Intervju – Hom Parviz, generalni direktor hotela Hyatt Regency Beograd:
Godina obnovljenog optimizma

"Prema poslednjoj statistici Međunarodnog udruženja kongresa i konvencija, Srbija napreduje na rang-listama brže nego bilo koja druga evropska destinacija. U 2010, Srbija je ugostila 46 skupova i time zauzela 43. mesto na svetu. Samo tri godine ranije, Srbija je imala svega 11 skupova i bila na 64. mestu, a u Beogradu se danas održava približno isti broj skupova kao u gradovima poput Glazgova, Firence ili Hamburga"

Generalni direktor hotela Hyatt Regency Beograd, Hom Parviz, zaposlen je u kompaniji Hyatt International već skoro dvadeset godina. U prethodne dve decenije, u dva navrata ga je posao odvodio u Azerbejdžan, bio je u Španiji, Omanu, Australiji, a u Beograd je došao nakon dve godine upravljanja celim hotelskim kompleksom u glavnom gradu Kirgizije, Biškeku. Na čelu beogradskog Hyatt Regency hotela Hom Parviz je od aprila 2012, a u intervjuu za "Vreme" govori o svom međunarodnom iskustvu, stanju srpskog turističkog tržišta i njegovom budućem razvoju.

"VREME": U Beogradu ste nepunih godinu dana, ali je ipak na vama ostala dužnost da sumirate prethodnu godinu. Dakle, kakva je bila poslovna 2012. za hotel Hyatt Regency Beograd?

HOM PARVIZ: Naša komercijalna predviđanja za 2012. bila su optimistična i zasnivala su se na razvijanju posebnih segmenata i tržišta. Međutim, stvarni rezultati nisu opravdali naša očekivanja, niti su dostigli rezultate iz 2011. godine.

Uzimajući u obzir ekonomske teškoće sa kojima se Srbija suočava, shvatamo da naši klijenti sve više i više postaju osetljivi na cene i traže alternative ili bolje ponude. U izvesnoj meri ovo će se nastaviti i u fiskalnoj 2013. godini. Visoka inflacija takođe je uticala na naše poslovanje, jer povećane cene dobara nisu mogle da se prebace na potrošače – veliki deo morao je da se apsorbuje kako bi se pomoglo u stimulisanju percepcije potrošača, odnosno njihovog ugla gledanja na to koju vrednost dobijaju za svoj novac.

U neizvesnim vremenima, javnost je izuzetno oprezna kada je reč o njenim potrošačkim navikama; stoga, videli smo smanjenje generalnog nivoa poslovanja na lokalnom i nacionalnom nivou. Izgradnja poverenja potrošača je ključ za zdraviju poslovnu klimu, bilo da radite u ugostiteljstvu, prodaji, ili industriji automobila, i ja verujem da svi pomenuti sektori pokazuju opadanje ili stagnaciju.

Ekonomski pokazatelji za tekuću godinu optimističniji su u poređenju sa 2012. Imajući na umu da je bruto domaći proizvod opao za 1,7 odsto, svaki pozitivan pokazatelj je znak optimizma! Mi takođe ostajemo optimisti i idemo ka boljim rezultatima.

U prethodnih šest godina bili ste generalni menadžer Hyatt Regency hotela u Biškeku, kao i generalni menadžer čitavog Hyatt kompleksa u Bakuu. Kakva iskustva nosite iz ovih zemalja, i koliko su poslovna klima i poslovni običaji slični odnosno različiti u Kirgistanu i Azerbejdžanu u odnosu na Srbiju?

Poslovna klima u ovim zemljama se izuzetno razlikuje.

Bogatstvo naftom omogućilo je Azerbejdžanu da u potpunosti restrukturiše zemlju nakon devedesetih godina prošlog veka, i lično sam to iskusio tokom svog prvog zadatka sa Hajatom, a potom i 15 godina kasnije, u mom drugom "mandatu". Promena je bila znatna kada je reč o stvaranju poslova i poslovnih mogućnosti. Ipak, kada je reč o ugostiteljstvu, moguće je da je nivo ponude hotela bio dosta veći od nivoa potražnje, i efekti ovoga se još uvek vide – vlast će morati da nastavi da promoviše Azerbejdžan kao turističku i poslovnu destinaciju.

Nasuprot Azerbejdžanu, Kirgistan je proglašenjem nezavisnosti od Sovjetskog Saveza 1991. godine bio potpuno drugačija slika. Sa veoma ograničenim prirodnim resursima i neadekvatnim poslovnim mogućnostima, bilo je veoma teško poslovati u ovoj zemlji. Za Kirgistan se često kaže da je "Švajcarska centralne Azije", i vrlo je popularan među turistima koje zanimaju avantura i netaknuta priroda. Oni bez sumnje koriste ovu činjenicu i dobro je promovišu. Hyatt Regency u Biškeku je još uvek jedini internacionalni hotel sa pet zvezdica u gradu, tako da smo mi imali sreće da nastavimo sa odličnim poslovanjem tokom te tri godine, koliko sam bio tamo.

Poslovna praksa može da bude uspešna samo ako postoji politička stabilnost, međunarodni odnosi, izbalansirana fiskalna politika i privredni rast, i mi se nadamo da sve to može da se obnovi u Srbiji.

Možete li nešto više reći o učincima nedavnog renoviranja enterijera hotela Hyatt Regency Beograd? Šta je promenjeno, da li se efekti vide u poslovanju hotela? Koliko je ovo renoviranje povezano sa renoviranjem čitavog Hyatt lanca od pre nekoliko godina?

Naše najaktuelnije i poslednje renoviranje bilo je poboljšanje objekata zatvorenog bazena u našem fitnes i spa centru, što su izuzetno dobro primili svi gosti hotela i članovi našeg kluba. U 2011, svaki od 42 apartmana u hotelu bio je potpuno renoviran, što je uključivalo i kompletno preuređenje našeg Predsedničkog i Diplomatskog apartmana. Ova investicija nam je pomogla u poboljšanju izdavanja apartmana.

Kada govorimo o onome što je ispred nas, trenutno radimo sa našim partnerima za dizajn iz Velike Britanije na finaliziranju koncepta javnih površina i gostinskih soba. Ovo uključuje prostorije predviđene za održavanje konferencija i događaja, lobi i sve naše gostinske sobe i hodnike. Predvideli smo i jednu model-sobu, koja će tokom aprila biti dostupna za detaljan pregled, i koja će od rane jeseni početi sa radom.

"Regency" je brend Hyatt hotela, namenjen prevashodno za konferencije i poslovna putovanja. Postoje mišljenja da se kongresnim turizmom može najbolje i najbrže razviti turistička industrija u Srbiji. Šta mislite o ovom stanovištu?

Širom sveta naši brendirani "Regency" hoteli zgodno su smešteni u urbanim i prigradskim delovima gradova, aerodromskim, konferencijskim i destinacijama za odmor, i mesto su dobrodošlice za učesnike konferencija, poslovne putnike i putnike željne razonode.

Nedavno je izašla statistika ICCA (International Congress and Convention Association – Međunarodno udruženje kongresa i konvencija), koja pokazuje da Srbija napreduje na rang-listama brže nego bilo koja druga evropska destinacija. U 2010, Srbija je ugostila 46 skupova i time zauzela 43. mesto na svetu. Samo tri godine ranije, Srbija je imala svega 11 skupova i bila na 64. mestu. Među otprilike 200 kongresnih destinacija u Evropi, Beograd je na 28. mestu sa 33 međunarodna kongresa u 2010. U Beogradu se sada održava približno isti broj skupova kao u gradovima poput Glazgova, Firence ili Hamburga. Skorašnje istraživanje magazina M&IT (Meetings & Incentive Travel) pokazalo je da je Beograd destinacija sa visokom vrednošću, kao i da je cena zakupa u Sava centru, beogradskom najvažnijem kongresnom prostoru, više nego upola niža od cene sličnih objekata u mnogim drugim evropskim gradovima. Takođe, "Intelligence Unit" časopisa "The Economist" rangira Srbiju kao jednu od prijemčivijih zemalja u Evropi, kada je reč o cenama dobara i usluga.

Da li ste uspeli da steknete širu sliku srpskog turizma – šta su pozitivne strane, a na čemu treba još da se radi?

Čitamo u raznim publikacijama veoma pozitivne ocene kada je reč o povećanju broja putnika i posetilaca na Aerodromu "Nikola Tesla" – ono što je važno za našu industriju jeste da razlučimo poreklo i cilj ovih poseta, jer ćemo tako moći bolje da razumemo turističko tržište u Srbiji, a to bi nam pomoglo i u potrazi za neistraženim tržištima.

Hyatt Regency Beograd je, za sada, jedini hotel sa pet zvezdica u glavnom gradu. Postoje mišljenja da je Beogradu potrebno još hotela sa konferencijskim objektima kako bi se još više razvio konferencijski turizam. Kakvo je vaše gledište po ovom pitanju, a sa druge strane, koliko u vremenu krize pogoduje to što ste ispred konkurencije?

Da preformulišem ovo pitanje – i kažem da je Hyatt Regency Beograd jedini internacionalni hotel sa pet zvezdica u prestonici. Kada je reč o kategorisanju, postoje drugi hoteli sa pet zvezdica u gradu, ali ne i međunarodni brend! Verujem da je prvi korak u razvijanju poslovanja MICE (Meeting, Incentives, Conferences & Events – sastanci, podsticaji, konferencije i događaji) to da se Beograd promoviše kao destinacija. Za ovo su neophodni planiranje i izgradnja odgovarajuće infrastrukture – dostupnost, pristupačni letovi i avio-karte, aerodromski i vizni propisi, službe podrške na zemlji, a to su samo neki od uslova.

U Beogradu sam prethodnih 10 meseci – već sam video napredak u nekim od pomenutih oblasti, i on mora da se nastavi sa još većim zamajcem. Jednom kada organizatori konferencija osete da su ti obavezni elementi na svom mestu, tada ćemo moći da privučemo veće nacionalne i međunarodne događaje.

Kada je reč o dodatnim hotelima, sa trenutnim planovima proširenja o kojima smo saznali iz medija, do kraja 2014. u gradu će postojati još 740 soba u hotelima sa četiri i pet zvezdica. To nas dovodi do približno 2150 noćenja – što je dovoljno za privlačenje velikih konferencija u grad. Ipak, mora se imati na umu da je potreban plan kako da ove sobe budu zauzete i u toku ostalih 355 dana u godini! Zato investitori ovih novih hotela moraju pažljivo da razmišljaju o svojim investicijama i povratnom periodu – osim ukoliko ovi hoteli nisu već isplaćeni!

"Vreme uspeha!" je redovni podlistak nedeljnika "Vreme", izlazi svakog prvog četvrtka u mesecu. Uređuju: Aleksandar Aleksić i Radmilo Marković Podlistak u PDF-u