odgovarajuće službe u Ministarstvu poljoprivrede, ali se i jedni i drugi prave nevešti, jer "ko te pita", ali kad ih se zatekne "in flagranti", šta će drugo nego da svoju brljotinu prebace na politički teren i za sve optuže (prodane) političare, uvozničke i GMO lobije združene u zločinačkom poduhvatu uništavanja srpske poljoprivrede i srpskog seljaka, samo je mlekarski lobi, ako takav postoji, zaobiđen

Da su kojim slučajem odnosi između republičke i pokrajinske vlasti harmonični, sve ovo sa kontaminiranim mlekom verovatno do javnosti ne bi ni stiglo, a uopšte se i ne bi ni dogodilo da je jesenas, kada je nedvosmisleno ustanovljena plesnivost žita, Uprava za zaštitu bilja bar preporučila ako ne i naredila da se zaraženo žito odvojeno skladišti od zdravog, a da se stočnoj hrani dodaje "zeolit", mineral koji je absorbent/fiksator aflatoksina, što se i inače radi, kao i da se mlekare sukcesivno kontrolišu, naročito u primeni HCCP standarda smišljenim da se ovo što (nam) se događa ne dogodi.

Ako je za utehu, povišena koncentracija aflatoksina zabeležena je u svim balkanskim zemljama, u Nemačkoj pride, ali za razliku od Srbije ni u jednoj od njih ovaj problem nije "podignut" na politički nivo, nisu padale teške reči, otkrivale svakorazne zavere, nisu prozivani izdajnici, prodani političari i uopšte uzev tako to: po vokabularu sudeći, problem je mnogo veći nego što mislimo da jeste.

KUKURUZ: Još u toku berbe kukuruza čula su se stidljiva upozorenja da je ionako tanak prinos ugrožen povećanom plesnivošću "zlatnog zrna". Niko se na to nije obazirao. Nije mnogo prošlo, a u novinama je osvanula takođe stidljiva vest da je sa italijanske granice vraćena pošiljka kukuruza zbog zaraženosti aflatoksinom B1, a iz Ministarstva poljoprivrede je stiglo umirujuće saopštenje da je "naš" kukuruz zdrav, da i ako je to istina, izuzetak je, uz insinuacije da je dotična pošiljka pretovarana u Hrvatskoj i da "ko zna koji kukuruz je u Italiju stigao".

Bez obzira na to/takvo zataškavanje, počele su da kolaju priče da "sa našim kukuruzom (ipak) nešto nije u redu", a pokrajinski sekretar za poljoprivredu Goran Ješić izneo je tvrdnju da je 70 odsto sveg kukuruza u Srbiji neupotrebljivo, čak kao stočna hrana.

Na ovo je višnja vlast odgovorila konstatacijom da je ta izjava uperena protiv vlade, Srbije i srpskih ratara, da naravno nije istina, a kao dokaz iznela rezultate vanredne kontrole zaliha kukuruza po kojem je svega sedam odsto uzoraka zaista neispravno, ali i to što nije ispravno nije mnogo, samo malo više, skoro pa nije uopšte.

Tek kasnije, kad je "pukla bruka", onako ispotiha saopšteno je da je (tada) kontrolisan kukuruz samo u Robnim rezervama i Javnim skladištima, što je jedva dvadesetak odsto ukupnih zaliha.

MLEKO: Ne prođe opet mnogo, kad nova vest, mnogo glasnije objavljena nego ona prva: hrvatsko mleko, proizvedeno u mlekari "Dukat", vraćeno je sa bosansko-hecegovačke granice zbog prekomerne kontaminacije aflatoksinom. Na ovo su netom reagovali nadležni: potrošači mogu da budu spokojni, jer se u Srbiju ne uvozi mleko iz Hrvatske, već iz Bosne, da ovdašnja mlekara "Dukat" prerađuje isključivo domaće mleko, te nema ni govora o aflatoksinima. Usledila su saopštenja svih velikih mlekara da su njihovi proizvodi bezbedni, da u skladu sa dobrom proizvođačkom praksom posebnu pažnju posvećuju kvalitetu i tako to.

Uprkos umirujućim saopštenjima, počelo je da se ramori o mogućoj zaraženosti domaćeg mleka i opet je Ministarstvo poljoprivrede promptno reagovalo: tri stotine uzoraka mleka je poslato na analizu kojom je ustanovljeno da je u svega tri odsto uzoraka nađena povišena koncentracija aflatoksina, ali da ni to nije mnogo, samo malo više, skoro pa da nije uopšte.

"Od 300 obrađenih uzoraka, 272 je pokazalo potpunu bezbednost ove namirnice, a 28 je na granici dozvoljenih vrednosti aflatoksina. Sumnjivost tih uzoraka se ne mora nužno odnositi na prisustvo aflatoksina M1 koji je kancerogen, pa se iz ovog razloga rade precizniji testovi (potvrdne metode) i detekcija ovog konkretnog minotoksina", piše u zvaničnom saopštenju Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. "Ukoliko dalje analize dokažu prisustvo aflatoksina M1 u nekom od uzoraka u kojima je aflatoksin na granično dozvoljenim vrednostima, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede objaviće o kojem je mleku i kojim proizvođačima reč i naložiti predviđene mere prema njima."

Međutim, rezultati te analize nisu objavljeni. Razlog za to je jednostavan: da jesu, videlo bi se da su ispravnim proglašeni oni uzorci u kojima je nađena koncentracija ispod granice propisane "starim" pravilnikom, koji je dozvoljavao desetostruko veću koncentraciju od aktuelnog, važećeg pravilnika.

U isto vreme su mleko na analizu, u mnogo manjem broju uzoraka, dala i dva Gorana: Ješić i Papović, prvi jer je sumnjao u verodostojnost rezultata koje je saopštilo Ministarstvo poljoprivrede, drugi jer mu je to posao, budući da je predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije. Obojica su uzorke na analizu dali u SP laboratoriju koja je deo Viktorija grupe. Tu nastaje zaplet: rezultati su se bitno razlikovali. Po onima koje je Ješić obnarodovao, svega tri uzorka su bila u okviru propisa, dok je Papović, bez konkretnih brojeva i slova, "svoje" rezultate opisao kao "malo različite" od zvaničnih – nije mnogo, samo malo, skoro pa da nije uopšte.

PALJBA: Na konferenciji za medije sazvanoj tim povodom, ministar Knežević je konstatovao da, pre svega, pokrajinski sekretar za poljoprivredu nije ovlašćen da mleko daje na analizu, pokazivao dokument sa rezultatima ispitivanja na kome je pisalo da je uzorke doneo "inspektor Goran Ješić" i to prokomentarisao sumnjom da "inspektor Ješić možda nije oprao ruke" pa da su zbog toga rezultati takvi kakvi su, usput iskazao sumnju i u samu laboratoriju, iako je reč o najopremljenijoj laboratoriji u Srbiji, kako instrumentima tako i kadrovski, laboratoriji koja i inače, u nedostatku referentne laboratorije, obavlja analize za potrebe države.

"Pokušaji da se diskredituju srpski proizvođači mleka i da se nanese ekonomska šteta industriji mleka, koja bi po scenariju Ješića, Demokratske stranke i Viktorija grupe trebalo trajno da izgubi kredibilitet u okruženju neodgovorno je i opasno ponašanje koje bi trebalo da bude ispitano i od strane državnih organa koji se bave suzbijanjem organizovanog kriminala", naglasio je ministar Knežević.

Ta izjava bila je okidač za teoretičare zavere: to (neindentifikovani) uvoznički lobi u sadejstvu sa Demokratskom strankom uništava domaću poljoprivredu da bi tržište preplavili nekvalitetnom uvoznom hranom, onda (opet neidentifikovani) GMO lobi hoće da zada smrtni udarac domaćoj poljoprivredi i na mala vrata uvede genetski modifikovane kulture, opet u sadejstvu sa Demokratskom strankom, onda monopolisti koji proizvode stočnu hranu (to je, kao, Viktorija grupa) hoće još više da zajaze domaće tržište, razume se, u sadejstvu sa Demokratskom strankom.

U Novom Sadu proizvođači mleka su se "spontano okupili", prozivali Ješića zbog ataka na njih sa posebnim naglaskom na ove i one lobije, potom prosipali mleko prethodno ispivši koji gutljaj da bi pokazali da je ispravno, bezbedno, zdravo, da ga daju svojoj deci...

MOŽDA: U spasavanju obraza republička inspekcija je opet sprovela kontrolu koja je pokazala sličan raspored "valja – ne valja", ali i uzorke poslala na superanalizu u Holandiju, e da bi se otklonile nedoumice. "Biće sve gotovo za nedelju dana", objasnio je ministar Knežević, pa u skladu sa tim rezultatima "možda će nešto da bude povučeno", jer "ne može tek tako, samo zbog sumnje da se povlači proizvod iz prodaje", jer "možda je sve u redu". Kad se vrh SNS-a izjasnio da sve što je sumnjivo treba da se povuče sa tržišta, ministar je izdao adekvatan nalog, pa je počelo povlačenje mleka iz prodaje i vraćanje "u skladište, a ako se pokaže da nije za ljudsku upotrebu, biće uništeno"... Zanimljivo: u drugoj kontroli uzeto je samo 30 uzoraka, a sa tržišta je povučeno 50 vrsta mleka raznih proizvođača. Iz prodavnica nestade i jogurt, mada za njega nije propisana granična vrednost aflatoksina.

Isto važi i za sir: kada je menjan pravilnik po kome je dozvoljena količina aflatoksina u mleku desetostruko smanjena, nekako su mlečni proizvodi zaboravljeni, pa u siru, recimo, može da ga bude koliko god: limita nema. Kako kažu u Ministarstvu poljoprivrede, mlečni proizvodi i nisu obuhvaćeni kontrolom baš zato što limit nije propisan pa nema ni zakonskog osnova za kontrolu na aflatoksine. Takav sir, međutim, do kupca može da stigne samo u Srbiji: svuda unaokolo, pa i dalje, nije napravljen taj "sirni previd": eto razloga zašto je u Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju "ispregovarano" da se iz ukidanja carina na robu iz Evropske unije izuzme sir.

I Ješić je ponovo dao nove uzorke mleka, ovog puta ne u SP laboratoriju, već u Institut za prehrambene tehnologije: novi rezultati, kaže, mnogo su gori od prethodnih, ali nije saopštio precizno koliko je "to gore", već samo opisno – "tri do pet puta više", kao i da su uzorci poslati na superveštačenje u Nemačku i da će rezultati biti gotovi "za nedelju dana".

DOCKAN: U toku posete fabrici stočne hrane "Jabuka", ministar poljoprivrede je najavio da "od ponedeljka krećemo sa nabavkom određenih supstanci koje ćemo takođe deliti poljoprivrednicima, čiji je cilj da se što pre izluče iz organizma određeni toksini, ako postoje. I ja očekujem da u nekom najkraćem roku, već u narednih nedelju dana možda mi imamo kompletno zdravo mleko i zdravu hranu na našim policama", saopštio je ministar Knežević uz konstataciju da je stočna hrana ovog proizvođača "u skladu sa propisima".

Da li to ministru nije poznato, ili namerno preskače, tek kad je spuštena granica aflatoksina u mleku nije spuštena i u hranivima, tako da to što je stočna hrana "u okviru propisa" nije garancija da će i mleko takođe biti u okviru propisa.

Ministarstvo poljoprivrede je, sa šest meseci docnje, izdalo i uputstva za poljoprivrednike i proizvođače stočne hrane kako da kontrolišu sirovine i šta da rade ako utvrde da sa sirovinom, odnosno stočnom hranom nešto nije u redu, kao i kako da koriste apsorbente/fiksatore aflatoksina.

Inače, apsorbenti/fiksatori aflatoksina, koji se dodaju stočnoj hrani, čime se postiže da se ovaj toksin izlučuje "pozadi", a ne kroz vime, pod različitim komercijalnim nazivima postoje na tržištu, kako domaći tako i uvozni, ali proizvođači ih slabo koriste jer može biti ne znaju da treba da ga koriste, ali i zato jer košta.

Na kraju, tek kad je u mleku koje ona prerađuje pronađeno viška aflatoksina, Niška mlekara je objavila da je započela sa kontrolom mleka na aflatoksine "na ulazu", što znači da može, da ima za to potrebnu opremu, na šta je, uostalom, obavezuje HCCP standard, koji svi proizvođači hrane moraju da primenjuju. Posredno je, dakle, priznala da joj HCCP sertifikat služi samo da na zidu visi. Da ne bude zabune: nije ovo prozivka Niške mlekare – za svaku kojoj je pronađena prekomerna doza aflatoksina u mleku ovo važi, a to su sve velike mlekare, nego je ona ta koja se samoprozvala samopohvalom da je sad učinila nešto što je trebalo inače da radi.

Zoran Majdin