Finansiranje malog biznisa:
Kredit za tezgu

Novootvorena Micro Finance banka počela je da odobrava kredite malim i srednjim firmama za povećanje biznisa. Neko ima zanatsku radnju i želi da proširi proizvodnju, da kupi novu mašinu u nekoj zemlji u Evropi ili frizer želi da renovira ili proširi svoj salon, automehaničar da proširi servis…

CENTRALNA BANKA U GOSPODAR JEVREMOVOJ 9

Sveže renovirana stara trospratnica na Dorćolu u Beogradu odskora je sedište Micro Finance banke (MFB). Unutrašnjost udešena po evropskim uzusima, kudikamo intimnije od većine ekspozitura domaćih banaka na koje smo navikli. Na poslednjem spratu je kancelarija generalnog direktora Klausa Milera, i dok se penjemo stepeništem prolazimo pored užurbanih montažera koji priključuju kompjutere, službenika banke koji uređuju svoje stolove... Razumljiva gužva ako se zna da sutra (utorak 17. april) banka zvanično počinje da radi.

GARANCIJA JE USPEH: "Mi smo komercijalna banka fokusirana na male i srednje kompanije jer smatramo da su upravo takva preduzeća veoma važna za jugoslovensku ekonomiju", kaže nam gospodin Miler. "Naša ciljna grupa su ljudi koji u većim gradovima imaju sopstvenu firmu i čija je delatnost vezana za trgovinu, usluge ili proizvodnju robe koja ima dobru prođu na tržištu", dodaje on, a na naše pitanje da li i seljaci mogu zatražiti kredit kako bi ulagali u razvoj stočarstva, na primer, on odgovara da "za sada ne planiraju kreditiranje farmera" jer žele na početku da se ograniče na "ono što je realno". Iznos zajmova koje MFB odobrava kreće se od hiljadu do sto hiljada nemačkih maraka, a rok otplate je od jednog do 36 meseci. Za dobijanje zajma, inače, nije potreban nikakav depozit. "Prava garancija je upravo način i potencijalna uspešnost poslovanja budućeg klijenta", kaže Miler i dodaje da je mesečna kamata dva do dva i po posto mesečno, što je relativno visoka kamata, ali da u Jugoslaviji imamo čudno pravilo da oporezujemo prihod od kamata.

Zajmove uglavnom odobravaju malim kompanijama. Recimo, neko ima piljarnicu ili mini market i želi da poveća zalihe robe u magacinu, neko ima zanatsku radnju i želi da proširi proizvodnju, da kupi novu mašinu u nekoj zemlji u Evropi ili frizer želi da renovira ili proširi svoj salon, automehaničar da proširi servis…

KLAUS MILER, generalni direktor MFB-a

"Sve takve i slične delatnosti jesu polje našeg interesovanja, to su naši standardni klijenti i mi očekujemo da takvi preduzetnici od MFB-a zatraže kredit. Iako tek sutra zvanično počinjemo da radimo, do sada smo već dobili oko dve stotine zahteva za zajmove", kaže Klaus Miler. "Operativno smo već počeli s poslom, i naši stručnjaci su na terenu gde procenjuju poslovanje i pouzdanost potencijalnih klijenata."

"Sve zahteve koje smo do sada dobili podneli su ljudi iz Beograda", dodaje Aleksandar Saveljev, direktor kreditnog sektora MFB-a. "Mali trgovci, ljudi sa buvljaka, već su podneli petnaest zahteva. Neki traže zajam da bi kupili robu, a neki žele da otvore još jednu tezgu. Cifra koja se najčešće pominje jeste pet hiljada nemačkih maraka. Zanatlije, proizvođači traže veće iznose, od dvadeset do pedeset hiljada. Uglavnom je reč o kupovini novih mašina kako bi povećali proizvodnju."

ALEKSANDAR SAVELJEV, direktor kreditnog sektora MFB-a

LAKA PROCEDURA: Generalni direktor MFB-a kaže da s obzirom na ranija iskustva smatra da je reč o "prosečnom broju zahteva ako se ima u vidu činjenica da otvaranje banke nije pratila propagandna kampanja" i da najpre žele da se učvrste, pa tek onda da krenu u agresivniju propagandu. "Mi se nigde ne žurimo, ne jurimo za velikim profitom. Želimo najpre da ojačamo sopstveno ime, da formiramo solidnu bazu klijenata jer smatramo da je bolje imati malo klijenata nego imati nezadovoljne klijente." Dodaje i da očekuju barem dve hiljade klijenata u prvoj godini poslovanja MFB-a.

"Procedura je jednostavna. Kada dobijemo kreditni zahtev, projekat o proširenju posla, modernizaciji i slično, projekat koji pravi sam potencijalni klijent, naš čovek odlazi kod njega i snima situaciju fokusirajući se na dotadašnje poslovanje, na podatke o produktivnosti i rezultatima poslovanja, profitabilnosti, pa na osnovu toga potom procenjuje perspektivnost i potencijal klijentove firme. Pravi se i neka vrsta popisa, od poslovnog inventara do stvari u ličnom posedu onoga ko podnosi zahtev za kredit, kuća, stan, automobil... Nije to samo zbog neke vrste garancije, jer želimo na svaki način da izbegnemo probleme s tim u vezi, već je reč o podacima koji nam koriste da kompletiramo sliku o klijentu. Nama nekretnine ili automobili koje mali biznismen poseduje ne znače mnogo u smislu da to on može da proda ukoliko nije u stanju da vrati kredit, niti mi to želimo da radimo umesto njega. Nismo mi agencija za nekretnine, neka se time oni bave. Nama je cilj da plasirani zajam bude dobro upotrebljen, da zajam odradi posao na pravi način, ne samo da bi nam se uloženo vratilo već i da bi klijent bio zadovoljan, ostaio kod nas, nastavio saradnju i uz našu pomoć i dalje unapređivao ili širio svoj posao. Potencijalni klijent može imati i dvorac i ne znam kako dobra kola, ali ako je naša procena da on nije poslovno pouzdan ili da delatnost kojom se bavi nema perspektivu – džaba garancije, nema kredita."

"Dobar posao, onaj koji ima razvojni potencijal koji obećava jeste najvažnije za dobijanje kredita", kaže Aleksandar Saveljev. "Mi klijenta gledamo na duge staze, a ovdašnji ljudi su eksperti za posao kojim se bave, imaju iskustvo i brzo se uklapaju u trendove."

PRATNJA NA DUGI ROK: "Pošto obavimo sve pripremne radnje, analiziramo podatke koji se odnose na poslovanje, a naši ljudi se fokusiraju na prave cifre, pravimo procenu pouzdanosti klijenta i zahtev dolazi pred kreditnu komisiju gde naš službenik koji je direktno radio na zahtevu za kredit ima glavnu reč", objašnjava Klaus Miler. "Tek posle svestranog pretresanja podataka komisija odlučuje o visini kredita bez obzira na iznos koji stoji u zahtevu. Može neko tražiti 20.000 maraka na primer, ali ako mi procenimo da je za ono što stoji u njegovom projektu dovoljno manje – dobiće manje. I obrnuto, razume se."

"Informacije koje dobijamo od samog klijenta krucijalne su i predstavljaju poslovnu tajnu koju naš službenik ne mora da otkrije čak ni članovima kreditne komisije", nadovezuje se Saveljev. Na naše pitanje o tome da li imaju u vidu i to da su mnogi "mali privrednici", svesno ili zbog toga što su na to bili prinuđeni, tokom proteklih godina dobar deo svojih poslova obavljali u "sivoj zoni" zakona i ekonomskih regula on klima glavom odobravajući i dodaje da "njihovi službenici dobro znaju kakva je bila dosadašnja praksa i da pre svega mora postojati apsolutno poverenje potencijalnog klijenta i operativca banke koji će 'svog biznismena' pratiti na dug rok".

Sudeći po situaciji u kojoj se nalazi naša privreda, mali i srednji privatni preduzetnici predstavljaju u ovom trenutku ozbiljan potencijal i ljudi iz MFB banke upravo na to i računaju. Nema sumnje da im naruku ide i stanje u domaćem bankarstvu, koje je tokom prošle decenije totalno opustošeno i kome će, bez obzira na ogromne napore koje nova vlast na tom planu ulaže, trebati dosta vremena ne samo da povrati izgubljeno poverenje već i da dostigne nivo normalnog poslovanja u šta spada i kreditiranje privrede.

Dušan Radulović