Na Oplencu 26. maja

Ceremonija državne sahrane četiri člana porodice Karađorđević održana je u crkvi Svetog Đorđa na Oplencu 26. maja. Radio televizija Srbije prenosila je sahranu na Drugom programu od 9:55 do 13:22 časova. Liturgiju je služio patrijarh Irinej.

Sahrani četiri člana porodice Karađorđević prisustvovali su predsednik Srbije Tomislav Nikolić, premijer Srbije Ivica Dačić, predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, predsednik Generalne skupštine UN Vuk Jeremić, predstavnici porodice i mnogobrojni građani, među kojima i mnoge javne ličnosti. Zapaženo je prisustvo pesnika Matije Bekovića člana Krunskog saveta, Emira Kusturice i drugih. Krst sa imenom kraljice Marije nosio je glumac Tanasije Uzunović, čiji je predak Nikola Uzunović bio predsednik vlade Jugoslavije u trenutku kada je kralj Aleksandar ubijen u Marseju. KOvčeg kraljice Marije nosili su mladići obučeni u nošnje Krajišnika.

Sahrani su prisustvovali predstavnici diplomatskog kora, među kojima su ambasadori SAD i Velike Britanije u Srbiji Majkl Kribi i Majkl Devenport

Prisustvovali su takođe članovi kraljevskih kuća iz mnogih zemalja među kojima su članovi kraljevskih porodice Bugarske, Rumunije, Grčke, Lihenštajna, Bahreina, Austrije, Velike Britanije. Zapaženi su princ Edvard, vojvoda od Kenta iz britanske kraljevske porodice, kralj Jordana Abdulah Drugi, emir od Kuvajta, izaslanik japanskog kralja...

Posle Liturgije i polaganja posmrtnih kovčega u kriptu crkve na Oplencu Patrijarh srpski Irinej je održao govor u kome je posetio na to da je četvoro članova porodice Karađorđević preživelo okupaciju i da su bili prinuđeni da napuste otadžbinu i žive u izgnanstvu, oskudici, nezasluženom poniženju, a da je najveća nevolja koja ih je snašla to što su bili lišeni svih prava i prava povratka u zemlju, koju su svojom krvlju gradili..." Naglasio je da je veliki događaj za kraljevski dom Karađorđević to što su svoje počivše sabrali na zajedničko počivalište loze Karađorđevića, zadužbini kralja Petra I, nedaleko od Viševca, rodnog mesta Crnoga Đorđa. Patrijarh Irinej je još rekao da je ovo istorijski čin istravljanja istorijske nepravde.

Princ Aleksandar, sin kralja Petra II je rekao da se ostvaruje životna želja njegovog oca, njegove majke kraljice Aleksandre, njegove majke kraljice Marije, da se vrate u odažbinu, da je predugo trajalo njihovo lutanje i izbeglištvo. "Umirali su na raznim stranama sveta. Sada su ovde, među svojim Karađorđevićima i među svojim Srbima..." rekao je Aleksandar, zaključivši da se otvara prostor za nacionalno pomirenje. Govor je završio rečima: "Počivajte u miru, časni preci..."

Za vreme govora premijera Dačića prisutni građani su zviždali i vikali: "Hoćemo kralja!" Rekao je da ovaj čin i činjenica da je on kao predsednik vlade prisutan treba da bude znak nacionalnog pomirenja. «Ovim je zalepljen poslednji deo mozaika koji govori o istoriji našeg naroda i države. Prošlost se ne može izmeniti, ali greške se danas ispravljaju. Zato je važno da srpski narod u budućnosti bude jedinstven, da ne pravi greške... Ideologija je mnogo, a Srbija je jedna", podsetio je Dačić i dodao da je i njegovo prisustvo sahrani doprinos nacionalnom pomirenju između onih koji su u prošlosti bili na jednoj ili drugoj strani.

Za vreme govora Predsednika Nikolića čuli su se povici "Izdaja, izdaja!". On je opomenuo prisutne: "Smirite se, pred crkvom smo!" Kad su se umirili, rekao je da je istorija srpskog naroda, osim slavnim herojskim delima, patriotizmom, borbom za pravdu i istinu, obeležena i unutrašnjim podelama i sukobima. "Upravo je to jedan od razloga što su Srbi vrlo često, ili skoro uvek, nesrećniji nego što zaslužuju, a njihova država prepoznatljiva po zlehudoj istorijskoj sudbini...

Kod nas su podele i zavade česta pojava, čak i među braćom i sestrama, ponekad i ni oko čega. Jedan od sukoba nastao je tokom Drugog svetskog rata i imao je tragičan epilog, čije posledice osećamo i danas. Mržnja između dva srpska pokreta, četničkog i partizanskog, koji su proglasili iste ili vrlo slične ciljeve, dovela je do bratoubilačke ostrašćenosti i ogromnih ljudskih žrtava. Naglasio je da je mržnja između dva srpska pokreta otpora za vreme II svetskog rata dovela do toga da je više Srba nastradalo od srpske nego od okupatorske ruke i da to mora da bude nauk. On je takođe govorio i o posleratnim suđenjima kojima su bile izložene mnoge porodice, pa i porodica osnivača moderne Srbije Karađorđa Petrovića i da se danas otklanjaju posledica greha koji su učinili neki drugi. Apelovao je da prestanu sukobi i podele u Srbiji.

"Mi danas na grobu vožda Karađorđa ispravljamo veliku nepravdu. Otklanjajući posledice strašnog greha koji je počinio neko pre nas, činimo još jedan korak ka jedinstvu, kako bismo krenuli putem velikih naroda", poručio predsednik Nikolić.

Po završetku govora jedna grupa je pevala: "Od Topole, od Topole, pa do Ravne Gore, sve su straže sve su straže đenerala Draže".

Crkvena zvona sa zadužbine, koja su nadjačala graju, označila su završetak pogrebne ceremonije na Oplencu.

Dopunjeno 26.5.2013 13:22

«Naši» zviždali na sahrani

Organizacija SNP "Naši" saopštila je, kako javlja B92 da su njihovi aktivisti izviždali Dačića i Nikolića na Oplencu:

"Aktivisti su uz povike 'Izdaja izdaja' i zviždanje jasno stavili do znanja izdajnicima Kosova i Metohije da im nije mesto među srpskim velikanima i šta će im se dogoditi kada god se budu pojavili među narodom..."

Dopunjeno 26.5.2013. u 17:44

PRILOG KULTURI SEĆANJA: Otkrivanje spomenika Karađorđu na Kalemegdanu koji su Austrijanci srušili 1916

Petar I Karađorđević otkriva spomenik vođi Prvog srpskog ustanka Đorđu Petroviću, 4. avgust 1913. Spomenik je delo Paška Vučetića. Nalazio se na mestu na kome je sada Spomenik zahvalnosti Francuskoj. Od spomeeničke kompozicije u Narodnom muzeju je sačuvana jedino figura guslara.