VESTI, / VESTI
Brazilci protiv stadiona
«Izvinite na uznemiravanju, Brazil se menja!» Demonstracije na ulicama Rio de Žaneira, Sao Paola, Belema, Porto Alegrea, Belo Horizontea i Brazilije
Počelo je u Sao Paolu u ponedeljak 17. juna na ulice je izašlo oko 65.000 ljudi zbog poskupljenja gradskog prevoza. Tamošnji guverner je demonstrante nazvao vandalima. Marševi demonstranata organizovanih preko socijalnih medija širili su se kao lavina i zakrčili ulice u najvećim brazilskim gradovima. U utorak 18. juna, na ulicama Rio de Žaneira, Sao Paola, Belema, Porto Alegrea, Belo Horizontea i Brazilije izašlo je na stotine hiljada možda i milion demonstranata.
U glavnom gradu Braziliji demonstranti su uspeli da se probiju do zgrade nacionalnog kongresa, a neki su se popeli na krov. Većina je demonstrirala mirno uz festivalsku atmosferu: širom zemlje demonstranti su mahali brazilskim zastavama, igrali i uzvikivali slogane "Ljudi su se probudili" i "Izvinite zbog neprijatnosti, Brazil se menja!" U centru Rija demonstranti su pokušali da uđu u zgradu skupštine, a policija je na njih zapucala gumenim mecima i zasula ih suzavcem.
Neki od demonstratranata u Riju bacali su kamenice na policiju i palili parkirana kola. Protesti su se razbuktali zbog stanja u zemlji - korupcije, policijskog nasilja, stanja u zdravstvu i obrazovanju i zato što vlada neumereno troši gradeći moderne stadione i sportsku infrastrukturu, koja je izuzetno skupa, uoči Svetskog prvenstvo u fudbalu 2014, i pred Olimpijskeh igre u Riju 2016, i pred dolazak oko dva miliona gostiju pred posetu Pape Franje I Brazilu povodom skupa Katoličke omladine u Riju za nekoliko meseci.
Brazil nema tradiciju političkih protesta kakvi su viđani u Argentini, Venecueli, ili Čileu. Agencija Reuters konstatuje da je to prvi put da Brazilci demonstriraju u prethodnoj deceniji koju je obeležio stabilan ekonomski rast i da se možda dovodi u putanje socijalni «status kvo» u Brazilu. Dok je Brazil imao stabilan rast u protekloj deceniji zahvaljujući izvozu govedine, soje, minerala, prethodni Lula de Silva (Luiz Inácio Lula da Silva) je povećao ulaganja u infrastrukturne projekte, u nova radna mesta i u socijalnu potrošnju. U drugačijoj ekonomskoj klimi Brazilom od 2011 predsedava njegova naslednica Dilma Rusev, poreklom Bugarka, po obrazovanju ekonomista, koja je u mladosti hapšena kao marksistički geriljeros,a nedavno bila ministarka rudarstva i energetike (2003 — 2005) i šef kabineta predsednika de Silve (2005 — 2010).
|
Ekonomski rast u Brazilu je pao na 1 odsto u 2012. a inflacija je 6 odsto.
r. s. v.
| "Tropsko proleće" i Kup konfederacija Događaji u Brazilu koje mediji nazivaju "tropsko proleće" nastavlja se danima istim intenzitetom. Nekoliko hiljada ljudi je 19. juna blokiralo prilaz stadionu u brazilskom gradu Fortalezi, gde je igrana utakmica između Brazila i Meksika u okviru Kupa konfederacija, a grupa demonstranata blokirala je auto-put koji povezuje Sao Paulo i Santos. Policija je upotrebila silu, suzavac i gumene metke. Bilo je povređenih. Jedna od parola je glasila: "Volimo fudbal, ali su nam škole draže!" Agencija Reuters u svom izveštaju, međutim, konstatuje da protesti u Brazilu ipak više podsećaju na pokret "Occupy Wall Street" nego na "Arapsko proleće". Masovni brazilski protest, kako zapaža jedan analitičar agencije Reuters nema u pozadini toliko nezadovoljstvo ekonomijom kao protesti u Evropi i u arapskom svetu. Za razliku od zemalja u kojima su protesti, ili alternativni socijalni pokreti, dovoljno masivni da uzdrmaju socijalni poredak, Brazil nema tako veliki problem sa nezaposlenom omladinom. Po istraživanjima javnog mnjenja u protestima učestvuje onaj deo srednje klase koji je bogatiji i obrazovanji od proseka, odnosno omladina koja ima tri puta veće šanse od prosečnog Brazilca da dosegne visoko obrazovanje. Za razliku od protesta u Turskoj i u arapskom svetu prošle godine, brazilski protesti ne ciljaju nekog specifičnog lidera, čak ni federalnu vladu. Mnogi od sadašnjih brazilskih lidera su 1970-ih i 1980-ih lomili koplja u demonstracijama protiv vojne vrhuške i sada su spremni da s demonstrantima naprave kompromis ili da ih kooptiraju. Brazilsku scenu čini šarenila partija, od kojih su mnoge levo od centra. Protesti su se širili brzo u zemlji u kojoj je najviši procenat upotrebe takozvanih društvenih mreža - 81 procenat anketiranih učesnika demonsracija u Saao Paolu izjavilo je anketarima da je za proteste čuo preko Facebook-a.
Dopunjeno 20. juna |