U VREMENU 1170. 6. juna >

58. Pozorje - Trijumf Priredbi nad predstavama

Ovakvo kakvo je bilo, 58. Pozorje zlosluti da je tek prelazna faza, uvod u 59. koje bi se moglo u potpunosti vratiti „svetlim" modelima iz devedesetih

Bilo je dugo, ali je bolelo. Završilo se kako je kanda i moralo: u posvemašnjem besmislu. Svi su se nešto smeškali i rukovali i pravili se da im nije ništa, ali svima je bilo neprijatno, čak i nekima od nagrađenih, još više onima koji su ih nagradili. Zvalo se Sterijino pozorje, pardon, Стеријино позорје, i predstavljalo je prelaznu fazu ka potpunoj entropiji i dekadenciji povratka „maloj seoskoj zabavi" kakvom je bilo dobrim delom devedesetih, u zagušljivom kavezu tadašnje izolovane Srbije. Ako se ne dogodi kakvo čudo, ta će transformacija Gregora Samse u žohara ексклузивно домаће производње do sledećeg Позорја biti do kraja sprovedena.

E sad, imalo je to i svog selektora, čovek se zove Bojović Igor, dramski je pisac za decu i umereno simpatična osoba, nije on baš mnogo kriv što ga je izabralo da izabire. Oni koje je izabrao krivi su, dakako, još manje. Šta će ljudi, pozvalo ih, ko da odbije poziv na Pozorje?! Dobro, odbila je ona Selma, ali drugo je Selma, ona se ne naginje kroz prozor, a i općenito je iz neke druge priče.

Znamo i ko je i kako otvorio Позорје, blesavo se više i baviti time. Došao čovek, promumlao nešto čitajući sa mobilnog telefona, istovario se po Vojvodini i izvesnoj Deklaraciji, seo u džipa i otišao. Mangaš, bre. Baja. Antiglobalista, i to.

 

POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI		ODŠTAMPAJ TEKST

---