Novogovor:
Reputacija

"Ugled, ugled, ugled! Izgubio sam ugled svoj! Izgubio besmrtni deo svoj, a ono što je ostalo, to je životinjsko. Moj ugled, Jago, ugled moj!"

A Jago na to Kasiju odgovara:

"Tako mi poštenja, mislio sam da si zadobio neku telesnu ranu, ona je bitnija od gubitka ugleda. Dobar glas je tašta i prazna obmana; često se dobija bez zasluge i gubi nezasluženo. Ti uopšte nisi izgubio svoj dobar glas, ako taj gubitak ne razglasiš."

"Ako se sam ne proglasiš gubitnikom", mogao bi da glasi novogovorski prevod poslednje citirane Jagove rečenice. Pa tako ono što je jedna od zadivljujućih Šekspirovih igara rečima – u Otelu, a u prevodu Živojina Simića i Sime Pandurovića, koji su to umeli da prenesu – postaje, prosto, pravilo ponašanja.

U onom što se sada politički korektno naziva prirodno društvo – umesto primitivno, plemensko, zaostalo, nerazvijenio itd. itsl. – od svih priznati ugled svakog njegovog člana je osnova na kojoj počiva zajednica. Što se modernog društva, ako se tom o društvu kao društvu uopšte može govoriti, ugled je – na pojedincu kao i na kolektivnom telu – neka vrsta izrasline ega, nešto kao tumor od čije veličine zavisi i društvena vidljivost uglednika.

Zato što je u novogovoru reputation management, upravaljanje ugledom, čitava jedna nazovinauka, kao i sve drugo u tom vrlom novom svetu. Ugled je, ukratko, stvar koja se pravi, neguje, održava, jača i, ako kljokne, spasava – po svaku cenu. Otud nema čuda ni u "postojanju" digitalnog ugleda, vidljivosti imidža – ili face, što je čak i sociološki koncept, ugledu upravljanja (naročito uprave), časti, pojave društenog ugleda ili, češće, ugleda društvene pozicije, umeća, komunikacije...

Zato nema mesta čuđenju što se ono oko čega su se pod Trojom prirodno na smrt krvili Hektor i Ahil u svojoj kulturi stida sada, u naizgled pobedničkom nastupu kulture krivice, postalo – reputacioni kapital. Drugim rečima, kvantitativna a ne pesnička mera nečije stvarne vrednosti u nekoj zajednici ili na nekoj pijaci, saradljivost s drugima i doprinos zajednici, nešto što se ne može direktno odmeriti novcem ali se iz ugla pomenutih cenjenih vrednosti može isplatiti.

Pa, jebiga.

Aleksandar Ćirić