Makedonija:
Čekajući EU:Život u Aleksandrovoj senci

Bilo da je reč o zakonu o medijima, o zakonu o prevremenom prekidu trudnoće, ili o izbacivanja novinara iz Sobranja, čini se da je Skoplje sve dalje od Brisela

"Neće biti datuma za Makedoniju za početak pregovora u junu", predviđa doskorašnji ambasador EU u Skoplju Ervan Fuere. To samo potvrđuje poruke koje poslednjih šest meseci permanentno stižu iz Brisela: da nesprovođenje reformi, ali i duboka politička kriza i nemogućnost uspostavljanja političkog dijaloga vlasti i opozicije, ostavljaju do daljnjeg državu u "čekaonici" EU, u kojoj se nalazi od 2005. godine.

Surovu realnost čini se da lagano prihvataju i čelnici vladajuće koalicije, premijer Nikola Gruevski (VMRO-DPMNE) i Ali Ahmeti (DUI). Međutim, oni po običaju krivicu za stagnaciju države svaljuju na Grčku i na njen nepopustljivi stav oko upotrebe ustavnog imena Makedonije. Možda je upravo zbog toga ove nedelje zamenik pomoćnika državnog sekretara SAD Filip Riker (bivši američki ambasador u Skoplju) potencirao da Makedonija i Grčka treba da iskoriste momenat i nađu zajedničko rešenje u sporu oko imena, ugledajući se na srpsko-kosovski primer.

Zbog bojazni od novog debakla, jednog u nizu poraza na međunarodnom planu, makedonskoj javnosti se preko dirigovanih provladinih medija ili "spontanim" protestima demonstranata opšte prakse, iz dana u dan serviraju nove afere, ili optužbe protiv opozicije zbog njenih navodnih grešaka od pre sedam i više godina, kada je poslednji put bila na vlasti. Organizovani demonstranti (po principu: sendvič i dnevnica za učešće) su tako nedavno razbijali stakla i gađali jajima savetnike u skopskoj opštini Centar, jedinoj u kojoj je na vlasti opozicija, samo zato što je proturena "informacija" da će novi, opozicioni, gradonačelnik da ruši jednu crkvu u izgradnji.

I dok na domaćem planu sve ključa, saveti i preporuke iz inostranstva uglavnom nailaze na zid ćutanja ili na prepotentno ignorisanje vlasti. U poslednjem izveštaju Fridom hausa o nacijama u tranziciji, zabeleženo je "uznemiravajuće opadanje" rejtinga Makedonije. Predsednik Parlamentarne skupštine Saveta Evrope Žan Klod Minjon, koji je došao u Skoplje sa ponudom da Strazbur ponovo otvori svoju kancelariju (koja bi zbog ozbiljnih problema navedenih u izveštaju ove organizacije, trebalo da izbliza prati aktuelnu situaciju u Makedoniji i pomogne očuvanju političke stabilnosti), otišao je razočaran i kratkih rukava. Njegov predlog je odbijen nakon što je Minjon pred poslanicima makedonskog parlamenta pozvao vlasti da uz ekspertizu Strazbura ojačaju "krhke demokratske institucije u zemlji"

KOMISIJA O CRNOM PONEDELJKU: Haos iz koga aktuelna vlast neuspešno pokušava da se iskobelja traje još od "crnog ponedeljka" – 24. decembra prošle godine, kada je obezbeđenje parlamenta izbacilo novinare da ne bi svedočili nasilnom isterivanju opozicionih poslanika. Posle opozicionog bojkota parlamenta i višemesečnog natezanja, konačno je dogovorom Gruevskog i novog čelnika SDSM i opozicije, mladog Zorana Zaeva (koji je preuzeo funkciju od dve decenije "nezamenljivog" Branka Crvenkovskog), formirana adhok Anketna komisija o ovom neviđenom skandalu.

Udruženje novinara zahteva da izbacivanje novinara koje je dokumentovano i video materijalom, bude prioritet komisije, da bi se izbegla mogućnost politizacije i povezivanja ovog skandala sa ostalim fizičkim incidentima u samoj sali, ali i izvan Sobranja. Ali, na jedvite jade sastavljena komisija, još nije rešila najvažnije pitanje: kako će se donositi odluke, jer vlast insistira na konsenzusu. Neki mediji su objavili da će umesto ministarke unutrašnjih poslova Gordane Jankulovske ili vicepremijera Zorana Stavreskog, koji je na video snimcima likovao prilikom obračuna sa opozicionim poslanicima, biti žrtvovan samo predsednik parlamenta Trajko Veljanovski, koji je bio najčešća meta prozivki i optužbi opozicije. On će, za utehu, biti poslat za ambasadora u Beograd.

ZAKONI O MEDIJIMA I PREKIDU TRUDNOĆE: Za to vreme ministar za informatičko društvo i administraciju Ivo Ivanovski i pored žestokih reakcija novinara i eksperata pokušava da u najkraćem mogućem roku progura novi, restriktivni zakon o medijima. Reporteri bez granica i Amnesti internešnal iskazuju brigu zbog slobode izražavanja i medijskih sloboda u Makedoniji. Iako je na čak 117 od 171 tačke Nacrta teksta o zakonu o medijima i audio-vizuelnim medijskim uslugama, koji je Vlada pripremala u tajnosti i bez konsultacija sa novinarima, stiglo čak 380 primedbi, iako su reagovali i Savet Evrope i OBSE, a brojni domaći i inostrani eksperti su se obrušili na dužinu i kompleksnost zakona, na sferu koju zakon obuhvata i na strukturu regulatora medijskog prostora, vlast i dalje ne haje.

Arogantno ponašanje vlasti prema medijima i novinarima nije izuzetak. Pravu buru reakcija ženskih udruženja, nevladinih organizacija i ginekologa izazvalo je donošenje po kratkom postupku novog zakona o prekidu trudnoće. Iako su građani demonstrirali pred parlamentom, a udruženje "Hera" je poslalo otvoreno pismo predsedniku države da ne potpisuje ukaz o kontroverznom zakonskom rešenju, Đorđe Ivanov je i ovoga puta poslušao Vladu. Ženska udruženja su uzalud ukazivala da Zakon zadire u prava i slobode žena, da ne poštuje medicinske standarde Svetske zdravstvene organizacije i najavljivala osporavanje pred Ustavnim sudom…

FALANGISTI, PARTIZANI I POPOVI U MANTIJAMA: Tako, Makedonija na 36 stepeni Celzijusa produžava da živi u senci grandioznog spomenika Aleksandru Velikom u centru Skoplja iako je i političarima i delu običnih smrtnika, odavno jasno da se do Brisela i EU ne može stići iz balkanskog debelog hlada, niti sa aerodroma ili autoputem koji nose ime velikog osvajača. Ali, karikaturalni pokušaji zidanja novog nacionalnog identiteta ne jenjavaju. Putnicima namernicima koji posete projekat "Skopje 2014" omogućeno je da, kao i prošle godine, fotografišu nekoliko mladih ljudi u uniformama falangista (pripadnika vojske antičkih Makedonaca, Aleksandra Velikog), komita iz perioda osmanlijske vladavine, partizana in NOB-a, a od ove godine, pred spomenicima Sv. Kirila i Metodija, i Sv. Klimenta i Nauma, i "popove" u mantijama.

Pre samo nekoliko meseci je hrvatski novinar i pisac Jurica Pavličić uzburkao provladine medije u Skoplju kada je o novom izgledu makedonske prestonice, koju je nazvao "gradom – trijumfom luzera", napisao: "Taj grad mogao bi se opisati kao smjesa Las Vegasa i Pjongjanga, ali uz prstohvat Halikarnasa, Aškabada te stiropornog Rima iz filmova s Čarltonom Hestonom. Taj grad bio je luđi od najluđih zamisli turkmenskog diktatora Sapamurata Nijazova. Taj grad koji je stajao preda mnom, bio je tako nadrealan, da sam u nevjerici trljao oči".

Siniša Stanković